Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 2342.10 Накнада за изузету непокретност
Гж 2342.10 Накнада за изузету непокретност
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:ГЖ-2342/10
Дана:05.01.2011. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од судија: Биљане Николић, председника већа, Драгане Сретовић и Смиљане Ристић, чланова већа, у правној ствари тужилаца Ђ. М., Ђ. Р., Т. С., сви из села Ш. код Н. П., Ђ. Р. и Ђ. Д. из села К. код Н. П. В. Љ. и Б. З., обе из Н. П., које заступа З. Ј., адвокат из Н. П., против тужених Града Н. П., кога заступа заменик ГЈП Х. М., ЈП „Путеви Србије“ Б., кога заступа пуномоћник С. Р., Предузећа за путеве АД НП из Н. П., кога заступа пуномоћник М. К. и ЈП „Завода за урбанизам и изградњу Општине Н. П.“, кога заступа пуномоћник Е. П. из Н. П., ради одређивања накнаде за изузету непокретност, одлучујући по жалбама тужилаца и друготуженог ЈП „Путеви Србије“ Б. на пресуду Општинског суда у Новом Пазару П.бр.79/99 од 01.10.2009. године, у седници већа одржаној дана 05.01.2011.године, донео је следећу
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Новом Пазару П.бр.79/99 од 01.10.2009. године и предмет враћа Основном суду у Новом Пазару на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом у ставу првом усвојен је тужбени захтев тужилаца Ђ. М., Ђ. Р, Т. С., Ђ. Р., Ђ. Д., В. Љ. и Б. З., па је обавезан друготужени ЈП „Путеви Србије“ из Б. да тужиоцима на име накнаде за одузето земљиште исплати и то:
-Ђ. М. за кп.бр.861/2 КО К. за површину од 139м квадратних исплати износ од 27.800,00 динара, а за кп. Бр. 982/2за површину од 2,20 ари КО К. за удео од ½ исплати износ од 20.900,00 динара што укупно износи 48.700,00 динара.
- Ђ. Р. за кп.бр. 976/2 КО К. за површину од 658м2 исплати износ од од 131.600,00 динара.
-Т. С. за ко.бр. 989/2 КО К. за површину од 11.75 ари, исплати износ од 211.500,00 динара.
-Ђ. Р., Ђ. Д., В. Љ. и Б. З. као наследницима пок. Ђ. Ј., који је имао удео од ½ на кп.бр. 982/2 за површину од 2,20 ари и за кп.бр. 975 за површину од 4,41 ар КО К. исплати солидарно укупан износ од 62.795,00динара,
све са законском затезном каматом почев од 21.01.2009. године као дана вештачења, па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом извршења.
Под ставом два исте пресуде одбијен је тужбени захтев тужиоца Ђ. М. којим је тражио да се обавеже друготужени ЈП „Путеви Србије“ из Б. да тужиоцу на име накнаде штете за одузето земљиште из става 1. диспозитива пресуде исплати већи износ од досуђеног, а до тражених 151.190,00 динара са законском затезном каматом почев од 21.01.2009. године па до коначне исплате све у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом извршења, као неоснован.
Под ставом три првостепене пресуде одбијен је тужбени захтев тужилаца Ђ. М., Ђ. Р., Т. С., Ђ. Р., Ђ. Д., В. Љ. и Б. З., којим су тражили да се обавежу тужени Град Н. П., Предузеће за путеве АД Н.П. И ЈП Завод за урбанизам и изградњу Општине Н. П. да тужиоцима на име накнаде за одузето земљиште солидарно исплате и то:
-Ђ. М. за кп.бр.861/2 КО К. у површини од 139м2, а за кп.бр. 982/2 у површини од 2,20 ари износ од 151.000,00 динара.
- Ђ. Р. за кп.бр.976/2 КО К. у површини од 658м2 исплати износ од 131.600,00 динара
- Т. С. за кп.бр.989/2 КО К. у површини од 11.175 ари исплати износ од 211.500,динара
-Ђ. Р., Ђ. Д. В. Љ., Б. З. као наследницима пок. Ђ. Ј. за кп. Бр. 975 и 982 уписане у листу непокретности бр.2 КО К. солидарно исплати износ тужиоцима од 62.795,00 динара,
све са законском затезном каматом почев од 21.01.2009.године, као дана вештачења, па до коначне исплате у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом извршења, као неоснован.
Истом пресудом у ставу четвртом одбијен је тужбени захтев тужилаца Ђ. М., Ђ. Р., Т. С., Ђ. Р., Ђ. Д., В. Љ. и Б. З. којим су тражили да се обавежу тужени Град Н. П., ЈП „Путеви Србије“, Предузеће за путеве АД Н.П. и ЈП „Завод за урбанизам и изградњу Општине Н. П.“ да тужиоцима солидарно исплате на име накнаде штете и то: Ђ. М. износ од 341.033,00 динара, Ђ. Р. износ од 79.089,00 динара, Т. С. износ од 211.500,00 динара, Ђ. Р., Ђ. Р., В. Љ. и Б. З. солидарно исплате износ од 170.046,00 динара,
све са законском затезном каматом почев од 04.06.2009. године као дана вештачења, па до коначне исплате у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом извршења, као неоснован.
Под ставом пет исте пресуде обавезан је тужени ЈП „Путеви Србије“, да тужиоцима солидарно накнади трошкове парничног поступка у износу од 359.110,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом извршења.
Против првостепене пресуде тужиоци и друготужени ЈП „Путеви Србије“ Б. су благовремено изјавили жалбе, побијајући исту из свих законских разлога.
Испитујући побијану пресуду у смислу чл.372 ЗПП Апелациони суд је нашао да су жалбе парничних странака основане.
Побијана пресуда донета је уз битне повреде поступка из чл.361ст.2 тач.12 на које се жалбама парничних странака основано указује, као и на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.
Битна повреда парничног поступка из чл.361 ст.2 тач.12 ЗПП, на коју се основано жалбом друготуженог указује, огледа се у томе што побијана пресуда има недостатака због којих се не може испитати и што садржи разлоге који су нејасни и противречни, као и због постојања противречности између битних чињеница и садржине исправа датих у поступку и изведених доказа.
Првостепени суд је на основу изведених доказа и из налаза вештака геометра утврдио да је тужилац Ђ. М. власник кп.бр. 861 КО К., која је по култури ливада шесте класе у површини од 63,35 ари, уписана у листу непокретности бр.3 КО К. и сувласник на кп.бр. 982 по култури ливада седме класе укупне површине 47,63 ари и кп.бр.975 по култури ливада шесте класе укупне површине 78,20 ари уписане у листу непокретности бр. 2 КО К. са уделом од 1/2 . Даље је утврђено да је тужилац Т. С. власник на кп.бр. 989 по култури ливада седме класе укупне површине 49,41 ари уписане у листу непокретности бр. 10 КО К., а да је тужилац Ђ. Р. власник кп.бр. 976 по култури ливада шесте класе површине 29,29 ари уписане у листу непокретности бр.5 КО К. по основу наслеђа иза смрти пок. Ђ. М., а да су тужиоци Ђ. Р., Ђ. Д., В. Љ. и Б. З. наследници иза смрти пок. Ђ. Ј., који је био сувласник са уделом од 1/2 на означеним кп.бр. 982 и кп.бр. 975 уписаним у листу непокретности бр.2 КО К. Из образложења првостепене пресуде произилази да решење о експропријацији није донето, нити о накнади, већ је извршена фактичка експропријација делова наведених кат. парцела тужиоца за изградњу пута Н. П.-Г., а у мерама и границама ближе означеним у налазу вештака геометра.
Најпре Апелациони суд, независно од напред уочених повреда одредаба поступка, посебно указује на постојање битне повреде одредаба парничног поступка, која се огледа у чињеници да суд у првостепеном поступку није одлучио о приговору застарелости потраживања тужилаца, који су тужени у току трајања првостепеног поступка истицали, што је био дужан, обзиром да се ради о материјалноправном приговору, тако да одлука о овом приговору чини саставни део пресуде.
Поред овог, из образложења побијане пресуде се не може поуздано утврдити да ли су тужиоци у конкретном случају активно легитимисани као повериоци потраживања накнаде за одузето земљиште и чиме доказују своје право у односу на означене парцеле. Суд је прибавио извештај из Службе за катастар непокретности о подацима на предметним кат. парцелама, на којима је засновао своју одлуку, а који се разликује од података који су садржани у поседовним листовима, које су тужиоци у првостепеном поступку приложили као доказ, па ће у поновном поступку суд на поуздан начин утврдити који су подаци тачни, имајући у виду и чињеницу да нису сви тужиоци евидентирани као носиоци права на непокретностима у поседовним листовима.
Апелациони суд налази, да су наведени пропусти утицали да чињенично стање није могло бити правилно и потпуно утврђено, због чега се не може испитати ни правилност примене материјалног права посебно у односу на тужиоце Ђ. Р., Ђ. Д., В. Љ. и Б. З. који нису поднели ваљани доказ на основу кога би се идентификовали као носиоци права својине или као правни следбеници сувласника на кп.бр. 982 и кп.бр. 975 КО К. како су означене у првостепеној пресуди, обзиром да је у образложењу наведено да се у катастарској евиденцији на истим као сувласник са 1/2 води сада покојни Ђ. Ј. Наиме, напред наведена лица су у првостепеном поступку приложила уз свој тужбени захтев извод из МКУ као доказ о чињеници смрти Ђ. Ј., као и смртовницу од 25.06.2009.г., која представља акт којим се покреће оставински поступак и то по службеној дужности од стране органа пред којим је састављена, али до закључења главне расправе није утврђено да ли је оставински поступак покренут, што је од одлучног значаја код чињенице да у тужби, као правни следбеници пок. Ј. нису означена сва лица која су у смртовници означена као његови потенцијални законски наследници .
Имајући у виду да из образложења пресуде произилази да је првостепени суд у конкретном случају утврдио чињеницу да се ради о регионалном путу Н. П.-Г., међутим како своје тврдње није поткрепио адекватним доказима, то се не може прихватити овакво становиште, обзиром да из списа предмета произилази да је као инвеститор на изградњи спорног пута била Општина Н. П., а извођач радова ПЗП Н.П. пут из Н. П. На основу изведених доказа и из првостепене пресуде не се може поуздано закључити да ли се ради о локалном или регионалном путу, јер од те чињенице зависи у чијем интересу је извршено фактичко одузимање предметног земљишта и ко се у материјалноправном смислу може сматрати пасивно легитимисаним у овој парници, на шта су тужиоци основано жалбом указали. Апелациони суд указује и на чињеницу да првостепени суд није затражио извештај у вези утврђивања висине накнаде за експрописане непокретности од стране надлежног органа за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима, како је то прописано у чл. 42 Закона о експропријацији, обзиром да је у питању пољопривредно земљиште.
Првостепени суд је поуздано утврдио да решење о експропријацији није донето, нити о накнади, већ је извршена фактичка експропријација делова наведених кат. парцела тужиоца, у напред наведеним мерама и границама.
Наиме, у делу одбијања захтева тужилаца за накнаду штете, због немогућности ранијег начина коришћења парцела и остваривања истог обима приноса услед смањене могућности наводњавања, првостепени суд није дао јасне разлоге због чега сматра да тужиоцима не припада право на накнаду штете, а посебно се указује да се из таквог образложења не може са сигурношћу закључити о ком виду штете се у конкретном случају ради, јер суд не наводи ни један материјално правни пропис из ког би се утврдило који вид материјалне штете је у питању.
Наведени пропусти утицали су на правилност утврђеног чињеничног стања, обзиром да су разлози о одлучним чињеницама међусобно противречни, тако да се у том делу не може испитати ни правилност примене материјалног права, због чега је одлука морала бити укинута.
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити све пропусте на које је указано овом одлуком и на јасан и поуздан начин утврдити све одлучне чињенице које су од значаја за правилно пресуђење у овој правној ствари, а затим донети закониту и правилну одлуку. Наиме суд ће у поновном поступку наложити тужиоцима да доставе доказе о власништву односно преписе листова непокретности у којима су уписане предметне кат. парцеле, јер из списа предмета произилази да је за предметну катастарску општину устројен катастар непокретности, а посебно наложити тужиоцима који су означени као правни следбеници пок. Ј. Ђ. да доставе решење о наслеђивању. Затим ће поуздано утврдити да ли се ради о регионалном или локалном путу и у вези с тим утврдити ко је од тужених правних лица пасивно легитимисан у конкретном случају, па ће у зависности од тога у поновном поступку одлучити и о приговору застарелости потраживања, који су тужени у току првостепеног поступка истицали. Након утврђења ових чињеница прибавиће извештај о вредности изузетих делова пољопривредних предметних кат. парцела, од стране органа надлежног за утврђивање пореза на пренос апсолутних права, док ће у погледу накнаде штете коју су тужиоци у свом тужбеном захтеву истакли за период у коме су били лишени коришћења изузетог земљишта, са сигурношћу утврдити да ли су тужиоци претрпели штету и уколико јесу у ком обиму и за који период, а нарочито о ком виду штете је реч, а све сходно чл.155 ЗОО.
У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду примедбе Апелационог суда и по истима поступити.
Укинута је одлука о трошковима парничног поступка, јер ће иста зависити од коначног исхода спора.
Имајући у виду све напред наведено Апелациони суд је сходно чл.376 ст.1 и чл.377 ЗПП одлучио као и изреци.
Председник већа-судија
Биљана Николић с.р.