Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Стварно право » Гж 2270.12 Заштита права својине
Гж 2270.12 Заштита права својине
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-2270/12
Дана 04.06.2012.године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Драгијане Дробњак и Росе Терзић, чланова већа, у правној ствари тужиоца Д. Ј. из Л., са боравиштем у С. а. Д., кога заступа пуномоћник Г. С., адвокат из К., против туженика „ K. SRB“ д.о.о Л., чији је пуномоћник Н. Ђ., адвокат из Б., ради заштите права својине, вредност спора 150.000,00 динара, решавајући по жалби тужиоца на пресуду Основног суда у Крагујевцу, Судска јединица у Баточини II-21 П 32943/10 од 06.03.2012. године , у седници већа одржаној на дан 04.06.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца Д. Ј. из Л., па се ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу, Судска јединица у Баточини II-21 П 32943/10 од 06.03.2012. године.
О б р а з л о ж е њ е
Ожалбеном пресудом у ставу првом одбија се тужбени захтев тужиоца, да се забрани туженику да престане са узнемиравањем тужиоца у вршењу права својине радњама проласка пешице, возилима и радним машинама преко кп. бр. 13324 површине 1.40,45 ха уписана у зк. ул. 791 КО Л., односно кп. бр. 13324/1 површине 1.19,81 ха, кп. бр. 13324/2 површине 5,82 ара и на кп. бр. 13324/3 површине 13,80 ара, уписана у привременом листу непокретности бр. 532 КО Л.
Ставом другим одређено је да свака страна сноси своје трошкове.
У законски одређеном року жалбу на наведену пресуду изјавио је тужилац из свих законских разлога прописаних чл. 360 ЗПП, и одлуке о трошковима поступка са предлогом да се усвоји тужбени захтев у целости и обавеже тужени да надокнади трошкове поступка.
Разматрајући ожалбену пресуду и жалбу тужиоца, сагласно овлашћењима из чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао:
Жалба није основана.
По налажењу Апелационог суда, побијана пресуда се не заснива на битним повредама парничног поступка из чл. 361. ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које овај суд пази по службеној дужности. Као битна повреда се наводи да пресуда има недостатака због којих се не може испитати, разлози пресуде су нејасни а о битним чињеницама постоји противречност, што указује на повреду из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП. Ови наводи жалбе се не могу прихватити као основани, јер пресуда има разлога о одлучним чињеницама, чињенично стање је потпуно и правилно утврђено и правилно је примењено материјално право.
Првостепени суд је на основу предложених и изведених доказа правилно извео закључак, да је тужбени захтев тужиоца неоснован. То стога што изведеним доказима је утврђено да је тужени наведене радње пролажења тешком механизацијом преко непокретности тужиоца заиста извршио, али је те радње извршио пре подношења тужбе. Тужба је поднета 04.06.2009. године, а радње узнемиравања, по исказима свих сведока, тужени је предузео у току 2008. године и почетком 2009. године. Пре подношења тужбе око парцеле туженог целом дужином уз међу са парцелом тужиоца, постојала је жичана ограда без било каквог отвора за улаз или излаз, чиме је онемогућен прилаз туженика са возилима и тешком механизацијом.
При оваквом стању ствари правилно првостепени суд наводи да се нису стекли услови сходно одредби чл. 42 Закона о основама својинско правних односа. Одредбом чл. 42 тог Закона је предвиђено, „ ако треће лице неосновано узнемирава власника или предпостављеног власника на други начин а не одузимањем ствари, власник, односно предпостављени власник, може тужбом захтевати да то узнемиравање престане.“ Имајући у виду да се негаторна тужба, односно тужба због узнемиравања може поднети само ако узнемиравање траје у време подношења тужбе, а како је оно престало пре подношења тужбе и исто није ни постојало у моменту подношења ове тужбе, нити после тога, стога су, по налажењу Апелационог суда, наводи жалбе без икаквог основа.
У тужби се, по правилу захтева да такво узнемиравање убудуће престане. Ако је тим узнемиравањем проузрокована штета власник има право да захтева накнаду штете по општим правилима о накнади штете сходно чл. 42 ст. 2 Закона о основама својинско правних односа, а имајући у виду наводе тужиоца.
Наводима жалбе тужиоца не доводи се у сумњу утврђено чињенично стање већ се другачије оцењују изведени докази са становишта тужиоца које је првостепени суд већ свестрано оценио. Наводи жалбе да је узнемиравање постојало и у време трајања поступка се не могу прихватити као основани, а имајући у виду изјаве саслушаних сведока да је тужени радње узнемиравања извршио, али пре подношења тужбе, односно у току 2008. и почетком 2009. године. Имајући у виду да је ограда постављена целом дужином уз међу са парцелом тужиоца, а што је и утврђено из исказа сведока П. Р. који је у два наврата изласком на лице места и то 06.04.2009 и 20.04.2009. године, изјавио да са севера, истока и запада, где се парцела тужиоца граничи са тужениковом парцелом, постоји ограда у висини од 1.5 м-2 м, да није видео да постоје било какви отвори за улаз или излаз, онемогућен је прилаз туженика са возилима и тешком механизацијом, односно онемогућено је даље узнемиравање тужиоца као власника наведене парцеле.
Стога је првостепени суд донео одлуку као у ставу 1 и на правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право с позивом на одредбе чл. 42 Закона о основама својинскоправних односа, дајући, јасне и разумљиве разлоге које у свему прихвата и овај суд.
Ни осталим жалбеним наводима које је овај суд ценио није доведена у сумњу законитост и правилност ожалбене одлуке у делу у коме је одлучено о тужбеном захтеву.
С тога је наводе жалбе тужиоца ваљало одбити.
Потврђена је и одлука о трошковима поступка, која је донета применом чл. 149 и 159 ЗПП, обзиром да тужилац није успео у спору, а тужени није определио трошкове поступка.
На основу изложеног, а сагласно са чл. 373 ст. 1 тач. 2 и 375 а у вези чл. 506 ст. 1 ЗПП („Сл. Гласник РС“ 72/11), Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
Председник већа- судија
Милорад М. Јанићијевић,с.р