Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Радно право » Радни спор » Гж 2298.12 поништај споразума и враћање на рад
Гж 2298.12 поништај споразума и враћање на рад
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж 1 бр.2298/12
15.11.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Симониде Милорадовић, председника већа, Радованке Николић и Јасминке Вукановић, чланова већа, у парници тужиље Ј. И. из Ј., чији је пуномоћник Б. Ј., адвокат из Ј., против тужених Р. С., Основни суд Ј., коју заступа Републички јавни правобранилац, Одељење у К. и З. Љ. из К., ради поништаја споразума и враћања на рад, одлучујући о жалби тужене Р. С. изјављеној против пресуде Основног суда у Јагодини П1-351/11 од 08.05.2012. године, у седници већа одржаној дана 15.11.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене Р. С., Основни суд Ј. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Јагодини П1-351/11 од 08.05.2012. године у ставовима I, II и IV изреке.
II ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова парничног поступка на име састава одговора на жалбу у износу од 18.000,00 динара, као неоснован.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом, ставом I изреке усвојен је тужбени захтев тужиље Ј. И. из Ј., па је утврђено да тужиља – намештеник IV врсте дактилограф, има радноправни статус запосленог на неодређено време у Основном суду у Ј., по уговору о раду који је закључила са послодавцем Општинским судом у Ј., чији је правни следбеник Основни суд у Ј. дана 14.07.2006. године, под бројем I Су.бр.9/06-139.
Ставом II изреке обавезана је тужена Р. С., Основни суд у Ј. да тужиљу врати на радно место намештеника IV врсте – дактилографа или друго одговарајуће радно место.
Ставом III изреке одбачен је тужбени захтев тужиље ( односно одбачена је тужба) у делу којим је тражила да се поништи решење о распоређивању тужене З. Љ. из К., нераспоређеног дактилографа укинутог Општинског суда у С. на радно место дактилографа у Основном суду у Ј., донето од В.Ф. Председника Основног суда у Ј. и наложи Основном суду у Ј. да на ово радно место распореди нераспоређеног дактилографа Основног суда у Ј. Ј. И., са статусом запосленог на неодређено време, као неуредан.
Ставом IV изреке обавезана је тужена Р. С., Основни суд у Ј. да тужиљи, на име трошкова парничног поступка исплати износ од 57.000,00 динара.
Против наведене пресуде тужена Р. С. је благовремено изјавила жалбу, не наводећи у наслову жалбе у ком делу исту побија, али из образложења жалбе произлази да је побија у ставовима I, II и IV изреке и то због битне повреде одредбе правничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП и погрешне примене материјалног права.
Тужиља је доставила одговор на жалбу са предлогом да Апелациони суд одбије жалбу као неосновану и потврди првостепену пресуду. Тражила је накнаду трошкова парничног поступка на име састава одговора на жалбу по пуномоћнику адвокату у износу од 18.000,00 динара.
Апелациони суд је испитао побијану пресуду у ожалбеним деловима, на основу одредбе члана 372. ЗПП и утврдио да жалба није основана.
У поступку који је претходио доношењу ожалбених делова првостепене пресуде, нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачке 1, 2, 5, 7. и 9. ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, а ни битна повреда из тачке 12. наведеног члана, на коју се жалбом неосновано указује јер побијана пресуда садржи јасне и непротивречне разлоге о свим битним чињеницама.
Побијана пресуда донета је на основу чињеничног стања које је у потпуности и правилно утврђено и на које је правилно примењено материјално право.
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда тужиља је засновала радни однос на неодређено време код тужене у Општинском суду у Ј. дана 20.12.1990. године. Тужиља је са туженом дана 14.07.2006. године закључила уговор о раду I Су.бр.9/06-139 од 14.07.2006. године на неодређено време у Општинском суд у Ј., на пословима дактилографа са нижом стручном спремом и положени испитом дактилографа I А класе, којим је разврстана у намештеника IV врсте. Решењем Основног суда у Ј. I Су.бр.9/10-38 од 29.01.2010. године утврђено је да је тужиља привремено нераспоређена до доношења Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, почев од 01.01.2010. године, док је решењем истог суда I Су.бр./2010-298 од 26.07.2010. године утврђено да је тужиља, дактилограф тог суда остала нераспоређена у трајању од два месеца, почев од 26.07.2010. године до 25.09.2010. године. Споразумом о преузимању запосленог I Су.бр.9-11/10 од 09.09.2010. године, закљученим између Прекршајног суда у Ј. и Основног суда у Ј. тужиља је, као нераспоређени дактилограф преузета у Прекршајни суд у Ј. у радни однос на одређено време до повратка запосленог са породиљског одсуства и то на послове намештеника IV класе почев од 09.09.2010. године, а по решењу Прекршајног суда у Ј. I Су.бр.9-12/2010. Решењем истог суда V I Су.бр.35-14/11 од 01.07.2011. године, донетом по налогу инспектора Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу групе управне инспекције К., утврђено је да тужиљи престаје радни однос закључно са 30.06.2011. године. Правноснажном делимичном пресудом Основног суда у Јагодини П-1-351/11 од 28.10.2011. године поништен је споразум о преузимању запосленог (тужиље) од 09.09.2010. године закључен између Прекршајног суда у Ј. и Основног суда у Ј.
Код овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиље основан јер тужена није донела решење о отказу уговора о раду тужиљи, сходно одредби члана 185. Закона о раду у вези члана 172. став 4. Закона о државним службеницима, па је одлучио као у ставовима I и II изреке побијане пресуде.
За своју одлуку првостепени суд је дао довољне разлоге које прихвата и Апелациони суд.
Наиме, одредбом члана 4. став 3. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС“, број 79/05...104/09) је прописано да се на права и дужности намештеника примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор ако овим или посебним законом није друкчије одређено, док је одредбом члана 172. став 1. истог закона прописано је да се одредбе о премештају и распоређивању државних службеника сходно примењују на намештенике. Одредбом члана 185. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05 и 61/05) прописано је да се уговор о раду отказује решењем у писаном облику, и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку, док је ставом 5. истог члана прописано да запосленом престаје радни однос даном достављања решења ако овим законом или решењем није одређен други рок. Из наведених законских одредби произлази да намештеник заснива радни онос закључењем уговора о раду и да исти може бити премештен или распоређен на друге послове, сходно одредбама Закона о државним службеницима о премештају и распоређивању државних службеника, при чему сагласно одредби члана 172. став 2. наведеног закона решење о премештају односно распоређивању намештеника по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду. Како је у конкретном случају споразум од 09.09.2011. године, којим је тужиља преузета у Прекршајни суд у Ј. правноснажно поништен, то сходно одредби члана 104. став 1. Закона о облигационим односима, којом су регулисане последице ништавости уговора у смислу реституције, на снази остаје уговор о раду који су странке закључиле дана 14.07.2006. године, а који уговор, како је то у првостепеном поступку несумњиво утврђено тужиљи није отказан у складу са одредбом члана 185. Закона о раду, због чега је тужена у обавези да поступи у складу са закљученим уговором о раду и тужиљу врати на рад, а како је то правилно закључио и првостепени суд.
Оспоравајући правилност примене материјалног права жалба тужене своди се на тврђење да из чињенице да је утврђено да је споразум о преузимању тужиље у Прекршајни суд у Ј. ништав не произилази њено право да буде враћена у радни однос на неодређено време у Основни суд у Ј. с обзиром на претходно донета решења којима је утврђено да тужиља има статус нераспоређеног радника.
Апелациони суд је ценио ове жалбене разлоге утврдио да исти нису основани. Ово из разлога што је одредбом члана 172. став 4. Закон о државним службеницима изричито прописано да се намештенику отказује уговор о раду увек кад услед промене унутрашњег уређења државног органа или уређења система државних органа више не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, из које одредбе произлази да запосленом намештенику радни однос не престаје доношењем решења којим му се утврђује статус нераспоређеног, већ у ситуацији када се намештеник не може распоредити или преместити на друге послове истом се отказује уговор о раду, а што тужена није учинила.
Оцењен је као неоснован и навод жалбе да суд није могао обавезати тужену да тужиљу врати на радно место дактилографа, већ само на радно место које одговара њеној стручној спреми и радним способностима, с обзиром да је оспореном пресудом тужена обавезана да тужиљу врати на послове дактилографа или друге одговарајуће послове, чиме није ускраћено право тужене, као послодавца да врши распоређивање запослених на одговарајућа радна места.
Како ниједним жалбеним наводом није доведена у сумњу законитост и правилност побијане пресуде Апелациони суд је на основу одредбе члана 375. ЗПП одлучио као у ставу I изреке ове пресуде, с тим што је потврдио и одлуку о трошковима поступка, садржану у ставу IV изреке првостепене пресуде јер је иста донета уз правилну примену одредби чланова 149. и 150. ЗПП, a чија се висина ни жалбом не оспорава.
Апелациони суд је одбио захтев тужиље за накнаду трошкова на име састава одговора на жалбу и одлучио као у ставу II изреке ове пресуде јер исти нису били нужни за вођење овог спора.
Председник већа-судија
Симонида Милорадовић,с.р.