Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 2025.11 Поништај уговора о купопродаји
Гж 2025.11 Поништај уговора о купопродаји
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-2025/11
Дана: 28.09.2011. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника већа, Снежане Ковачевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиоца М. Ј. из К., против тужених Д. А. из Ћ. и М. Г. из С., чији је заједнички пуномоћник Ј. М., адвокат из Ј., ради поништаја уговора о купопродаји, вредност предмета спора 153.000,00 динара, одлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Основног суда у Јагодини, Судске јединице Рековац 4 П бр. 1356/10 од 10.06.2011. године, у седници већа одржаној 28.09.2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Јагодини, Судске јединице Рековац 4 П бр. 1356/10 од 10.06.2011. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.
O б р а з л о ж е њ е
Изреком у ставу првом побијане пресуде делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца М. Ј. из К., па је утврђено према Д. А. из Ћ. и друготуженом М. Г. из С., право прече куповине у корист тужиоца М. Ј. на напокретностима-парцелама број 1356/1 и 1362/1 КО С., сада уписаним на име друготуженог М. Г. у листу непокретности број 513 КО С., а раније на име првотуженог Д. А., па је поништен уговор о купопродаји ових непокретности закључен и оверен пред Општинским судом у Рековцу под бројем Ов.бр. 470/09 од 15.06.2009. године између првотуженог као продавца и друготуженог као купца, а што су тужени дужни признати и трпети последице овакве одлуке.
Изреком у ставу другом одбијен је преостали део тужбеног захтева истог тужиоца којим је тражио да се обавеже првотужени Д. А. да у року од 15 дана прода тужиоцу М. Ј. исте парцеле под истим условима као из уговора Ов.бр. 470/09 од 15.06.2009. године, за износ од 150.000,00 динара и о купопродаји сачини са тужиоцем одговарајући писмени оверен уговор подобан за пренос права својине у катастру, а што ако не учини у одређеном року ова пресуда ће послужити тужиоцу као основ за упис права својине у корист тужиоца на напред наведеним парцелама, као и захтев тужиоца да се брише упис друготуженог М. Г. у Служби за катастар Р. и да се потом изврши упис права својине на кп.бр. 1356/1 и 1362/1 у корист тужиоца, а да се по правноснажности ове пресуде из депозита Основног суда у Јагодини, Судска јединица Рековац, преда на име повраћаја исплаћене купопродајне сене првотуженом Д. А. износ од 150.000,00 динара, као неоснован.
Изреком у ставу трећем одлучено је да привремена мера одређена решењем првостепеног суда 4 П бр.1356/10 од 24.11.2010. године остаје на снази до правоснажног окончања ове парнице.
Изреком у ставу четвртом обавезани су тужени Д. и М. да тужиоцу на име трошкова парничног поступка солидарно исплате износ од 37.600,00 динара.
Против ове пресуде, у деловима у којима нису успели у парници, тужилац и тужени су благовремено изјавили жалбу и то тужени из свих законских разлога предвиђених одредбом чл. 360 ст. 1 ЗПП, а тужилац због битне повреде поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду на основу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио да су жалбе странака основане.
Првостепена пресуда донета је уз битну повреду поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, на коју се и у жалбама странака указује и на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, нашта указују тужени, а због чега се не може испитати ни правилност примене материјалног права на које се суд позвао.
Наведена битна повреда поступка састоји се у томе што је изрека пресуде у ставу другом у супротности са изреком у ставу првом и што пресуда не садржи разлоге у погледу свих одлучних чињеница и што су дати разлози нејасни.
Ставом првим изреке побијане пресуде утврђено је право прече куповине спорних парцела у корист тужиоца и поништен је уговор о купопродаји истих непокретности закључен између првотуженог и друготуженог.
Због тога је нејасно због чега је првостепени суд изреком у ставу другом одбио део тужбеног захтева тужиоца којим је тражио да се обавеже првотужени да му прода исте непокретности под истим условима као из уговора који је закључен између тужених и да са тужиоцем закључи правни посао подобан за пренос права својине у катастру, ако то не учини да пресуда тужиоцу послужи као основ за упис права својине на наведеним непокретностима и за брисање извршеног уписа у корист друготуженог М. Г.
Правилним тумачењем законских одредби о праву прече куповине садржаних у чл. 5 до 10 Закона о промету непокретности („Службени гласник РС“ број 42/98, 111/09) произилази да ималац права прече куповине, уколико му се усвоји тужбени захтев за поништај уговора о продаји непокретности стиче и право да од продавца непокретност купи под истим условима као из поништеног уговора.
Због тога првостепени суд, када је утврдио право прече куповине у корист тужиоца и поништио уговор о купопродаји закључен између тужених, није могао одбити преостали део тужбеног захтева тужиоца садржан у ставу другом изреке пресуде.
На основу увида у уговор Ов.бр. 470/09 од 15.06.2009. године који је оверио Општински суд у Рековцу, суд је утврдио да је уговорена купопродајна цена спорних непокретности износила 150.000,00 динара а да је пореска управа обрачунала порез на пренос апсолутних права на основицу од 190.818,00 динара, а не на износ од 150.000,00 динара колико је наведено у уговору, а да на основу сагласних исказа тужених произилази да су у уговору навели мању цену од стварне која је износила 4.500 еура ради плаћања мање таксе и нижег пореза. Међутим, и поред оцене ових доказа првостепени суд је остао у дилеми о условима купопродаје између тужених односно колико је износила стварна уговорена цена између њих и с обзиром да тужилац није предложио да се утврди тржишна вредност спорних непокретности одбио је део тужбеног захтева тужиоца садржан у ставу другом изреке пресуде.
Према одредби чл. 8 ЗПП, суд одлучује које ће чињенице узети као доказане по свом уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно и свих доказа заједно као и на основу резултата целокупног поступка тако да у конкретној парници, према датим разлозима из пресуде, није могао да не утврди односно да остане у сумњи „који су заиста били услови у купопродаји између туженог Д. и туженог М.“. У спроведеном поступку такође није утврђено нити су о томе дати разлози који су од значаја за примену материјалног права и то одредбе чл. 10 ст. 2 Закона о промету непокретности, да ли је тужилац у законом прописаном субјективном року, који је иначе преклузиван, поднео тужбу, да ли је истовремено са подношењем тужбе у судски депозит положио одговарајући износ у висини тадашње тржишне вредности непокретности које су биле предмет уговора Ов.бр. 470/09 од 15.06.2009. године, а што је било од значаја за примену материјалноправне одредбе садржане у чл. 10 ст. 3 истог Закона, а на шта се основано и у жалби тужених указује.
Имајући у виду да је првостепени суд решењем од 24.11.2010. године, а које је правоснажно, усвојио привремену меру којом се друготуженом М. Г. забрањује отуђење или оптерећење спорних непокретности до правоснажног окончања конкретне парнице, нејасни су разлози којима се руководио првостепени суд да је изреком побијане пресуде садржане у ставу трећем поново „оснажује“ констатацијом да остаје на снази до правоснажног окончања ове парнице.
Са напред наведених разлога побијана пресуда морала је бити укинута као и одлука о трошковима поступка јер зависи од исхода парнице, а због чега је Апелациони суд на основу чл. 376 ст. 1 и 377 ЗПП одлучио као у изреци.
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити пропусте на које му је указано тако што ће првенствено утврдити да ли је тужилац, као ималац права прече куповине благовремено поднео тужбу у оквиру прописаног субјективног рока и да ли је истовремено са подношењем тужбе платио довољан износ који одговара висини тржишне вредности спорних непокретности у моменту уплате, јер је њена висина између странака спорна и на основу резултата целокупног расправљања и уз примену правила о терету доказивања, и правилну примену одговарајућих норми материјалног права које се односе на право прече куповине, одлучиће о конкретном тужбеном захтеву.
Председник већа-судија,
Обрен Јездић, с.р.