Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж.2167.16 Поништај брака и утврђење права на наслеђе
Гж.2167.16 Поништај брака и утврђење права на наслеђе
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-2167/16
Дана: 27.01.2017. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Јасмине Симовић, председника већа, Јасмине Јовановић и др Татјане Кандић, чланова већа, у парници по тужби тужиље Б. Х. из Т., чији је пуномоћник И. Ј., адвокат из Н. П., против тужених Ф. Х. из Р., чији је пуномоћник М. Б., адвокат из Т. и Е. Н. из С., чији је пуномоћник М. Ш., адвокат из Н. П., ради утврђења ништавости брачног уговора и утврђења права на наслеђе, вредност предмета спора 100.000,00 динара и по тужби туженог Ф. Х. из Р., против тужиље Б. Х. из Т., ради поништаја брака и утврђења непостојања права на наслеђе, вредност предмета спора 50.000,00 динара, одлучујући о жалбама тужиље и туженог Ф. Х., изјављеним против пресуде Основног суда у Новом Пазару, Судске јединице у Тутину I-27.П.бр.725/14 од 17.02.2016. године, у седници већа одржаној дана 27.01.2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Новом Пазару, Судске јединице у Тутину I-27.П.бр.725/14 од 17.02.2016. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке побијане пресуде одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље Б. Х. којим је тражила да се утврди према туженима Ф. Х. и Е. Н. да је брачни уговор закључен дана 02.07.2011. године између уговарача Б. Х., са једне стране и Б. Х. рођ. Б., са друге стране ништав и да не производи правно дејство.
Ставом другим одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се према туженима Ф. Х. и Е. Н. утврди да тужиља Б. Х. рођ. Б. има право наследства на целокупној непокретној имовини иза смрти пок. Б. Х., која се води по листу непокретности број 902 КО Т. и листу непокретности број 88 КО Р., што су тужени дужни да тужиљи ово право признају, у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом трећим одбијен је као неоснован тужбени захтев туженог Ф. Х. којим је тражио да се поништи брак закључен дана 12.07.2011. године између Б. Х. и Б. Х. рођ. Б., заведен у матичну књигу венчаних за матично подручје Р. под текућим бројем 23 за 2011. годину.
Ставом четвртим одбијен је као неоснован тужбени захтев туженог Ф. Х. којим је тражио да се утврди да тужиља Б. Х. рођ. Б. нема право наслеђивања заоставштине пок. Б. Х., који је умро 30.05.2014. године.
Ставом петим одлучено је да тужиља Б. Х. и тужени Ф. Х. сносе своје трошкове поступка.
Ставом шестим обавезана је тужиља Б. Х. да туженој Е. Н. на име трошкова поступка исплати износ од 153.200,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде.
Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавили:
- тужиља, побијајући првостепену пресуду у ставу првом, другом, петом и шестом изреке, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права,
-тужени Ф. Х., побијајући првостепену пресуду у ставу трећем, четвртом и петом изреке, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду на основу чл.386 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 и 55/14), Апелациони суд је утврдио да су жалбе странака основане.
У ставу трећем изреке побијана пресуда донета је уз битну повреду одредаба парничног поступка из чл.374 ст.2 тач.1 ЗПП, на коју другостепени суд пази по службеној дужности, јер је суд био непрописно састављен, пошто је поступак водио и пресуду донео судија појединац иако се у овом делу, захтев за поништај брака, не ради о спору у коме на основу чл.35 ст.3 ЗПП суди судија појединац. Поступак по тужби за поништај брака не може да се води заједно са поступком по тужбеном захтеву тужиље за утврђење ништавости брачног уговора и утврђење права наследства тужиље на имовини пок. Б. Х. и са поступком по захтеву туженог Ф. Х. за утврђење да тужиља нема право наслеђа на имовини пок. Б. Х., јер се поступак за поништење брака води по посебним одредбама прописаним Породичним законом, а не по општим одредбама Закона о парничном поступку.
Побијана пресуда донета је и уз битну повреду одредаба парничног поступка из чл.374 ст.2 тач.12 ЗПП, на коју жалбе основано указују, јер пресуда има недостатака због којих се не може испитати, изрека пресуде је противречна себи и разлозима пресуде, а о битним чињеницама пресуда нема довољне и јасне разлоге. Постоји и битна повреда одредаба парничног поступка из чл.374 ст.1 у вези чл.8 ЗПП, на коју жалба туженог Ф. Х. такође основано указује, која је била од утицаја на доношење законите и правилне пресуде, јер је првостепени суд само навео садржину исказа сведока и парничних странака и шта је на основу изведених доказа утврдио, али није оценио изведене доказе, није навео које је доказе и због чега прихватио а које није, ни на основу којих доказа је утврдио чињенично стање.
Првостепени суд у побијаној пресуди наводи да је утврдио да су тужиља Б. Х., рођ. Б., рођена ……….. године и сада пок. Б. Х., рођен ………. године закључили брак дана 12.07.2011. године у Р., а дана 02.07.2011. године закључили су брачни уговор, којим су уредили своје имовинске односе сходно чл.188 Породичног закона. Брачни уговор је закључен у писменом облику, оверен од стране судије и судија који је оверио уговор упозорио је странке на све оне околности које је констатовао приликом овере уговора. Судија који је оверио уговор саслушан као сведок изјавио је да не би оверио ниједан уговор уколико би посумњао у пословну способност странака и њихову вољу за закључење уговора, а истакао је и да их је упозорио на све последице закључења конкретног брачног уговора, те да је могуће да сва упозорења нису ушла у клаузулу о овери. Првостепени суд утврђује да је тужиља Б. са сада пок. Б. закључила пуноважан брак, односно да тај брак није ништав јер га је закључила са лицем способним за расуђивање, па пошто је по оцени првостепеног суда и брачни уговор закључен између тужиље Б. и туженог Б. Х. пуноважан, првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да има право наследства на целокупној непокретној имовини иза смрти пок. Б., која се води по листу непокретности број 902 КО Т. и листу непокретности број 88 КО Р. Имајући у виду ову одлуку првостепени суд је утврдио да тужени Ф. Х. нема интерес да се према тужиљи Б. утврђује непостојање права наслеђивања, обзиром да је суд о томе одлучио одбијањем тужбеног захтева тужиље, како је то у ставу другом изреке побијане пресуде наведено. Имајући у виду да је на основу изведених доказа првостепени суд одбио тужбу туженог Ф. Х. за поништај брака, јер је на основу изведених доказа утврдио да је тужиља са сада пок. Б., као лицем које је у време закључења брака било способно за расуђивање закључила законити брак, првостепени суд је оценио да је тужбени захтев тужиље Б. неоснован и одбацио њене наводе да је била у заблуди приликом закључења брачног уговора, да јој је пок. Б. обећавао закључење уговора о доживотном издржавању, а такође је одбио и тужбени захтев туженог Ф. Х. за поништај брака тужиље Б. и сада пок. Б. Х. као неоснован.
По оцени Апелационог суда побијаном пресудом због погрешне примене материјалног права ни чињенично стање није правилно и потпуно утврђено.
Првостепени суд закључује да је брачни уговор који су тужиља Б. и сада пок. Б. Х. закључили дана 02.07.2011. године правно ваљан, због чега је одбио тужбени захтев тужиље да се утврди да је овај уговор ништав и да не производи правно дејство, али првостепени суд у побијаној пресуди не утврђује садржину тог уговора, тако да се за сада не може прихватити као правилан закључак првостепеног суда да је тај уговор правно ваљан. Брачним уговором, према одредби чл.188 ст.1 Породичног закона, супружници, односно будући супружници, могу своје имовинске односе на постојећој или будућој имовини уредити уговором (брачни уговор), при чему се брачним уговором на начин прописан Породичним законом могу регулисати породично-правни имовински односи супружника, док се располагање имовином за случај смрти мора вршити на начин и у форми које одређују прописи којима је та област регулисана, конкретно Закон о наслеђивању, при чему је према чл.218 Закона о наслеђивању одрицање од наслеђа које није отворено ништаво. Стога је потребно да првостепени суд поуздано утврди на који начин су тужиља и сада пок. Б. Х. регулисали своје имовинске односе закљученим брачним уговором, да ли су тим уговором регулисани њихови породично-правни имовински односи као супружника, да ли је уговор закључен у складу са важећим прописима, а уколико уговор садржи наследно-правне елементе да ли је у тим деловима сачињен у складу са одредбама Закона о наслеђивању. Такође, уколико су само неке одредбе уговора ништаве потребно је утврдити да ли уговор може опстати без тих одредби.
Неприхватљив је и став првостепеног суда да због тога што је првостепени суд одбио тужбени захтев тужиље за утврђење да тужиља има право наследства на целокупној непокретној имовини иза смрти пок. Б. Х., да тужени Ф. Х. нема правни интерес да се утврди да тужиља нема право наслеђивања заоставштине пок. Б. Х., јер одбијање и једног и другог тужбеног захтева, како је првостепени суд то учинио у ставу другом и четвртом изреке побијане пресуде, ову пресуду чини противречном.
У погледу захтева туженог Ф. Х. за поништење брака тужиље и сада пок. Б. Х., да би се донела правилна одлука о овом захтеву било је потребно да првостепени суд утврди из ког разлога се тражи поништење наведеног брака, да ли из разлога ништавости брака предвиђених одредбама чл.31 до 36 Породичног закона, или због рушљивости брака која постоји у случајевима предвиђеним одредбама чл.37 до 39 истог закона. Од тога да ли се поништење брака тражи из разлога његове ништавости или рушљивости зависи ко може да поднесе тужбу за поништење брака и у ком року. Тек након тога првостепени суд ће утврдити да ли су испуњени услови за поништење брака тужиље и пок. Б. Х.
У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама наведеним у овом решењу, отклониће битне повреде одредаба парничног поступка на које му је указано, па ће правилном применом материјалног права правилно и потпуно утврдити чињенично стање од значаја за доношење одлука о постављеним тужбеним захтевима, утврдиће на који начин су брачним уговором тужиља и сада пок. Б. Х. уредили своје имовинске односе и да ли је то у складу са прописима који су важили у време закључења тог уговора, а уколико није, да ли је због тога наведени брачни уговор или неки његов део ништав, утврдиће да ли тужиља има право наслеђа на имовини сада пок. Б. Х. зависно од тога да ли је Б. за живота неким правним послом у складу са одредбама Закона о наслеђивању располагао својом имовином за случај смрти, а уколико таквог правног посла нема, тужиља као брачни друг на основу чл.9 или чл.12 Закона о наслеђивању, зависно од тога да ли је сада пок. Б. имао потомке, има право наслеђа на одређеном делу заоставштине свог супруга. У посебном поступку који ће спровести на начин прописан одредбама Породичног закона одлучиће да ли су испуњени услови за поништење брака тужиље и пок. Б. Х., с тим што одлука о овом захтеву може бити од значаја за одлуку о захтеву за утврђење да ли тужиља има право наслеђа на имовини пок. Б. Х.
Укинута је и одлука о трошковима поступка, јер иста зависи од коначног исхода спора.
Из свих наведених разлога Апелациони суд је на основу чл.391 ст. 1 и чл.392 ст.2 ЗПП одлучио као у изреци овог решења.
Председник већа-судија
Јасмина Симовић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Весна Алексић