Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 2110.11 Дуг
Гж 2110.11 Дуг
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж бр.2110/11
Дана: 21.10.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Божидара Вујичића, као председника већа, Мирјане Поповић и Радмиле Радуловић као чланова већа, у правној ствари тужилаца М. Б. из К., кога заступа Д. Р., адвокат из К., против туженe Општинe К., коју заступа О. ј. П., ради дуга, вредност спора 273.600,00 динара, одлучујући о жалби туженог против пресуде Основног суда у Крагујевцу 6П-1954/10 од 18.05.2011. године, у седници већа одржаној дана 21.10.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу 6П-1954/10 од 18.05.2011. године, а жалба туженe Општинe К. се одбија КАО НЕОСНОВАНА.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресуду у ставу 1 изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца, па је тужени обавезан да на име помоћи по споразуму владе РС и Штрајкачког одбора ратних војних резервиста из неразвијених општина, закљученог дана 11.01.2008. године и закључка Владе РС 05.бр.401-161/2008-1 од 17.01.2008. године, исплати тужиоцу укупан износ од 273.600,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана утужења 17.06.2008. године, па до коначне исплате.
У ставу 2 изреке тужени је обавезан да на име парничних трошкова тужиоцу исплати износ од 86.794,00 динара.
Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу којом пресуду побија из свих разлога из члана 360 ЗПП.
Тужилац је дао одговор на жалбу.
Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 372 ЗПП, па је нашао да је жалба туженог неоснована.
Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 ст.2 тач.1, 2, 5, 7, и 9 ЗПП на које повреде овај суд пази по службеној дужности и због којих би првостепена пресуда морала бити укинута, а не стоји ни битна повреда из тачке 12 овог члана на коју се жалбом туженог указује, јер о битним чињеницама не постоји противуречност између разлога пресуде и садржине доказа у списима предмета.
Правилно је првостепени суд оценом изведених доказа, утврдио да се Влада РС закључком 05.бр.401-161/2008-1 од 17.01.2008. године, обавезала да износ од 421.000.000,00 динара пренесе у 6 месечних рата на рачуне неразвијених општина, а између осталог и на рачун Општине К. Наведена средства додељују се као помоћ неразвијеним општинама, а критеријуми за доделу средстава физичким лицима утврдиће се од стране представника локалне самоуправе и представника Штрајкачких одбора ратних војних резервиста. Општина се обавезала да за потребе исплате обезбеђених новчаних средстава у износу од 421.000.000,00 динара отвори подрачун код УЈП, изврши исплату по списковима добијеним од Штрајкачких одбора ратних војних резервиста и сачини извештај о извршеној исплати. У смислу члана 4 наведеног закључка Владе, Штрајкачки одбор и представник локалне самоуправе К. у својству комисије донели су закључке по којима је одређено да право на новчану помоћ у износу од 100% дневница између осталих имају и учесници рата-ратни војни резервисти ВП 2778 ТО П. Дана 11.01.2008. године, Влада РС је закључила Споразум са Штрајкачким одбором ратних војних резервиста, из кога произилази да се пребацују средства на посебне отворене рачуне код Општина за ту намену и то за Општину К. у износу од 421.000.000,00 динара, а споразумом од 31.01.2008. године, који су закључили представници Општине К. и представници Штрајкачког одбора ратних војних резервиста, општина се обавезала да за потребе исплате обезбеђених новчаних средстава у износу од 421.000.000,00 динара отвори подрачун код УЈП, изврши исплату по списковима добијеним од Штрајкачких одбора ратних војних резервиста и сачини извештај о извршеној исплати.
Првостепени суд је такође правилно утврдио да је тужилац био учесник рата у ратној јединици 2778/54 у периоду од 26.03.1999. године до 13.06.1999. године, да је расељено лице и да је његово боравиште, касније пребивалиште пријављено на Општину К., да је лицима са подручја ове Општине а и тужиочеве војне поште исплаћивана новчана накнада на име дневница за учествовање у рату и то од средстава по закључку Владе и да се тужилац налази на списку Штрајкачког одбора под редним бројем 8. У списак је уписан његов матични број са проведених 76 дана на ратишту, да је износ по дану 3.500,00 динара, те да једна шестина укупног износа износи 44.333,30 динара, али да на евиденцији нема његовог потписа о преузимању новца.
Како се тужилац налазио на списку за исплату помоћи коју је сачинио Штрајкачки одбор и као такав достављен туженој, а да му помоћ није исплаћена из средстава која су се налазила на посебном рачуну општине са кога је општина вршила исплату, то је првостепени суд правилно применио материјално право одредбе члана 262 ст.1 ЗОО када је усвојио тужбени захтев тужиоца и тужену Општину која је створила сопствену обавезу према тужиоцу, а није је извршила, обавезао да тужиоцу плати дуговани износ. Висина тужбеног захтева је утврђена математичком операцијом имајући у виду број дана учешћа у рату тужиоца и висину износа по дану.
Оваква одлука првостепеног суда се неосновано жалбом тужене Општине напада и истиче да тужена није пасивно легитимисана јер је имала само техничку улогу да организује поделу пристиглих средстава и није учествовала у преговорима са Владом РС, те да је првостепени суд погрешно тумачио Споразум од 31.01.2008. године, који је закључен између Општине К. и Штрајкачког одбора ратних војних резервиста. Обавеза Општине заснива се на споразуму које је Општина К. закључила са Штрајкачким одбором ратних војних резервиста из неразвијених општина којим се обавезала да отвори подрачун за потребе исплате одређених новчаних средстава, да изврши исплату по списковима добијеним од Штрајкачког одбора ратних војних резервиста и сачини извештај о извршеној исплати. Влада РС је из буџетских средстава уплатила на жиро рачун Општине уговорену своту новца, тужена Општина која је обезбедила посебан жиро - рачун за пријем ових новчаних средстава била је у обавези да тужиоцу исплати договорени износ, јер се он налазио на списку који је Штрајкачки одбор доставио органу управе.
Неосновано се у жалби истиче да је разлог неисплаћивања помоћи тужиоцу кривица представника Штрајкачког одбора који га нису уписали у списак за доделу новчане помоћи, јер се из изведених доказа несумњиво утврђује да је тужилац био на списку наплате дневница под редним бројем 8, где му је утврђено да му на име прве од 6 рата припада износ од 44.333,30 динара, али му тај износ није исплаћен јер на овом списку нема тужиочевог потписа.
Како је првостепени суд на правилно утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право и дао за своју одлуку јасне и правилне разлоге, које у свему прихвата и овај суд, Апелациони суд је на основу члана 375 ЗПП првостепену пресуду потврдио а жалбу туженог одбио као неосновану.
Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, која је заснована на одредбама члана 149 и 150 ЗПП, па је првостепена пресуда потврђена и у ставу 2 изреке, а жалба одбијена као неоснована.
Председник већа-судија
Божидар Вујичић