Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 2024.11 Накнада неамтеријалне и материјалне штете
Гж 2024.11 Накнада неамтеријалне и материјалне штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-2024/11
Дана 15.09.2011.године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судијa Милорада M. Јанићијевића, председника већа, Росе Терзић и Драгијане Дробњак, чланова већа, у правној ствари тужилаца С. К., Е. К. и Х. К., сви из Н. П., које заступа пуномоћник адвокат У. Х. из Р., против тужене Р. С. – М. П. Б., коју заступа Р. Ј. П. Б. – Одељење К., основ спора накнада материјалне и нематеријалне штете, вредност спора 31.632.000,00 динара, одлучујући о жалби тужилаца на пресуду Вишег суда у Новом Пазару П.бр.18/10 од 26.05.2011.године, у седници већа одржаној дана 15.09.2011.године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ жалба тужилаца С. К., Е. К. и Х. К., као неоснована, па се ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Новом Пазару број П.бр.18/10 од 26.05.2011.године.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке пресуде одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се тужена Р. С. – М. П. Б. обавеже да тужиоцима као солидарним повериоцима на име накнаде материјалне штете исплати износ од 2.400.000,00 динара и на име накнаде нематеријалне штете износ од 29.232.000,00 динара, у укупном износу од 31.632.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 11.02.2010.године као дана подношења тужбе па до исплате, као неоснован. Ставом другим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Против првостепене пресуде жалбу су благовремено изјавили тужиоци из свих законских разлога прописаних чл.360 ЗПП, са предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење истом суду или се отвори расправа пред Апелационим судом и тужбени захтев тужилаца усвоји у целости као основан.
Испитујући првостепену пресуду и жалбу тужилаца, сагласно овлашћењима из чл.372 ЗПП, Апелациони суд је одлучио:
Жалба тужилаца је неоснована.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде одредби парничног поступка из чл.361 ст.2 тач.1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности, а ни уз битну повреду цитиране законске одредбе тач.12 на коју се неосновано жалбом указује. Изрека пресуде је јасна, не противуречи изведеним доказима нити датим разлозима. Разлози првостепеног суда о неоснованости тужбеног захтева тужилаца су јасни и не противурече једни другима, нити изреци пресуде, јер је првостепени суд навео више разлога за неоснованост тужбеног захтева, а био је довољан само један и то недостатак активне легитимације на страни тужилаца за потраживање накнаде нематеријалне штете, али навођење више разлога не чини ожалбену пресуду нејасном, нити противуречном због чега би морала бити укинута, напротив првостепени суд је правилно одлучио о свим истакнутим приговорима од стране тужене.
Према утврђеном чињеничном стању тужиоци су правни следбеници покојног К. Х. и то С. супруга, а Е. и Х. синови. Против сада покојног Х. је вођен кривични поступак због кривичног дела угрожавање територијалне целине из чл.116 ст.1 тадашњег КЗ СРЈ и кривичног дела неовлашћено набављање, држање, ношење, израда или продаја ватреног оружја, муниције или експлозивних материја из чл.33 ст.3 у вези ст.2 Закона о оружју и муницији РС. Пресудом Окружног суда у Новом Пазару К.бр.63/93 од 12.10.1994.године К. Х. у својству првооптуженог оглашен је кривим за кривична дела која му се стављају на терет и изречена му је казна затвора у трајању од шест година. Пресудом Врховног суда Србије КЖ.1.бр.491/95 од 25.03.1996.године укинута је пресуда Окружног суда у Новом Пазару. Сада покојни Х., правни претходник тужилаца због основане сумње да је извршио кривична дела која му се стављају на терет оптужницом Кт.бр.67/93 био је лишен слободе и провео у притвору две године, девет месеци и 25 дана у периоду од 01.06.1993.године до 26.03.1996.године. К. Х. преминуо је дана 19.02.2004.године. У периоду од када је пуштен из притвора почев од 26.03.1996.године до своје смрти или до 19.02.2004.године није подносио тужбу ради заштите својих права у смислу остварења права на накнаду материјалне или нематеријалне штете по основу неоснованог лишења слободе. Решењем Окружног суда у Новом Пазару Кт.бр.38/96 од 26.05.2004.године кривични поступак против сада покојног Х. обустављен је због смрти. Тужиоци су законски наследници покојног Х. по решењу Општинског суда у Новом Пазару О.бр.414/09 од 14.12.2009. године на имовини која представља његову заоставштину. У току боравка покојног Х. у притвору тужиоци су као чланови породице вршили посете покојном Х. као лицу лишеном слободе а које се налазило у Окружном затвору у Краљеву и Окружном затвору у Новом Пазару тако да су приликом посета носили храну, одећу и друге потребне ствари, набављали гориво ради превоза на релацији К. – Н. П. и обратно и ангажовали пуномоћника ради одбране покојног Х. Тужиоци су користили права која им по закону припадају као чланови породице.
Чињенично стање битно за доношење одлуке жалбом тужилаца не доводи се у сумњу нити се нуде докази који би га могли изменити.
На потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно је примењено материјално право и одлучено о постављеном тужбеном захтеву за накнаду материјалне и нематеријалне штете.
Правилно је првостепени суд одлучио о истакнутом приговору недостатка активне легитимације на страни тужилаца јер право на накнаду штете због неоснованог лишења слободе или неоправдане осуде припада само лицу које је било лишено слободе односно осуђено, па тужиоци нису активно легитимисани да траже накнаду нематеријалне штете због лишења слободе покојног Х. јер је ово право строго личног карактера и не може се везивати за неосновано лишење слободе другог лица, ма колико оно било блиско оном ко накнаду тражи. Правилно је првостепени суд закључио да је право на накнаду нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе лично, непреносиво право и не може бити предмет наслеђивања, осим ако је признато правноснажном одлуком или писменим споразумом, а сагласно одредби чл.204 ст.1 Закона о облигационим односима, што у конкретном случају то није. Закон о облигационим односима не познаје и не признаје накнаду штете сродницима по овом основу, па су наводи жалбе неосновани.
Повреда слободе је једно од тежих повреда личне сфере па чл.200 ст.1 Закона о облигационим односима признаје накнаду за душевне болове због повреде слободе проузроковане противправном радњом. Накнада штете за неоправдану осуду или неосновано лишење слободе представља специфичну, у Закону о кривичном поступку регулисану грађанско правну одговорност за такву штету. У конкретном случају кривични поступак је обустављен због смрти покојног Х. па је првостепени суд правилном применом одредбе чл.560 а у вези чл.217 и 556 ЗКП, чл.200 и 204 ст.1 Закона о облигационим односима одлучио о постављеном тужбеном захтеву и закључио да је исти неоснован за накнаду нематеријалне штете.
Правилна је и одлука првостепеног суда о неоснованости тужбеног захтева за накнаду материјалне штете и за исту дати јасни и ваљани разлози које у свему прихвата и овај суд правилним позивањем на одредбе материјалног права. Тужиоци нису доказали да је њихов правни претходник, покојни Х. био неосновано лишен слободе и да је без правног основа боравио у притвору и да би била донета ослобађајућа пресуда да није наступила смрт, па на страни тужене нема одговорности за материјалну штету коју тужиоци потражују на име издатака које су имали користећи права на ангажовање пуномоћника и посете у притвору.
Нису испуњени услови прописани чл.154 ст.1 и чл.172 ст.1 ЗОО за накнаду материјалне штете, јер није доказано да је било незаконитог или неправилног рада државних органа обзиром да тужилац није без правног основа боравио у притвору већ због основане сумње да је извршио кривична дела која му се стављају на терет, како је правилно закључио првостепени суд. Правилна је и одлука о истакнутом приговору застарелости потраживања.
Како се жалбеним наводима тужилаца не доводи у сумњу правилно утврђено чињенично стање ни правилна примена материјалног права, Апелациони суд је сагласно одредби чл.375 ЗПП одлучио као у изреци пресуде.
Правилна је и одлука о трошковима поступка и за исту дати ваљани разлози о којој је овај суд одлучио сагласно одредби чл.387 тач.2 ЗПП.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић,с.р.