Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 2342.12 Накнада штете
Гж 2342.12 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Гж.2342/12
Дана:04.07.2012.године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА!
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника већа, Весне Цветковић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиоца Д. Ч., из Ш., чији је пуномоћник Г. П., адвокат из Р., против тужене Компаније „И. ЦГ“ за међународну и унутрашњу трговину, хотелијерство, угоститељство за међународни саобраћај, ДП Б., чији је пуномоћник М. П., дипломирани правник из Р., ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Краљеву, Судске јединице у Рашки II 6П.1590/11 од 08.12.2011. године, у седници већа одржаној 04. 07.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца Д. Ч. из Ш. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Краљеву, Судске јединице у Рашки II 6П.1590/11 од 08.12.2011. године од 08.12.2012. године.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком побијане пресуде под 1. одбијен је тужбени захтев тужиоца Д. Ч. из Ш. да му тужена Компанија „И. ЦГ“ за међународну и унутрашњу трговину, хотелијерство, угоститељство и ваздушни саобраћај ДП Б., плати на име накнаде нематеријалне штете и по основу претрпљеног страха износ од 400.000,00 динара и по основу душевних болова због умањења животне активности износ од 500.000,00 динара, са законском затезном каматом на овај износ почев од 24.11.2010. године, па до исплате.
Изреком под 2. одбијен је тужбени захтев истог тужиоца према истом туженом којом је тражио да се тужени обавеже да му на име накнаде материјалне штете због мање исплаћене накнаде за време боловања, за период од 1.1.2007. до 31.12.2007. године исплати износ од 8.287,00 динара, са законском затезном каматом почев од 31.10.2010. године, као дана вештачења па до исплате.
Изреком под 3. одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.
Против ове пресуде тужилац је благовремено, преко својег пуномоћника, изјавио жалбу због погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду на основу члана 372 ЗПП Апелациони суд је утврдио да је жалба неоснована.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП које другостепени суд испитује по службеној дужности, а на ове и друге повреде ни у жалби се не указује.
На основу чињеничног стања које је првостепени суд утврдио, а које се ни жалбом не оспорава, тужилац Д. Ч., који је у то време био запослен код туженог у својству возача, на дан 02.01.2007. године , био је учесник у саобраћајној незгоди која се догодила на путу К. – Р., у насељу Б. Том приликом дошло је до судара теретног возила марке „Там“ које је власништво туженог, а којим је управљао тужилац и путничког моторног возила марке „Голф“ рег. ознаке ……… којим је управљао сада пок. С. М., бивши из К., а које је прешло на своју леву половину коловоза у непрегледној кривини и сударило се са возилом којим је управљао тужилац, правилно се крећући својом десном страном коловоза.
У поменутој саобраћајној незгоди тужилац није задобио телесне повреде, али је касније због јаког стреса и интезивног страха доживео стресни поремећај који је узроковао умањење животне активности од 35%, а што је утврђено вештачењем преко Друштва за судска вештачења ДОО „Е.“ Н. Б. За време боловања, у утуженом периоду примао је мању зараду, од оне коју би остварио да је радио, у износу од 8.287,00 динара за период од 1.1.2007. до 31.12.2007. године, а што је утврђено вештачењем преко вештака финансијске струке.
Имајући у виду да је саобраћајну незгоду скривио возач путничког возила марке „Голф“, сада пок. С. М., које је било осигурано код Компаније „Д.“ , по полиси број ………. која је важила до 28.12.2007. године, правилно је утврдио првостепени суд, супротно жалбеним наводима да не постоји ниједан законом прописани основ да тужени тужиоцу, без обзира што је у време штетног догађаја био запослен код туженог, надокнади материјалну и нематеријалну штету коју је тужилац претрпео.
Према одредби члана 154 став 1 и 2 ЗОО произилази да се одговорност штетника заснива на његовој кривици или објективној одговорности за штету од опасне ствари односно од опасне делатности .
Одредбама члана 173 до 177 ЗОО ближе су регулисани основи одговорности за штету од опасне ствари и од опасне делатности.
Код утврђеног чињеничног стања, а која се ни жалбом не оспорава, да је штету изазвало треће лице – возач путничког возила сада пок. С. М., бивши из К., јер је прешао на леву коловозну траку и сударио се са теретним возилом којим је прописно управљао тужилац, као његов возач, правилно је применио првостепени суд одредбу члана 177 ЗОО која предвиђа да се ималац опасне ствари односно онај ко врши опасну делатност, ослобађа од одговорности за накнаду штете, ако докаже да је штета проистекла искључивом радњом трећег лица у конкретном случају сада пок. М. С., која се није могла предвидети и чије последице није било могуће избећи или их отклонити.
Неосновано је позивање у жалби на правно схватање усвојено на саветовању грађанских и грађанско – привредних одељења Савезног суда, Врховних судова и Врховног војног суда, од 26.12.1991. године а које се не односи на слично чињенично и правно стање, као у конкретној парници.
Са напред наведених разлога неосновано је указивање и на одредбе члана 80 и 164 Закона о раду које упућују на примену одредби других закона и општег акта послодавца када је у питању накнада штете запосленом, а коју претрпи на раду и у вези са радом.
С обзиром да је првостепени суд применио одговарајући закон - Закон о облигационим односима који се односи на проузроковање штете, основе одговорности и видове штете, цитирајући одредбу члана 177 наведеног Закона који је применио, неосновани су сви жалбени наводи да је побијана пресуда донета уз погрешну примену материјалног права.
Са изнетих разлога Апелациони суд је на основу члана 375 ЗПП првостепену пресуду потврдио и одлучио као у изреци.
Правилна је и одлука да свака странка сноси своје трошкове имајући у виду да тужени, који је успео у парници, трошкове на које је имао право, није тражио.
Претходно поменуте процесне одредбе садржане у раније важећем ЗПП у жалбеном поступку примењене су на основу члана 506 став 1 сада важећег ЗПП који је ступио на снагу 01.02.2012. године.
Председник већа-судија
Обрен Јездић,с.р.