Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Наследно право » Гж 228.11 редукција тестамента
Гж 228.11 редукција тестамента
Р Е П У Б Л И К А С Р Б И Ј А
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Брoj : ГЖ.228/11
Дана 06.09.2011. год.
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Јасмине Симовић, председника већа, Живанке Божић и Весне Цветковић, чланова већа, у парници тужилаца Г. Г. и М. П., обе из С., чији је заједнички пуномоћник З. И., адвокат из С., против тужених К. В. чији је пуномоћник Н. Г., адвокат из С., З. П. и Б. П., оба из Б., чији је заједнички пуномоћник С. И. адвокат из Б. ради редукције тестамента, вредност предмета спора 10.000,00 динара, одлучујући о жалби тужених З. П. и Б. П., изјављеној против међупресуде Основног суда у Јагодини, Судске јединице у Свилајнцу II 3П. бр. 1317/10 од 30.09.2010.године, у седници већа одржаној 06.09.2011 године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ међупресуда Основног суда у Јагодини, Судске јединице у Свилајнцу II 3П. бр. 1317/10 од 30.09.2010.године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
У ставу првом изреке побијане пресуде утврђено је да постоји правни основ тужбеног захтева тужиља Г. Г. и М. П. обе из С., против тужених К. В. из С., З. П. и Б. П., оба из Б. у овој правној ствари.
У ставу другом изреке одлучено је да ће се о висини санаследничког удела тужиља као нужних наследника, сада пок. Н. М. бив. из С., смањења тестаменталног располагања пок. Н. М. бив. из С. и о трошковима поступка одлучити коначном одлуком.
Против наведене међупресуде жалбу су изјавили тужени З. П. и Б. П., благовремено, преко пуномоћника, побијајући је због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешног и непотпуног чињеничног стања и погрешене примене материјалног права.
Испитујући првостепену међупресуду сагласно одредби чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио:
Жалба је основана.
Побијана пресуда донета је уз битну повреду поступка из чл. 361. ст. 2 тачка 12 ЗПП, а која се састоји у томе што образложење побијане пресуде не садржи разлоге о одлучним чињеницама, дати разлози су нејасни и у супротности са изведеним доказима, што се основано жалбом указује.
У поступку који је претходио доношењу ожалбене пресуде, утврђено је да је отац тужиља сада пок. М. И., био син сада пок. Н. М., бив. из С. Тужена К. је ћерка пок. Н. М., а тужени З. П. и Б. П. су деца покојне Д. која је кћи сада покојног Н. Пок. Н. М. је за живота сачинио судски тестамент Р. бр. 435/69 дана 15.10.1969. године у Општинском суду у Свилајнцу и располагао имовином у корист ћерки тужене К. и покојне Д. чији су наследници тужени З. и Б. П. Покојни Н. М. је преминуо 10.03.1971. године, а завештање је проглашено дана 27.05.1991.године у предмету Р. бр. 104/91 у Општинском суду у Свилајнцу, док је тужба поднета 10.01.2001. године.
Првостепени суд закључује да су тужиље Г. Г. и М. П. дана 23.11.1982.године покренуле поступак ради утврђивања ништавости уговора о доживотном издржавању, те да су писменим поднеском од 25.09.1986. године преиначиле тужбени захтев, тако што су тражиле да се утврди да је ништав тестамент покојног Н. М. и покојне С., те да је на тај начин прекинут рок застарелости подношења тужбе за смањење тестаменталног располагања, па се рок од три године одређен одредбом члана 41 Закона о наслеђивању (Службени гласник СРС бр. 52/74, 1/80 и 25/82) има рачунати тек од правноснажног окончања поступка Општинског суда у Свилајнцу П.бр. 201/05.
Међутим, овакав закључак првостепеног суда је по оцени Апелационог суда погрешан. Ово из разлога јер је према чл. 41 ЗОН-а, (Службени гласник СРС бр. 52/74, 1/80 и 25/82) који је важио у време проглашења тестамента, рок од три године у коме нужни наследник може поднети тужбу за смањење тестаменталним располагањем, објективани рок и тече у континуитету те нема прекида или застоја као код рокова застарелости. Према напред наведеној одредби смањење располагања тестаментом може се тражити у року од три године од дана проглашења тестамента. У конкретном случају тестамент је проглашен 27.05.1991. године, па како је тужба за смањење располагања тестаментом поднета 09.01.2001. године, то је иста поднета по протеку законског рока. Како је овде реч о року који има карактер материјалног преклузивног рока, то се његовим пропуштањем губи право на тужбу као и право које је требало да буде предмет заштите, те је погрешан закључак првостепеног суда о прекиду рока застарелости везивањем за правноснажно окончање поступка у предмету П. бр. 201/05. Преклузивни рок се не може прекинути поднесцима од 23.11.1982 и 25.09.1986. године а којих поднесака иначе у списима предмета нема.
Због наведених пропуста побијана пресуда је морала бити укинута.
У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења, тако што ће правилном применом чл. 41 ЗОН-а (Службени гласник СРС бр. 52/74, 1/80 и 25/82) имајући у виду да садржина овог законског прописа указује да је овај рок објективног карактера и да се почетак његовог тока и његов истек не везују за субјективне елементе на страни нужних наследника, те да се пропуштањем овог рока губи право на тужбу као и право које је требало да буде предмет заштите. Након што потпуно и правилно утврди чињенично стање, уз правилну примену материјалног права на које је сходно одредби чл. 342 ст. 4 ЗПП, дужан да се позове у својој одлуци, донеће правилну и закониту одлуку.
Са изнетих разлога Апелациони суд је наоснову чл. 376. ст. 1. и чл. 377. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Јасмина Симовић,с.р.