Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 2253.22 накнада нематеријалне штете
Гж 2253.22 накнада нематеријалне штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж-2253/22
22.09.2022. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Надежде Видић, председника већа, Дринке Кривчевић и Светлане Васиљевић, чланова већа, у парници тужилаца „АА“, „ББ“, „ВВ“, „ГГ“, „ДД“, „ЂЂ“ и „ЕЕ“, сви из …, чији је пуномоћник Иван Ћаловић, адвокат из …, против туженог Јавно комунално предузеће за изградњу и одржавање зелених површина и гробља „Градско зеленило“ …, чији је пуномоћник Иван Војводић, адвокат из …, ради накнаде нематеријалне штете, вредност предмета спора 500.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Чачку 6П.бр.154/19 од 19.01.2022. године, у седници већа одржаној дана 22.09.2022. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог Јавно комунално предузеће за изградњу и одржавање зелених површина и гробља „Градско зеленило“ …, а пресуда Основног суда у Чачку 6П.бр.154/19 од 19.01.2022. године, у ставу првом, трећем, петом, седмом, деветом, једанаестом, тринаестом и петнаестом изреке ПОТВРЂУЈЕ.
II ОДБИЈА СЕ захтев туженог да му се накнаде трошкови на име вођења другостепеног поступка поводом изјављене жалбе, као неоснован.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиљи „АА“ из … на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет) исплати износ од 80.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године, па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље у делу у ком је тражено да се обавеже тужени да јој поред досуђеног износа у ставу један изреке исплати износ од још 420.000,00 динара, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет), са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, као неоснован.
Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи „ББ“ на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет) исплати износ од 85.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље у делу у ком је тражено да се обавеже тужени да јој поред досуђеног износа у ставу трећем изреке исплати износ од још 415.000,00 динара, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет), са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, као неоснован.
Ставом петим изреке, обавезан је тужени да тужиљи „ДД“ из …, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет) исплати износ од 90.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом шестим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље у делу у ком је тражено да се обавеже тужени да јој поред досуђеног износа у ставу пет изреке исплати износ од још 410.000,00 динара, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет), са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, као неоснован.
Ставом седмим изреке, обавезан је тужени да тужиљи „ВВ“ из …, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет) исплати износ од 50.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом осмим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље у делу у ком је тражено да се обавеже тужени да јој поред досуђеног износа у ставу седам изреке исплати износ од још 450.000,00 динара, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет), са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, као неоснован.
Ставом деветим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу „ГГ“, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет) исплати износ од 38.500,00 динара, са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом десетим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу у ком је тражено да се обавеже тужени да му поред досуђеног износа у ставу девет изреке исплати износ од још 461.500,00 динара, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет), са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, као неоснован.
Ставом једанаестим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу „ЂЂ“ из …, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет) исплати износ од 55.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом дванаестим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу у ком је тражено да се обавеже тужени да му поред досуђеног износа у ставу једанаест изреке исплати износ од још 445.000,00 динара, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет), са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, као неоснован.
Ставом тринаестим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу „ЕЕ“ из …, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет) исплати износ од 60.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом четрнаестим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу у ком је тражено да се обавеже тужени да му поред досуђеног износа у ставу тринаест изреке исплати износ од још 440.000,00 динара, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности (права на пијетет), са законском затезном каматом почев од 19.01.2022. године па до коначне исплате, као неоснован.
Ставом петнаестим изреке, обавезан је тужени да тужиоцима као солидарним повериоцима исплати износ од 531.988,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, са законском затезном каматом почев од извршности пресуде па до коначне исплате, под претњом принудног извршења (изостављено да се у овом делу одлука односи на трошкове поступка, како то произилази из садржине пресуде, која грешка у писању се може исправити у свако доба сходно чл. 362 ЗПП).
Против првостепене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени, побијајући је како из навода жалбе произилази у ставу првом, трећем, петом, седмом, деветом, једанаестом, тринаестом и петнаестом изреке, из свих законом одређених разлога из чл. 373 ЗПП.
Апелациони суд је испитао првостепену пресуду у побијаном делу, применом чл. 386 ЗПП („Сл.гл. РС“ бр.72/11… 18/20) и оценио да жалба туженог није основана.
Првостепена пресуда у побијаном делу не садржи битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тачке 1 до 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а не садржи ни битну повреду из чл. 374 ст. 2 тач. 12 ЗПП, на коју се у жалби туженог указује, јер пресуда нема недостатака због којих се не може испитати.
Материјално право је у побијаном делу правилно примењено на потпуно утврђено чињенично стање.
Првостепеном пресудом је утврђено да је дана 26.04.2018. године у 14,00 часова била заказана сахрана пок. „ЖЖ“, бив. из …, на гробном месту број …, парцела …, на градском гробљу у … . Тог дана на гробном месту, које је било ископано до дубине од 80 цм, постојала је већа количина воде, иако је у том тренутку било потребно ископати још најмање 40 цм. Како је вода непрекидно пунила гробно место и како није испуњавала основне услове потребне за сахрањивање, како су тужиоци имали сазнања да ће сандук покојника до ујутру бити напуњен водом и како је било немогуће сахранити ту покојника, јер је требало ископати још око 40 цм земље у дубину, а радници туженог нису могли да спрече надирање воде, то тужиоци као сродници покојника нису прихватили предлог туженог да се покојник сахрани у наведено гробно место, јер оно није испуњавало основне услове потребне за сахрањивање. Сада пок. „ЖЖ“ је био закупац наведене парцеле по уговору број … од 04.08.2008. године. Опело је било заказано и одржано у 14,00 часова, а како је свештеник тражио да се опело обави у заказано време, јер је наредна сахрана била заказана за 15,00 часова, тужиоцу и сродници покојног су након завршеног опела са ковчегом кренули до гробног места, где се гроб и даље пунио водом. Ковчег је стајао на колицима око пола сата, а након тога су радници гробља дошли и тражили да узму колица због друге сахране, па су ковчег спустили поред гробног места, тако да је једно време стајао на земљи. Након тога су ставили поред капеле на камени сто и ту су стајали око сат времена, за које време сродници нису знали шта да раде. Радници туженог, који су обављали послове копања почели да копају пре 8,00 сати ујутру и да је већ при трећем ашову почела да излази вода, о чему је обавештена управница запослена код туженог, као и технички директор, који до 14,00 часова нису успели да зауставе продирање воде у раку. Управница, запослена код туженог је око 16,00 часова понудила друго гробно место, што су тужиоцу прихватили, на парцели број …, због чега је сахрана обављена истог дана око 18,30 часова.
Првостепеном пресудом су оцењени наводи туженог изнети у одговору на тужбу и током поступка да тужени није одговоран за насталу штету јер је предметни догађај последица више силе и оценио ове наводе туженог као неосноване, на основу утврђених чињеница да је и раније на гробљу било проблема са водом због специфичности терена, односно непропустљивости тла, тако да се вода са виших делова сливала у крајње најниже тачке гробља, у коме се налази предметна рака – парцела, што су радници запослени код туженог покушавали да реше дренажама, али да у томе нису у потпуности успели, да је парцела где је требало да буде сахрањен правни претходник тужилаца најнижа тачка на том делу гробља и да се сва вода од кишнице ту задржавала због чега се појавио извор воде који се уливао у раку, да се дешавало да када неко пријави појаву воде у ракама, да су радници туженог ту воду избацивали и тиме је проблем решаван и да се испод гробља налазе велике подземне воде, а које чињенице су туженом биле познате. Чињеницу да је туженом било познато да на месту на коме је требало да буде сахрањен пок. „ЖЖ“ постоје подземне воде које пуне гробнице, првостепени суд је утврдио и из извештаја ЈКП Градско зеленило бр.1512 од 13.08.2021. године, у ком је наведено да због већ познатих проблема око воде, а која се појавила при копању раке око сат времена пре самог сахрањивања, да је уз договор родбине са тадашњим руководиоцем код туженог сахрана померена пар сати касније, истог дана у ново гробно место … број …. Ову чињеницу првостепени суд је утврдио и на основу исказа сведока који су запослени код туженог и то да је у делу гробља, где је требало да буде сахрањен покојни „ЖЖ“ терен водонепропустан на некој дубини, да се у случају кише вода слива, да је након обилних киша 2014. до 2016. године тужени имао приговоре од стране закупаца гробних места и да су проблем делимично решили дренажама од 2011. године па надаље, али да гробно место „ЖЖ“ није обухваћено дренажом, јер су у том делу већ били изграђени гробни оквири. На основу ових чињеница првостепени суд је закључио да је одговорним лицима код туженог било познато да у делу гробља, у коме се налази парцела у којој је требало да буде сахрањен покојни „ЖЖ“, постоји проблем са водом због састава тла и да су у складу са тим од стране туженог морале бити предузете одговарајуће мере на месту на коме је покојни „ЖЖ“ требало да буде сахрањен, како до штете не би дошло, а које мере нису предузете.
Применом чл. 2 ст. 3 тач. 6 и 6а Закона о комуналним делатностима којима је прописано да су комуналне делатности управљање гробљима и сахрањивање и погребна делатност, чл. 3 ст. 1 тач. 6 према коме комуналне делатности из чл.2 ст.3 тог Закона обухватају и управљање гробљима и сахрањивање, управљање и одржавање гробља, одржавање гробног места и наплата накнаде за одржавање гробног места, обезбеђивање, давање у закуп и продаја уређених гробних места и друго, затим, члана 3 став 1 Закона о сахрањивању и гробљима којим је прописано да се сахрањивање врши у складу са одговарајућим санитарним прописима, на начин који одговара пијетету према умрлом, достојанству места на којем он почива и поштовању осећања сродника умрлог и других особа које су биле блиске са умрлим и става 2 истог члана по коме се под сахрањивањем сматра покопавање посмртних остатака умрлог, спаљивање посмртних остатака и остављање пепела на одређена места и друге радње које се у том циљу предузимају, затим према члану 3 став 2 Одлуке о одржавању и уређивању гробаља и сахрањивању („Сл. лист Општине Чачак“, број 4/2007) послове уређивања и одржавања гробаља, сахрањивање и друге послове погребне делатности на централном градском гробљу у насељеном месту …, гробљу … у …, које је генералним планом одређено као друго градско гробље, обавља тужени ЈКП „Градско зеленило“ у …, а према члану 4 исте Одлуке, под сахрањивањем умрлих сматра се покопавање посмрних остатака умрлих на гробљу које је у редовној употреби и друге радње које се у том циљу предузимају, чл. 23 Устава РС којим је прописано да је људско достојанство неприкосновено и да су сви дужни да га поштују и штите, чланом 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода којима се штити право на породични живот и чл. 154 Закона о облигационим односима и првостепени суд је утврдио да је тужени одговоран да тужиоцима накнади причињену штету.
На основу наведених прописа, првостепени суд је утврдио да тужени има искључиво право да обавља комуналну делатност управљања гробљима, сахрањивање и погребну делатност, у шта спада и организација сахране и испраћај и припремање покојника за сахрањивање, да је тужени одговоран за квалитетно, економично и ефикасно вршење послова из својих надлежности, да је тужени дужан да изврши сахрањивање и обезбеди неопходне услове за сахрањивање покојника, посебно имајући у виду да је између туженог и сада покојног „ЖЖ“ постојао уговорни однос за тачно одређено гробно место, тако да је тужени благовремено морао да реагује да до штете не дође, посебно имајући у виду да је тужени био упознат са проблемима који се тичу геодетског састава тла на месту где је требало да се изврши сахрањивање сада покојног „ЖЖ“, бив. из …, да је тужени дужан да обезбеди услове за сахрањивање на начин који одговара пијетету према умрлом, достојанство места на којем он почива и поштовање осећања сродника умрлог и других особа које су биле блиске са умрлим и да том циљу води рачуна о геолошком саставу тла и предузме одговарајуће мере, што у датој ситуацији није учињено, па сахрањивање није извршено на локацији и у време како је то предвиђено, због чега су тужиоци претрпели душевне болове због повреде части и угледа и повреде права личности – права на пијетет, као право на добру успомену на живот члана породице.
Након смрти физичког лица настаје посебно лично право за чланове његове породице – право на пијетет којим се штити успомена на преминулог и осећање достојанства у вези са таквом успоменом. Тужиоци су претрпели душевне болове због чињенице да покојник није могао да се сахрани по православним обичајима, осећали су понижење јер покојника нису могли да сахране у заказано време, зато што су били принуђени да покојника премештају са места на место, прво чекајући поред гробног места на колицима, а затим су били принуђени да са колица спусте покојника на земљу поред гробног места и ту чекају, затим да врате покојника на камени сто у паркићу поред капеле, да би покојника уместо у заказано време у 14,00 часова сахранили тек у 18,30 часова на другој парцели на гробљу, због чега су била повређена њихова осећања, достојанство и личност и према покојнику и према присутним људима који су присуствовали сахрани, чему је касније допринело и чињеница да су о наведеном догађају објавили медији, у којима су објављене слике из којих се види да је гробно место напуњено водом и слика леша кучета, које се следећег дана удавило у води где је покојник требало да буде сахрањен, затим су поводом тога претрпели и увреде од људи који су изјављивали: „могли сте да одете на летовање, а не да га шетате по гробљу“, „јесте ли сахранили куче или деду“ и слично. Деца у школи су према тужиоцу „ЕЕ“ била окрутна, а након тог догађаја тужилац „ЕЕ“, који је у то време имао 15 година и коме је на сахрани позлило, једно време није говорио, престао је да учи, једе и да спава, због чега је разредни старешина о томе скренуо пажњу родитељима и добили су савет да га одведу код дечјег неуропсихијатра, који је објаснио да је такво стање последица стреса.
Висину штете првостепени суд је утврдио на основу чл. 200 Закона о облигационим односима на чињенично стање утврђено вештачењем, које је обавио вештак неуропсихијатар, на основу интервјуа и прегледа тужилаца и на основу чињеница из списа предмета. У погледу претрпљених душевних болова код тужиље „АА“, која је ћерка покојника, због предметног догађаја дошло је до акутног интензивнијег поремећаја емоционалне и укупне психичке равнотеже, акутни стрес, трпела је душевне болове у виду повишене психичке напетости, нервозе, осећања додатне туге и жалости, фрустрираности и субјективно осећање неправде и понижења, актуелна депресивна слика. Код тужиље „ББ“ због предметног догађаја наступио је акутни поремећај емоционалне и укупне психичке равнотеже, тужиља се лечи од депресије, иначе је емоционално нестабилна и хиперсензитивна, због чега је овај догађај доживела веома интензивно и поред жалости за својим оцем реаговала је са осећајем љутње и беса, са продуженим афектом до данас, има осећај неправде и изнервираности због недостатка саосећања од стране руководилаца гробља и по њеном уверењу неадекватног реаговања и непредузимања мера, трпи душевне болове у виду фрустрираности, сниженог расположења, раздражљивости са доживљавањем нарушеног достојанства, неправде, понижења, повреде части и угледа. Код тужиље „ДД“, супруге покојника са којим је дуго година била у браку, делила добро и зло, са породицом је у болести мужа неговала и пружала му сву пажњу и љубав, а саму сахрану и предметни догађај доживела је тешко са осећањем да је покојног мужа изневерила, да није сахрањен достојанствено како се она трудила и очекивала и са осећањем кривице, због чега је у почетку реаговала са депресијом, тако да је код ње због предметног догађаја дошло до акутног интензивног поремећаја емоционалне и укупне психичке равнотеже, трпела је душевне болове у виду сниженог расположења, воље, нарушеног достојанства, омаловажености и понижености. Тужиља „ВВ“, која је унука покојника, је због наведеног догађаја реаговала у психичком смислу и трпела душевне болове у виду повишене психичке напетости, осећање туге и жалости, а због догађаја на сахрани имала је доживљај повређености и понижености и повреду достојанства. Тужилац „ГГ“, коме је покојник деда, критичан догађај је доживео доста емотивно са помешаним осећањима туге и жалости због смрти деде и испољавањем љутње и незадовољства због инцидентне ситуације и поступања одговорних, због чега је у том стању био знатно повишеног афекта и у афекту је обавестио новинаре о немилом догађају, трпео је душевне болове у виду повишене психичке напетости и фрустрираности, сниженог расположења, осећања туге и жалости и афекта љутње и незадовољства, повређености и понижености, повреде достојанства како због покојног деде, тако и њега самог и целе породице. Тужилац „ЂЂ“, коме је покојник деда, сахрану свог деде доживео је доста емотивно, са помешаним осећањем туге и жалости за дедом, али и осећањем љутње због ситуације у којој су се сви нашли, осећање немоћи и бола, а на његово афективно стање је утицало и реаговање и стање његовог млађег брата „ЕЕ“, трпео је душевне болове у виду повишене психичке напетости, анксиозности, фрустрираности и сниженог расположења, са осећањем туге и жалости, као и са афектом љутње, незадовољства, понижености и повреде достојанства. Тужилац „ЕЕ“ је конкретном приликом био малолетан и укупан догађај доживео је веома емотивно, најпре због смрти деде, а затим због актуелног догађања на гробљу и како је у то време био у раном адоласцентном добу, које се карактерише емоционалном преосетљивошћу са интензивнијим афективним реакцијама и доживљавањем, трпео је душевне болове у виду осећања туге и жалости и у виду анксиозности, страха са манифестацијама реактивне депресије (према ауто и хетеро анамнези). Поред наведеног, приликом одлучивања о висини нематеријалне штете првостепени суд је имао у виду и да су тужиоци живели у заједничком домаћинству са сада покојним „ЖЖ“, који је тужиљи „ДД“ био супруг са којим је провела свој животни век, тужиљама „АА“ и „ББ“ отац, а тужиоцима „ВВ“, „ГГ“, „ЕЕ“ и „ЂЂ“ деда, да су сви они покојног „ЖЖ“ доживљавали као стуб породице и за кога су били изузетно везани, да је реч о поштованом човеку који је за живота уважаван не само од своје породице, већ и од шире околине.
На основу ових чињеница, применом чл. 200 ЗОО, првостепени суд је утврдио да тужиоцима припада право на накнаду нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа и повреде права личности - права на пијетет и утврдио да тужиљи „АА“ на име правичне накнаде припада износ од 80.000,00 динара, тужиљи „ББ“ износ од 85.000,00 динара, тужиљи „ДД“ износ од 90.000,00 динара, тужиљи „ВВ“ износ од 50.000,00 динара, тужиоцу „ЂЂ“ износ од 55.000,00 динара и тужиоцу „ЕЕ“ износ од 60.000,00 динара, у пуном износу, на основу утврђене чињенице да ови тужиоци нису ни на који начин допринели настанку штетног догађаја.
У погледу тужиоца „ГГ“, код кога је вештачењем утврђено да је предметни догађај изазвао душевне болове у виду повишене психичке напетости, фрустрираности, сниженог расположења, осећање туге и жалости и афектом љутње, повређености, понижености, незадовољства, повреда достојанства како због деде, тако и због њега самог и целе породице, првостепени суд је применом чл. 200 ЗОО утврдио да овом тужиоцу на име накнаде штете припада правичан износ од 55.000,00 динара, али како је овај тужилац допринео предметном догађају на начин што је обавестио новинара „ЗЗ“ са ТВ „Прва“, који је о истом догађају известио у средствима јавног информисања, што је допринело да велики број људи буде обавештен о истом догађају, а након тога су у текстовима који су објављени на свим порталима стајали иницијали овог тужиоца, првостепени суд је применом чл.192 ЗОО закључио да постоји допринос овог тужиоца настанку штете од 30% из ког разлога је пресудом овом тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете досуђен износ од 38.500,00 динара, при чему је суд имао у виду да се ради о младој особи, да је он требао да буде свестан својих поступака не само у циљу обавештавања јавности о раду и поступању радника туженог, него и о томе како ће то утицати на његову породицу, с обзиром да се о томе упознаје шира јавност, што отвара простор за већу заинтересованост и различите коментаре и злоупотребу у погледу самог догађаја. С обзиром да је изостала жалба тужиоца, жалбени наводи тужене не утичу на висину досуђене накнаде штете јер није превисоко одмерена.
Правилно је првостепеном пресудом обавезан тужени да тужиоцима накнади причињену штету, чија је висина правилно утврђена на основу вештачења које је обавио вештак одговарајуће струке. Основ одговорности туженог почива на одредбама Устава Републике Србије, Европске конвенције о људским правима и основним слободама и закона на које се првостепени суд правилно позвао у пресуди и правилно закључио да тужиоци имају право да се поштује успомена на личност њиховог умрлог сродника, да се поштују њихова осећања и њихово сећање на преминулог и да се штити име умрлог и вредности које је он створио за време живота, а да су њихова права и осећања повређена нечињењем и неблаговременим чињењем од стране туженог. Првостепени суд је правилно оценио реакције које је предметни догађај изазвао код сваког од тужиоца понаособ, водећи рачуна да је за тужиоце овај догађај представљао шок, који је продубио њихов душевни бол и због ког су се тужиоци додатно трауматизовали.
Из наведених разлога, а на основу потпуно утврђеног чињеничног стања, правилно утврђене одговорности туженог и правилно образложене пресуде, које разлоге које је навео првостепени суд као правилне прихвата и другостепени суд, код правилно утврђених и оцењених чињеница да је туженом било познато да у делу гробља у ком је сада пок. „ЖЖ“ за живота закупио гробно место број …, парцела …, на градском гробљу у … постоје проблеми који се тичу геодетског састава тла, да је тужени дужан да обезбеди услове за сахрањивање на начин који одговара пијетету према умрлом, достојанство места на којем он почива и поштовање осећања сродника умрлог и других особа које су биле блиске са умрлим и да у вези са тим води рачуна о геолошком саставу тла и предузме одговарајуће мере, да је тужени благовремено морао да реагује да до штете не дође, што у датој ситуацији није учинио, због чега су тужиоци претрпели душевне болове, из којих разлога су неосновани жалбени наводи туженог да је суд погрешио када је одбио као неоснован приговор недостатка пасивне легитимације на страни туженог, с обзиром да је правни претходник тужилаца сам одабрао локацију спорног гробног места и у периоду закупа редовно измиривао туженом накнаду за комуналну услугу, тако да у протеклих десет година није улагао туженом рекламације на пружену комуналну услугу, нити је поднео захтев за пресељење предметног гробног места и у вези са тим правилно су првостепеном пресудом оцењени као неосновани наводи туженог да се у конкретном случају ради о вишој сили.
Првостепени суд је правилно применио чл. 229 Закона о парничном поступку када је одлучио који ће се докази извести ради утврђивања битних чињеница, када је оценио као сувишан и непотребан предлог туженог да се изведе доказ увида у налаз вештака грађевинске струке на околност утврђења узрочно-последичне везе из штетног догађаја и штете коју су тужиоци претрпели, оцењујући да су битне чињенице од значаја за одлучивање утврђене.
Неосновани су жалбени наводи туженог да је додељивањем новог гробног места тужиоцима, без икакве накнаде, тужени компензовао целокупну непријатност коју су тужиоци претрпели услед критичног догађаја. Ове жалбене наводе, које је тужени истицао и током поступка, првостепени суд је правилно оценио у пресуди када је закључио да нису од значаја за одлучивање у овој парници јер нису у вези са тужбеним захтевом тужилаца и да током поступка није доказао од каквог су значаја ови наводи за одлучивање у овој парници. У вези са наведеним, првостепени суд је правилно закључио да су наводи неосновани, јер тужиоци трпе штету и из разлога на гробном месту које је покојник за живота закупио, а у ком није могао да се сахрани, на коме је изграђена и надгробна плоча.
Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка донета применом чл.153 и 154 ЗПП.
Због наведених разлога одлучено је овом пресудом као у ставу I изреке применом чл. 390 ЗПП.
Тужени није успео у другостепеном поступку поводом изјављене жалбе, из ког разлога је неоснован његов захтев да му се накнаде трошкови истих и одлучено је као у ставу II изреке ове пресуде, применом чл.165 ст.1 ЗПП.
Председник већа-судија
Надежда Видић, с.р.