Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Ауторско право » Гж 2387.20 Накнада по основу проналаска
Гж 2387.20 Накнада по основу проналаска
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-2387/20
Дана: 08.02.2021. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Дејана Лукића, председника већа, Сузане Чоловић и Драгане Стефановић Лабан, чланова већа, у правној ствари тужилаца „АА” из … и „ББ“ из …, које заступа пуномоћник Вукашин Сојкић, адвокат из …, против туженог АД „Трајал Корпорација“ …, кога заступа директор преко пуномоћника дипломираног правника Љубице Јовићевић, запослене код туженог, ради новчане накнаде за иновацију, вредност спора 2.134.616,66 динара, одлучујући о жалби тужилаца изјављеној на пресуду Вишег суда у Крушевцу П.бр. 214/19 од 29.07.2020. године, у седници већа одржаној дана 08.02.2021. године, донео је
П Р Е С У Д У
I - ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужилаца „АА“ и „ББ“, обојице из …, па се пресуда Вишег суда у Крушевцу П.бр. 214/19 од 29.07.2020. године, у ставу другом и трећем изреке, ПОТВРЂУЈЕ.
II – ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке првостепене пресуде, делимично се усваја тужбени захтев тужилаца „АА“ и „ББ“, па се обавезује тужени АД „Трајал Корпорација“ …, да тужиоцима на име новчане накнаде по основу иновације и рационализације за остварено техничко унапређење за пословну 2008. годину исплати и то: тужиоцу „АА“ износ од 37.839,33 динара, и тужиоцу „ББ“ износ од 37.839,33 динара, са законском затезном каматом почев од 01.01.2009. године до исплате, све у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом извршења.
Ставом другим изреке, одбија се тужбени захтев тужилаца „АА“ и „ББ“ да се тужени АД „Трајал Корпорација“ … обавеже да тужиоцима на име новчане накнаде по основу иновације и рационализације за остварено техничко унапређење за пословну 2008. годину исплати још и то: тужиоцу „АА“ износ од 1.029.474,00 динара и тужиоцу „ББ“ износ од 1.029.474,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.01.2009. године до исплате, као неоснован.
Ставом трећим изреке, обавезује се тужени да тужиоцима на име трошкова парничног поступка исплати и то сваком тужиоцу износ од по 20.000,00 динара, све у року од 15 дана од пријема пресуде под претњом извршења.
Против наведене пресуде, тужиоци су благовремено изјавили жалбу, побијајући је у ставу другом и трећем изреке из свих законских разлога сходно одредби чл. 373 ст. 1 ЗПП. Жалбене наводе су образложили. Трошкове жалбеног поступка су тражили.
Испитујући првостепену пресуду у побијаном делу, у границама разлога наведених у жалби тужилаца, сагласно овлашћењу из чл. 386 ЗПП, Апелациони суд у Крагујевцу је утврдио:
Жалба тужилаца је неоснована.
Првостепена пресуда у побијаном делу није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1 до 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које повреде Апелациони суд пази по службеној дужности. Иста пресуда у побијаном делу није донета ни уз битну повреду из чл. 374 ст. 2 тач. 12 ЗПП, на коју се неосновано указује жалбом тужилаца, јер су у побијаној пресуди наведени разлози о битним чињеницама тако да иста нема недостатке због којих се не може испитати. На утврђено чињенично стање, правилно је примењено материјално право и одлучено као у изреци побијане пресуде.
У образложењу побијане пресуде, првостепени суд наводи да је између парничних странака неспорно да су тужиоци били запослени код туженог предузећа, а да им је решењем Комисије за иновације „Трајал Корпорације“ – Фабрике заштитних средстава бр. … од 02.08.2005. године признато право и то: тужиоцу „АА“, тужиоцу „ББ“ као и „ВВ“ (исти није странка у овој правној ствари) за техничко унапређење „техничко-технолошко унапређење производње филтера CBRN-30 и APR-15 са 33,33% учешћа сваком од наведених лица, а да је тачком два наведеног решења прописано да тужиоцима припада накнада у висини од 10% од израчунате економске добити у трајању од 5 година (2004 - 2008), односно док се унапређење и користи у туженом предузећу, уколико се буде користило мање од 5 година. Тачком три истог решења, израчуната је економска добит за 2004. годину и иста је исплаћена. Донетим решењем предвиђено је да ће се за период 2005. – 2008. године запосленима исплаћивати накнада у зависности од годишње економске добити коју ће посебним решењем Комисија утврдити на почетку календарске године за претходну годину.
Такође је као неспорно утврђено да је пресудом Вишег суда у Крушевцу П.бр. 29/10 од 24.12.2013. године у ставу првом изреке делимично усвојен тужбени захтев тужилаца „АА“, „ВВ“ и „ББ“, свих из …, па је обавезана тужена „Трајал Корпорација“ … да им на име новчане накнаде по основу иновације и рационализације за остварено техничко унапређење исплати и то: 1. Тужиоцу „АА“ по пословним годинама, на основу економске добити износ од 7.378,81 динар, износ од 6.854,73 динара и износ од 792.764,00 динара; 2. Тужиоцу „ВВ“ по пословним годинама, на основу економске добити износ од 7.378,81 динар и износ од 6.854,73 динара; 3. Тужиоцу „ББ“ по пословним годинама, на основу економске добити - износ од 7.378,81 динар, износ од 6.854,73 динара и износ од 792.764,00 динара, са припадајућим законском затезном каматом. Истом пресудом у ставу другом изреке одбијен је тужбени захтев тужилаца „АА“, „ВВ“ и „ББ“, да се обавеже туженик „Трајал Корпорација“ … да им на име новчане накнаде по основу иновације и рационализације за остварено техничко унапређење исплати износе ближе наведене у овом ставу изреке са припадајућом законском затезном каматом, док је у ставу трећем изреке одбијен тужбени захтев тужилаца да се тужена обавеже да им по основу уштеде на ПДВ-у и накнаде штете исплати износе ближе наведене у овом ставу изреке. У четвртом ставу је одлучено о трошковима парничног поступка.
Напред наведена пресуда Вишег суда у Крушевцу П.бр.29/10 од 24.12.2013. године је постала правноснажна у ставу првом, другом и трећем изреке доношењем пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж бр. 959/14 од 18.12.2014. године.
Обзиром на напред наведено неспорно чињенично стање у ситуацији када је сада тужиоцима исплаћена накнада по основу иновације и рационализације за остварено техничко унапређење за 2004, 2005, 2006. и 2007. годину, то у овој правној ствари тужиоци траже да се по истом основу обавеже тужени на исплату новчаних износа за 2008. годину.
Ради одлучивања о тужбеном захтеву тужилаца, првостепени суд изводи доказе које образлаже у побијаној пресуди, а након тога уз позивање на примењено материјално право одлучује као у првом ставу изреке побијане пресуде у смислу делимичног усвајања тужбеног захтева тужилаца, али као и у дугом ставу изреке којим се одбија преостали део тужбеног захтева тужилаца за тражени износ од по још 1.029.474,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.01.2009. године па до коначне исплате, која одлука се и побија жалбом тужилаца.
Одлуку првостепеног суда из става другог изреке побијане пресуде, са датим образложењем уз позивање на примењено материјално право, у потпуности као правилну и на закону засновану прихвата и Апелациони суд у Крагујевцу.
Наиме, по оцени овог суда, неосновани су сви жалбени наводи тужилаца којима се побија правилност и законитост првостепене пресуде у ставу другом изреке, јер је првостепени суд ову одлуку донео имајући у виду све изведене доказе, а посебно налаз и мишљење вештака Златоја Арсића од 03.07.2020. године као и материјално право на које се позвао. Наиме, Законом о патентима који је важио у споном периоду одредбама чл. 108 – 119, прописани су правни односи послодавца и запосленог поводом проналаска из радног односа. Право на накнаду запосленог регулисано је одредбом чл. 111 ст. 1, а критеријуми за утврђивање накнаде, начин и време плаћања накнаде се одређују општим актом. У Правилнику о иновацијама и рационализацијама које је усвојио Раднички савет ХИ „Милоје Закић“ … на седници од 21.11.1991. године, одредбом чл. 9 прецизирана је врста иновација и то: проналазак, техничко унапређење и корисне идеје и предлози. Одредбом чл. 19 прописано је да се техничким унапређењем сматра свака рационализација рада, која настаје применом познатих техничких средстава и технолошких приступа у свим фазама процеса рада којом се постиже: побољшање квалитета производа, повећање добити предузећа, повећање продуктивности рада, уштеда материјала, уштеда енергије, боље искоришћење машина или инсталација, смањење учешћа увозних сировина и материјала, побољшање техничке контроле производа, побољшање заштите на раду или побољшање заштите и унапређења човекове средине, док је одредбама чл. 54, 55, 56 и 57 наведеног Правилника регулисано одређивање економске добити. Одредбом чл. 57 Правилника, прописано је да економску добит израчунава оперативно-техничка припрема фабрике, Сектор корисника техничког унапређења уз помоћ Сектора за економику и организацију и председника Комисије. Сагласност на обрачун економске добити даје директор фабрике – сектора, а у чл. 58 ст. 1 је прописано да сваки аутор признате иновације и рационализације има право на материјалну накнаду.
Према одредби чл. 60 истог Правилника, произилази да радник има право на новчану накнаду у висини од 10% од израчунате економске добити у трајању док се иновација користи, али не дуже од 7 године за проналазак и не дуже од 5 година за техничко унапређење. Сходно чл. 61 Правилника, накнада доспева за исплату на крају календарске године у којој је почела примена. Из неспорне садржине решења Комисије за иновације Фабрике заштитних средстава бр. … од 02.08.2005. године, произилази да је сада тужиоцима признато право на накнаду за техничко унапређење филтера CBRN-30 и APR-15.
На основу напред наведених одредаба материјалног права и решења Комисије, правилно је првостепени суд одлучио као у изреци побијане пресуде, обзиром да је своју одлуку засновао на налазу и мишљењу вештака Златоја Арсића од 03.07.2020. године који у свом налазу и мишљењу утврђује да је тужена остварила нето губитак за производњу и продају филтера CBRN 30 WCN у количини од 30.000 комада, затим за производњу и продају филтера CBRN 30 WCN у количини од 90.000 комада и за производњу и продају филтера S-2016 у количини од 20.000 комада, све у 2008. години. Међутим, у истој 2008. години осим овог оствареног нето губитка, тужена је остварила и економску добит за производњу и продају филтера S-2016 за количину од 16.560 комада у износу од 939.929,00 динара и за количину од 3.440 комада у износу од 195.250,96 динара, тако да је укупно остварена нето добит 1.135.180,00 динара. Према овој оствареној нето добити, припадајући износ новчане накнаде сходно решењу Комисије бр. 123/3-2 од 02.08.2005. године по стопи од 10% износи укупно 113.518,00 динара. Од овог укупног износа тужиоцима се обрачунава новчана накнада по 1/3 што је по 37.839,33 динара, колико је првостепени суд досудио тужиоцима у ставу првом изреке своје пресуде, док ставом другим одбија тужбени захтев тужилаца за тражени износ од по још 1.029.474,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.01.2009. године, имајући у виду напред наведене одредбе материјалног права које су примењене у овој правној ствари.
Апелациони суд у Крагујевцу је ценио све жалбене наводе тужилаца, којима се побија првостепена пресуда у ставу другом изреке са налазом вештака Златоја Арсића од 03.07.2020. године, јер тужиоци у жалби износе да је напред наведени налаз вештака донет на основу документације коју је тужена страна доставила после 12 година те да је иста како наводе „просто речено лажирана“ и да је првостепени суд требао да користи податке из ранијих списа предмета Вишег суда у Крушевцу П.бр.29/10 са правноснажном пресудом од 24.12.2013. године, али ове жалбене наводе није могао да прихвати као основане. Наиме, првостепени суд је приликом доношења побијане пресуде имао у виду пресуду П.бр.29/10 од 24.12.2013. године, међутим истом пресудом је одлучено о тужбеном захтеву тужилаца за накнаду по основу иновације и рационализације за остварено техничко унапређење за 2005, 2006. и 2007. годину, а предмет овог поступка је одлучивање о тужбеном захтеву тужилаца за 2008. годину, тако да се Виши суд у Крушевцу приликом доношења пресуде П.бр.29/10 од 24.12.2013. године није посебно и детаљно бавио чињеницама у вези евентуално остварене економске добити у 2008. години, нити се тим подацима бавио Градски завод за вештачење Београд на који налаз и мишљење се указује жалбом тужилаца. Такође, неосновано се жалбом тужилаца побија првостепена пресуда заснована на налазу вештака Златоја Арсића од 03.07.2020. године у ком се исти вештак изјашњава о нето губитку и оствареној економској добити у 2008. години, јер се не прихвата жалбени навод да је вештачење обављено на основу лажиране документације туженог, обзиром да у наведеном смислу не постоји доказ да је достављена документације од стране туженог која је била предмет вештачења за пословну 2008. годину, како тужиоци износе лажирана. Међутим, уколико се накнадно од суда или било ког другог органа утврди да се ради о лажираној документацији туженог, та чињеница може евентуално представљати разлог за понављање поступка, сходно чл. 426 ст. 1 тач. 5 ЗПП, али сада у овој правној ствари сходно изведеним доказима ова тврдња тужилаца да је побијана пресуда заснована на лажираној документацији не може да доведе до другачије одлуке у овој правној ствари, због чега је у ставу другом изреке првостепена пресуда и потврђена.
Апелациони суд у Крагујевцу је такође ценио и жалбене наводе тужилаца којима побијају налаз и мишљење вештака Златоја Арсића од 03.07.2020. године у смислу да тужиоцима није јасно зашто је исти вештак променио налаз и мишљење у односу на претходно дат налаз и мишљење, али ни овај жалбени навод није основан имајући у виду чињеницу да је првостепени суд приликом доношења побијане пресуде поступио сходно одредби чл. 398 ст. 2 ЗПП, јер је према упуту из решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж-3635/16 од 07.08.2017. године позвао туженог да ради одлучивања у овој правној ствари достави документацију која се односи на економско пословање туженог у 2008. години, коју документацију је вештак Златоје Арсић и ценио заједно са већ постојећом документацијом из списа предмета П 214/19, након чега је дао налаз и мишљење од 03.07.2020. године, обзиром да је претходно дати налаз и мишљење базирао искључиво на расположивој документацији из списа предмета Вишег суда у Крушевцу П.бр.29/10 на коју околност му је јасно указано упутом из решења Гж-3635/16 од 07.08.2017. године којим је укинута претходна пресуда првостепеног суда П.бр. 1/14 од 19.05.2015. године са усвојеним у целости тужбеним захтевом тужилаца. Цењени су и сви остали жалбени наводи тужилаца али ни они не могу да доведу до другачије одлуке у овој правној ствари па ни позивање на њихов накнадни предлог за вештачење од стране вештака технолога који је правилно првостепени суд одбио и потом оценом свих изведених доказа и налаза и мишљења вештака Златоја Арсића од 03.07.2020. године, уз правилну примену материјалног права, одлучио као у ставу другом изреке побијане пресуде.
Из свих напред наведених разлога, Апелациони суд у Крагујевцу је уз примену одредбе чл. 390 ЗПП одлучио као у I ставу изреке ове пресуде у смислу потврђивања првостепене пресуде у ставу другом, где је одлучено о главном тужбеном захтеву, с тим што је потврђена и одлука о трошковима парничног поступка из става трећег изреке првостепене пресуде, обзиром да дато образложење ове одлуке од стране првостепеног суда прихвата и овај суд, а жалбом тужилаца се на евентуалне неправилности ове одлуке о трошковима парничног поступка посебно и не указује. У вези одлуке о трошковима парничног поступка овај суд је имао у виду чињеницу да се трошкови парничног поступка досуђују „АА“ али и „ВВ“ који није у странка у овој правној ствари, већ „ББ“ на кога се односи одлука о главној ствари, међутим, у вези уписивања имена „ВВ“ очигледно је од стране првостепеног суда дошло до грешке у писању која се може исправити сходно чл. 362 ЗПП од стране првостепеног суда, због чега у овом делу није било потребе да се одлука о трошковима поступка укида или да се посебно враћа ради исправљања очигледне грешке у писању.
На основу чл. 165 ст. 1 ЗПП, Апелациони суд у Крагујевцу је одлучио као у II ставу изреке ове пресуде у смислу одбијања захтева тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка, обзиром да им је жалба на првостепену пресуду одбијена као неоснована.
Председник већа-судија,
Дејан Лукић,с.р.