Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Наследно право » Гж 2139.12 утврђивање ништавости усменог тестамента
Гж 2139.12 утврђивање ништавости усменог тестамента
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж.бр. 2139/12
Дана 23.05.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Росе Терзић и Драгијане Дробњак, чланова већа, у правној ствари тужилаца Б. Џ., Б. И., Б. Е., К. К., К. К., сви из Н. П., В. А., В. А., В. З. и В. Х., сви из Р. Т., које по пуномоћју заступа Б. И., из Н. П., против тужених Џ. М., Џ. Р., Д. Е., Д. С. и Д. Р., свих из Н. П., које заступа пуномоћник Ш. Д., адвокат из Н. П., ради утврђивања ништавости усменог тестамента, вредност спора 501.000,00 динара, поступајући по жалби тужиоца Б. Џ. и Б. И. на пресуду Основног суда у Новом Пазару број 10-П. 747/10 од 27.09.2011. године, у седници већа одржаној дана 23.05.2012 године, донео је
П Р Е С У Д У
УСВАЈА СЕ жалба тужилаца И. и Џ. Б. па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Основног суда у Новом Пазару број 10-П 747/10 од 27.09.2011. године, тако да гласи:
УСВАЈА СЕ тужбени захтев тужилаца Б. Џ. и Б. И. из Н. П., којим су тражили да се утврди да усмена изјава сада пок. К. И. из Н. П., дата пред сведоцима не представља израз њене последње воље-усмено завештање, а које се односи на имовину непокретности уписане у поседовном листу 2094 КО Н. П., покретне ствари у кући, које чине покућанство исте и готови новац и новац на девизном рачуну, а према туженима Џ. М., Џ. Р., Д. С., Д. Е., Д. Р., свих из Н. П.
Свака страна сноси своје трошкове.
Образложење
Ожалбеном пресудом у ставу првом одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се утврди да усмена изјава сада пок. К. И. из Н. П. не представља израз њене последње воље- усмено завештање, а које се односи на имовину непокретности уписане у поседовном листу 2094 КО Н. П., покретне ствари у кући, које чини покућанство исте и готови новац и новац на девизном рачуну а према туженима, као неоснован.
Ставом другим обавезани су тужиоци да солидарно туженицима накнаде трошкове спора у износу од 116.760,00 динара у року од 15 дана по пријему пресуде.
Против првостепене пресуде жалбу су благовремено изјавили тужиоци Б. Џ. и Б. И. побијајући је из свих законом предвиђених разлога са предлогом да суд пресуду поништи и утврди да усмена изјава дата пред сведоцима не представља завештање.
Испитујући првостепену пресуду, жалбу тужилаца Б. Џ. и Б. И., сагласно овлашћењима из чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је одлучио:
Жалба тужилаца је основана.
Основано се у жалби тужилаца указује на погрешну примену материјалног права од стране првостепеног суда, због чега је жалба усвојена и првостепена пресуда преиначена.
На основу изведених доказа које је првостепени суд ценио у смислу чл. 8 ЗПП, утврђено је, да је пок. К. И. рођена ……… у Н. П., да се није удавала, да није имала своје деце, да је за живота комплетну бригу о њој водио сада пок. Д. Ш., отац туженика Д. и да је за време свог живота као и у очи своје смрти стално говорила да жели да њену имовину наследе деца Д. Ш. и деца пок. Џ. Н., иначе сада тужени. Након лечења у Здраственом центру у Н. П., где је лечена од 03.10.2002. године до 25.10.2002. године, нешто више од недељу дана од изласка из болнице преминула је дана ……. , у кући где је било настављено њено лечење. После смрти пок. И. отпочео је оставински поступак и предочена је смртовница састављена дана 22.11.2002. године, коју је поднео Џ. М., у којој су као наследници уписани тужени. Истом смртовницом означене су непокретности као предмет заоставштине ближе описане у по.листу бр. 2094 КО Н. П. Надаље је утврђено да је састављена и достављена нова смртовница дана 10.01.2003. године, на име К. И., у којој су као законски наследници означени горе наведени тужиоци, након чега је прекинут спор због настале ситуације, а тужилац И. и Џ. упућени су на парницу, ради оспоравања смртовнице и утврђивања исте. Поступак је прекинут решењем О.бр.316/02 од 04.04.2003. године. Будући да усмени тестамент није проглашен те да постоје две смртовнице са различитим садржајем и различитим лицима означеним као законским наследницима.
На основу тако утврђеног чињеничног стања првостепени суд закључује да су постојале субјективне околности на страни пок. И., да је као стара и немоћна жена више пута изјављивала коме жели да након њене смрти припадне имовина, те да је у том смислу и давала аманете, што по значењу и обичајима овог поднебља представља препоруку, чување завета, завештање, последњу вољу, и да је иста из незнања и неукости саопштавала лицима са којима је била у контакту и код којих је остављала писмена завештања, аманете.
У доношење одлуке првостепени суд се није позвао на одредбе материјалног права.
Међутим, по налажењу другостепеног суда, првостепени суд је погрешно применио материјално право. Одредбом чл. 110 Закона о наслеђивању предвиђено је: „ Завешталац може своју последњу вољу усмено изрећи пред три истовремено присутна сведока ако због изузетних прилика не може сачинити писмено завештање“. Ставом другим наведеног члана, прописано је „Усмено завештање престаје да важи по истеку тридесет дана од дана престанка прилика у којима је сачињено“. Оба услова морају бити кумулативно испуњена. Дакле, пуноважност усменог тестамента као ванредног облика завештања везана је за постојање изузетних прилика. Тражи се не само да су постојале изузетне прилике у објективном смислу, већ да су оне у конкретном случају и спречиле завештаоца у састављању писменог тестамента. Зато се болест и животно доба тестатора сами за себе не могу сматрати изузетним приликама, ако је према месту где је оставилац живео и према средини у којој се кретао, објективно и субјективно имао могућност да састави писмени тестамент. У конкретном случају имајући у виду да је пок. И. живела у центру града, па је објективно и субјективно имала могућност да састави писмени тестамент, дакле није се радило о изузетним приликама за састав усменог тестамента у смислу наведених прописа. Да би усмени тестамент био ваљан потребно је да оставилац своју последњу вољу изјави пред сведоцима истовремено, као и да услед изузетних прилика није у могућности да сачини писмени тестамент. У том погледу, њена изјава није имала карактер усменог завештања, него је то био разговор са присутним сведоцима о жељама завештаоца за случај њене смрти, односно намера да своју имовину остави одређеним лицима. Са тих разлога је другостепени суд усвојио жалбу тужилаца Џ. и И. Б. и првостепену пресуду преиначио, јер налази да нису испуњени услови који су законом предвиђени за усмено завештање, а да првостепени суд није овлашћен да применом обичаја који важе на датом поднебљу, промени законске услове.
Са напред наведених разлога, а како је првостепени суд правилно утврдио чињенично стање које се жалбом не доводи у сумњу али је погрешно применио материјално право, Апелациони суд је сагласно одредби чл.380 ст. 1 тач.4, а у вези чл. 506 ст. 1 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11), одлучио као у изреци пресуде.
Одлука о трошковима поступка донета је сагласно одредби чл. 161 ЗПП-а, а у вези чл. 159 ЗПП јер су тужиоци тражили, а нису определили трошкове поступка.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић