Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 2458.21 Ништавост уговора
Гж 2458.21 Ништавост уговора
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж 2458/21
12.10.2021. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Дејана Лукића, председника већа, Сузане Чоловић и Драгане Стефановић Лабан, чланова већа, у правној ствари тужилаца “АА“ из …, ЈМБГ … и тужиље „ББ“ из …, ЈМБГ …, чији је заједнички пуномоћник Маријана Тонић, адвокат из …, против туженог „ВВ“ из …, ЈМБГ …, чији је пуномоћник Миодраг Буцкић, адвокат из … и тужене „ГГ“ из …, ЈМБГ …, ради утврђења наследног дела, вредност спора 20.000,00 динара, одлучујући о жалбама тужених изјављеним против пресуде Основног суда у Петровцу на Млави, Судска јединица у Жагубици 64П.бр.387/21 (98) од 06.05.2021. године, у седници већа одржаној дана 12.10.2021. године, донео је
П Р Е С У Д У
1. ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе туженог „ВВ“ из … и тужене „ГГ“ из …, а ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Петровцу на Млави, Судска јединица у Жагубици 64П.бр.387/21 (98) од 06.05.2021. године у ставовима један, два, три, четири, пет и седам изреке – решење о трошковима поступка.
2. ОДБАЦУЈУ СЕ жалба туженог „ВВ“ из … и жалба тужене „ГГ“ из … изјављена на став шести изреке првостепене пресуде Основног суда у Петровцу на Млави, Судска јединица у Жагубици 64П.бр.387/21 (98) од 06.05.2021. године, као недозвољене.
3. ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев пуномоћника туженог „ВВ“ из … за накнаду трошкова жалбеног поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом, ставом првим изреке утврђује се да је ништав и без правног дејства уговор о трампи закључен дана 17.01.1998. године између пок. „ДД“, бив. из … и пок. „ЂЂ“, бив. из …, што су тужени „ВВ“ из …, ЈМБГ … и „ГГ“ из …, ЈМБГ … дужни признати.
Ставом другим изреке, утврђује се да је ништав и без правног дејства уговор о доживотном издржавању закључен пред Општинским судом у Жагубици дана 12.06.1998. године под бројем Р.бр.159/1998, између сада пок. „ЂЂ“, бив. из …, као примаоца издржавања и „ВВ“ из …, ЈМБГ …, као даваоца издржавања у односу на:
удео од 3/4,
- на кп.бр. … укупне површине 13,86ари која се састоји од земљишта под зградом и другим објектом, површине 20 м2 и пашњака друге класе површине 13,66 ари;
- на кп.бр. … њива четврте класе површине 50,06 ари;
- на кп.бр. … пашњак треће класе површине 29,22 ара;
- на кп.бр. … шума седме класе површине 3ха 47ари 52м2;
- на кп.бр. … шума пете класе, површине 60,13 ари, све уписано у лист непокретности број … КО …;
- удео од ½
- од удела од 1700/11456 на кп.бр. … шума шесте класе, површине 1ха 14ари 56м2 уписана у лист непокретности број … КО …;
- од удела од ½ на кп.бр. … воћњак пете класе површине 41,98 ари уписан у лист непокретности број … КО …;
- од удела од ½ кп.бр. … ливада седме класе укупне површине 1ха 02а 21м2 која се састоји од ливаде седме класе површине 51 ар 10м2 и пашњака треће класе површине 51 ар и 11м2, све уписано у лист непокретности број … КО …;
- на кп.бр. … пашњак треће класе, површине 19а 20м2 уписана у лист непокретности број … КО … и
- на кп.бр. … њива шесте класе површине 13а 20м2 уписана у лист непокретности број … КО …, што је тужени „ВВ“ из … дужан признати.
Ставом трећим изреке, утврђује се према туженима „ВВ“ из … и „ГГ“ из …, као законским наследницима и правним следбеницима пок. „ЂЂ“, бив. из …, да заоставштину пок. „ДД“, бив. из … по основу наслеђа иза пок. „ЕЕ“, бив. из … и пок. „ЖЖ“, бив. из … чини и следећа имовина:
- удео од ¾
-на кп.бр. … укупне површине 13,86ари која се састоји од земљишта под зградом и другим објектом, површине 20м2 и пашњака друге гласе површине 13,66ари;
- на кп.бр. … њива четврте класе површине 50,06 ари;
- на кп.бр. … пашњак треће класе површине 29,22 ара;
- на кп.бр. … шума седме класе површине 3ха 47ари 52м2;
- на кп.бр. … шума пете класе, површине 60,13 ари, све уписано у лист непокретности број … КО …;
- удео од ½
- од удела од 1700/11456 на кп.бр. … шума шесте класе, површине 1ха 14ари 56м2 уписана у лист непокретности број … КО …;
- од удела од ½ на кп.бр. … воћњак пете класе површине 41,98 ари уписан у лист непокретности број … КО …;
- од удела од ½ кп.бр. … ливада седме класе укупне површине 1ха 02а 21м2 која се састоји од ливаде седме класе површине 51 ар 10м2 и пашњака треће класе површине 51 ар и 11м2, све уписано у лист непокретности број … КО …;
- на кп.бр. … пашњак треће класе, површине 19а 20м2 уписана у лист непокретности број … КО … и
- на кп.бр. … њива шесте класе површине 13а 20м2 уписана у лист непокретности број … КО …, што су тужени дужни трпети и признати.
Ставом четвртим изреке, утврђује се да је тужилац „АА“ из …, као син и законски наследник и правни следбеник пок. „ДД“, бив. из … власник на заоставштини сада пок. „ДД“, бив. из … наведене у ставу трећем изреке ове пресуде, а по основу наслеђа иза пок. „ЕЕ“, бив. из … и пок. „ЖЖ“, бив. из …, са уделом од ½ од удела од ¾ (односно са уделом од 3/8 од непокретности наведених у овој алинеји) на кп.бр. … укупне површине 13,86 ари која се састоји од земљишта под зградом и другим објектом, површине 20м2 и пашњака друге гласе површине 13,66 ари;
- на кп.бр. … њива четврте класе површине 50,06 ари;
- на кп.бр. … пашњак треће класе површине 29,22 ара;
- на кп.бр. … шума седме класе површине 3ха 47ари 52м2;
- на кп.бр. … шума пете класе, површине 60,13 ари, све уписано у лист непокретности број … КО …;
Од удела од ½, (односно са уделом од ¼ од непокретности наведених у овој алинеји) од удела од 1700/11456 на кп.бр. … шума шесте класе, површине 1ха 14ари 56м2 уписана у лист непокретности број … КО …;
- од удела од ½ на кп.бр. … воћњак пете класе површине 41,98 ари уписан у лист непокретности број … КО …;
- од удела од ½ кп.бр. … ливада седме класе укупне површине 1ха 02а 21м2 која се састоји од ливаде седме класе површине 51 ар 10м2 и пашњака треће класе површине 51 ар и 11м2, све уписано у лист непокретности број … КО …;
- на кп.бр. … пашњак треће класе, површине 19а 20м2 уписана у лист непокретности број … КО … и
- на кп.бр. … њива шесте класе површине 13а 20м2 уписана у лист непокретности број … КО …, што су тужени дужни трпети и признати и предати тужиоцу „АА“ утврђене наследне делове од наведених непокретности путем деобе у државину и дозволити му да се без њиховог даљег присуства и сагласности укњижи као власник са наведеним уделима код надлежне службе за катастар непокретности, у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом извршења.
Ставом петим изреке, утврђује се да је тужиља „ББ“ из …, као ћерка и законски наследник и правни следбеник пок. „ДД“, бив. из … власник на заоставштини сада пок. „ДД“, бив. из …, наведене у ставу трећем изреке ове пресуде, а по основу наслеђа иза пок. „ЕЕ“, бив. из … и пок. „ЖЖ“, бив. из …, са уделом од ½ од удела од ¾ (односно са уделом од 3/8 од непокретности наведених у овој алинеји), на кп.бр. … укупне површине 13,86ари која се састоји од земљишта под зградом и другим објектом, површине 20м2 и пашњака друге гласе површине 13,66ари;
- на кп.бр. … њива четврте класе површине 50,06 ари;
- на кп.бр. … пашњак треће класе површине 29,22 ара;
- на кп.бр. … шума седме класе површине 3ха 47ари 52м2;
- на кп.бр. … шума пете класе, површине 60,13 ари, све уписано у лист непокретности број … КО …;
Од удела од ½, (односно са уделом од ¼ од непокретности наведених у овој алинеји) од 1700/11456 на кп.бр. … шума шесте класе, површине 1ха 14ари 56м2 уписана у лист непокретности број … КО …;
- од удела од ½ на кп.бр. … воћњак пете класе површине 41,98 ари уписан у лист непокретности број … КО …;
- од удела од ½ кп.бр. … ливада седме класе укупне површине 1ха 02а 21м2 која се састоји од ливаде седме класе површине 51 ар 10м2 и пашњака треће класе површине 51 ар и 11м2, све уписано у лист непокретности број … КО …;
- на кп.бр. … пашњак треће класе, површине 19а 20м2 уписана у лист непокретности број … КО … и
- на кп.бр. … њива шесте класе површине 13а 20м2 уписана у лист непокретности број … КО …, што су тужени дужни трпети и признати и предати тужиоцу „ББ“ утврђене наследне делове од наведених непокретности путем деобе у државину и дозволити јој да се без њиховог даљег присуства и сагласности укњижи као власник са наведеним уделима код надлежне службе за катастар непокретности, у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом извршења.
Ставом шестим изреке за више тражено од досуђеног из става четвртог и петог изреке пресуде за разлику од потраживања тужилаца „АА“ и „ББ“, да су власници по основу наслеђа на заоставштини пок. „ДД“, сваки са уделом од по 6/8, а на кп.бр. … укупне површине 13,86 ари која се састоји од земљишта под зградом и другим објектом на кп.бр. … укупне површине 13,86ари која се састоји од земљишта под зградом и другим објектом, површине 20м2 и пашњака друге гласе површине 13,66ари;
- на кп.бр. … њива четврте класе површине 50,06 ари;
- на кп.бр. … пашњак треће класе површине 29,22 ара;
- на кп.бр. … шума седме класе површине 3ха 47ари 52м2;
- на кп.бр. … шума пете класе, површине 60,13 ари, све уписано у лист непокретности број … КО …, па до досуђеног удела за сваког тужиоца од по 3/8 са правом предаје у државину и уписа у СКН … више од досуђеног, тужбени захтев се одбија као неоснован.
Ставом седмим изреке, обавезују се тужени „ВВ“ и тужена „ГГ“, обоје из …, да тужиоцима „АА“ и „ББ“, обоје из … солидарно плате трошкове парничног поступка у износу од 320.650,00 динара, у року од 15 дана по правноснажности пресуде, са законском затезном каматом почев од извршности пресуде па до коначне исплате, све под претњом извршења.
Против првостепене пресуде, жалбу су благовремено изјавили тужени „ВВ“ из … и његов пуномоћник, побијајући првостепену пресуду у целости због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба Закона о парничном поступку и погрешне примене материјалног права, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. Пуномоћник туженог „ВВ“ је тражио трошкове жалбеног поступка.
Жалбу против првостепене пресуде изјавила је и друготужена „ГГ“ из …, побијајући првостепену пресуду у целости, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Тужиоци су одговорили на жалбе тужених, са предлогом да другостепени суд првостепену пресуду потврди, а жалбе тужених одбије као неосноване.
Друготужена „ГГ“ је одговорила на одговор тужилаца на жалбу тужених.
Апелациони суд је испитујући жалбе тужених, одговор тужилаца на жалбе тужених, као и одговор друготужене на одговор тужилаца на жалбу тужених, сагласно овлашћењима из члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ 125/04 и 111/09), а применом одредбе чл.506 ст.1 ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11...18/20 ) пазећи на правилну примену материјалног права утврдио да су жалбе тужених неосноване на одлуку у ставовима један, два, три, четири, пет и седам изреке-решење о трошковима поступка, а да жалбе тужених нису дозвољене у односу на став шести изреке, а што ће бити образложено.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, а нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тач.12 ЗПП на коју се жалбама тужених посредно али неосновано указује за одлуку првостепеног суда у ставу један, два, три, четири,пет и седам изреке. Првостепена пресуда у наведеним ставовима није противречна сама себи и разлозима датим у образложењу, чињенично стање је у потпуности утврђено,а материјално право правилно примењено, па не постоје разлози због којих се првостепена пресуда не би могла испитати. У односу на став шести изреке првостепене пресуде жалба тужених није дозвољена због непостојања интереса тужених за изјављивање жалбе јер су у овом делу успели у спору, а што ће бити образложено.
Првостепени суд је утврдио следеће чињенично стање: покојна тужиља „ДД“ и покојна тужена „ЂЂ“ су рођаке, с обзиром да је пок. „ДД“ братаница супруга пок. „ЂЂ“, „ЖЖ“ бив. из … по преминулом му рођеном брату „ЗЗ“. Пок. тужена „ЂЂ“ и њен покојни супруг „ЖЖ“ нису имали потомства, а пок. „ЖЖ“ је преминуо пре пок. супруге тужене „ЂЂ“ дана 04.11.1996. године. Заоставштина пок. „ЖЖ“ је расправљена решењем О.бр.376/96 и на његовој заоставштини коју чине кп.бр. …, кп.бр. …, кп.бр. …, кп.бр. … и кп.бр. … оглашена је као наследница његова удовица, тужена покојна „ЂЂ“ која је у оставинском поступку прећутала чињеницу да је иза пок. „ЖЖ“ као наследница остала и пок. тужиља „ДД“, његова братаница по рођеном му преминулом брату пок. „ЗЗ“, тако да је једини учесник у том поступку била тужена „ЂЂ“.
Даље је утврђено решењем Општинског суда у Жагубици О.бр. 180/97 од 06.11.1997. године да је расправљена заоставштина пок. „ЕЕ“ и да његову заоставштину чине кп.бр. …,кп.бр. …, кп.бр. …, кп.бр. … и кп.бр. … и кп.бр. …, а да су оглашени као наследници са уделима од по ½ сада пок. „ЖЖ“, његов син и унука од пок. сина „ЗЗ“, пок. тужиља „ДД“. Утврђено је да катастарска парцела … не представља заоставштину пок. „ЕЕ“, с обзиром да је иста уписана код СКН … као приватна својина „ИИ“ из ….
Након подношења тужбе у овој правној ствари 1997. године у току поступка је дана 17.01.1998. године закључен уговор о трампи између сада пок. тужене „ЂЂ“ и пок. тужиље „ДД“. Овај уговор није оверен у суду, а уговарачи су на истом оставили отисак кажипрста, а били су присутни сведоци наведени у уговору „ЈЈ“ и „КК“. По овом уговору о трампи утрампљивач сада пок. „ЂЂ“ даје у трампу утрампљивачу сада пок. „ДД“ парцеле које је добила по решењу Општинског суда у Жагубици О.бр. 376/96 којим је расправљена заоставштина пок. „ЖЖ“, а утрампљивач „ДД“ даје у трампу непокретности које је наследила по решењу Општинског суда у Жагубици О.бр.180/97 којим је расправљена заоставштина пок. „ЕЕ“. Дописом од 18.03.1998. године пок. „ДД“ је навела да опозива и раскида спорни уговор о трампи, а овај допис је упућен сада покојној „ЂЂ“, која је исти примила. Наведени уговор о трампи није реализован с обзиром да пок. „ДД“ никада није ступила у државину непокретности које је по том уговору добила. Из налаза вештака др Драгане Медурић од 19.07.2002. године се утврђује да је пок. тужиља „ДД“ због природе болести пословно неспособна у потпуности и трајно.
Утврђено је да је дана 12.06.1998. године пок. „ЂЂ“ у својству примаоца издржавања закључила са овде туженим „ВВ“ уговор о доживотном издржавању Р.бр.159/98 којим је даваоцу издржавања оставила у наслеђе ближе наведене спорне парцеле које је добила оставинским решењем Општинског суда у Жагубици О.бр.376/96 коју чине кп.бр. …, кп.бр. …, кп.бр. …, кп.бр. … и кп.бр. …. Пок. тужиља „ДД“ је преминула 22.04.2019. године, а иза себе је оставила као наследнике ћерку „ББ“ и сина „АА“, обоје из …, овде тужиоце који су ступили у парницу после њене смрти. Тужена „ЂЂ“ је преминула 02.08.2008. године, а из прибављеног извештаја од месне канцеларије … се утврђује да је иза себе оставила као правну следбеницу сестричину „ГГ“ из …, овде друготужену. Иза смрти пок. тужене „ЂЂ“ није спроведен оставински поступак.
Првостепени суд је даље утврдио да у току поступка изведеним доказима и саслушањем предложених сведока, спорни уговор о трампи није реализован, ни у целини ни у претежном делу, с обзиром да пок. тужиља „ДД“ никада није ступила у државину спорних непокретности, јер јој нико није ни предао исте, а и сама је саслушана у својству парничне странке да и не зна где се оне налазе, што је потврдила и сведокиња „ЛЛ“ мајка пок. тужиље „ДД“ у делу где наводи да уговор није реализован, а што је потврђено исказом сведока „ЈЈ“, а делимично и наводима покојне тужене „ЂЂ“ када је навела саслушана као парнична странка да имовину коју је у трампи добила од пок. „ДД“ се не обрађује и да је зарасла.
Првостепени суд је ценио уговор о трампи који је закључен дана 17.01.1998. године између сада пок. тужиље „ДД“ и пок. тужене „ЂЂ“ и утврдио да је исти ништав, с обзиром да је супротан одредбама Закона о облигационим односима, јер у време закључења спорног уговора о трампи, а што је утврђено на основу налаза вештака медицинске струке да је код пок. тужиље „ДД“ постојала потпуна пословна неспособност, па је исти уговор противан принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима, односно ништав је у смислу одредбе члана 103 став 1 ЗОО. Првостепени суд је пазио на ништавост по службеној дужности па је применио одредбу члана 109 ЗОО, јер се ради о ништавом правном послу које је закључило лице које није било способно за расуђивање у време закључења уговора без обзира што му пословна способност није одузета судском одлуком. Осим наведеног првостепени суд је применио и одредбу члана 4 Закона о промету непокретности и одлучио као у ставу првом изреке првостепене пресуде.
С обзиром на све напред наведено, првостепени суд је даље применом одредбе члана 212 став 1 Закона о наслеђивању, чл. 11, 12 и 13 истог Закона утврдио да је пок. „ДД“ братаница пок. „ЖЖ“ по рођеном брату „ЗЗ“, а тужена пок. „ЂЂ“ је била супруга пок. „ЖЖ“ који је преминуо 1996. године и чију је заоставштину расправила решењем О.бр. 376/96, а да није пријавила пок. „ДД“ као наследника. С обзиром да је пок. тужена „ЂЂ“ могла наследити само део заоставштине свог супруга пок. „ЖЖ“ и то у другом наследном реду, јер потомака нису имали, и то заједно са пок. тужиљом „ДД“, исте би на заоставштини пок. „ЖЖ“ оглашене за наследнице са уделом од по ½. Пок. тужиља „ДД“ је наследница на заоставштини свог покојног деде „ЕЕ“ по решењу О.бр. 180/97 и то на ½, али је наследница и на ½ од заоставштине која је припадала пок. „ЖЖ“, тако да би пок. „ДД“ била наследница на имовини побројаној у оставинском решењу О.бр. 180/97 са уделом од ¾.
Првостепени суд је одлучио као у ставовима два, три, четири и пет, да је пок. тужиља „ДД“ наследница са уделом од ¾ на парцелама које чине заоставштину пок. „ЕЕ“, а то су кп.бр. …, …, …; … и … све у КО … . Пок. „ДД“ да је била пријављена у поступку расправе заоставштине свог стрица пок. „ЖЖ“ наследила би ½ од заоставштине пок. „ЖЖ“ и то од удела од 1700/11456 од кп.бр. …, од ½ од кп.бр. …, од ½ од кп.бр. …, од кп.бр. … и од кп.бр. …, све у КО … .
Имајући у виду чињеницу да је сада пок. „ЂЂ“ закључила у својству примаоца издржавања уговор о доживотном издржавању са овде туженим „ВВ“, као даваоцем издржавања на кога је пренела својину на парцелама које нису биле у целости њено власништво на дан закључења уговора о доживотном издржавању Р.бр. 159/98 од 12.06.1998. године, првостепени суд је утврдио да наведени уговор о доживотном издржавању је ништав у делу где је пок. „ЂЂ“ располагала имовином која није била у њеном власништву, а сходно одредби члана 103 став 1 ЗОО, па је суд усвојио тужбени захтев у погледу наведеног уговора о доживотном издржавању и донео пресуду, као у изреци. На заоставштини пок. „ЕЕ“, пок. „ЂЂ“ је могла да буде власник по основу наслеђа на побројаним непокретностима, са уделом од 1/4 , а на заоставштини свог покојног супруга „ЖЖ“ наследник са уделом од 1/2 на парцелама које су побројане у решењу О.бр. 376/96, јер је на другој половини наследник пок. тужиља „ДД“.
Из свега напред наведеног, првостепени суд је закључио да заоставштину пок. „ДД“ чини удео од ½ од парцела наведених у решењу О.бр. 376/96 којим је расправљена заоставштина њеног покојног стрица „ЖЖ“, а заоставштину пок. тужиље „ДД“ чини и удео од ¾ на парцелама побројаним у решењу О.бр. 180/97 које представљају заоставштину њеног деде пок. „ЕЕ“ од пок. јој оца „ЗЗ“. Иза пок. „ДД“ остали су као правни следбеници њен син тужилац „АА“ и њена ћерка тужиља „ББ“, те њену заоставштину исти наслеђују у уделу од по ½ свако од њих.
Сходно напред наведеном првостепени суд је усвојио тужбени захтев и донео пресуду као у ставу један, два, три, четири и пет, а одбио део тужбеног захтева за више од досуђеног у делу где су тужиоци тражили да суд утврди да су власници на заоставштини пок. „ДД“ на кп.бр. …, …, …, … и кп.бр. … КО … и то сваки од њих са уделом од 6/8, а ово из разлога што је у току поступка несумњиво утврђено да заоставштину пок. „ДД“ на овим парцелама представља удео од ¾, те како сваком тужиоцу припада половина од ¾, то је удео тужиоца на овим парцелама за сваког тужиоца по 3/8, а не како је тужбом тражено за сваког тужиоца по 6/8, па је одлучено као у ставу шестом изреке првостепене пресуде.
Првостепени суд је оценио неоснованим навод пуномоћника туженог „ВВ“ о недостатку пасивне легитимације на његовој страни, с обзиром да је то питање правноснажно решено решењем о наставку поступка, које решење је донето под пословним бројем 64П.бр. 143/98 од 18.12.2020. године, којом су означени као тужиоци правни следбеници пок. „ДД“ и као тужени правни следбеници сада пок. „ЂЂ“, а које решење је по жалби пуномоћника туженог „ВВ“ потврђено решењем Вишег суда у Пожаревцу Гж-204/21 од 25. марта 2021. године. Суд је одлуку о трошковима донео на основу одредбе члана 153 став 3 ЗПП и обавезао тужене да тужиоцима солидарно плате трошкове парничног поступка у укупном износу као у ставу седмом изреке.
Овакав закључак првостепеног суда за одлуку као у ставовима 1,2,3,4 и 5 изреке са датим образложењем и примењеним материјалним правом прихвата и другостепени суд.
Жалбени наводи тужених у погледу пословне неспособности пок. „ДД“, као и да тужбу у овој правној ствари која је поднета 1997.године треба одбацити оцењени су неоснованим. Пок. „ДД“ је преминула у току трајања поступка и поступак су наставили њени потомци који неспорно имају и пословну и страначку способност, односно парничну способност. Нема места одбачају тужбе због пословне неспособности тужиље у моменту њеног подношења, када је она након тога преминула, а њени правни следбеници су ступили у парницу и извршили уређење тужбеног захтева. Ово стога што је правилан закључак првостепеног суда да је правна претходница тужилаца преминула након подношења тужбе када се није појавило као спорно питање њена пословна способност у овој правној ствари, након чега су тужиоци као наследници преузели парницу. Из напред наведених разлога тужени неосновано у жалбама истичу да се ради о погрешној примени материјалног права.
Даље, оцењен је као неоснован жалбени навод тужених да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП. Ово са разлога што изрека пресуде није неразумљива, непротивречи сама себи и разлозима датим у образложењу пресуде, јер је изрека првостепене пресуде у потпуности разумљива и у истој су наведени разлози о битним чињеницама, сви докази су оцењени у смислу одредбе члана 8 ЗПП, и то како појединачно тако и међусобно доведени у везу, тако да нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 1 у вези члана 8 ЗПП.
Оцењен је као неоснован жалбени навод пуномоћника туженог „ВВ“, који наводи да је првостепени суд и поред противљења пуномоћника туженог субјективном и објективном преиначењу тужбе суд исто дозволио на рочишту од 06.05.2021. године. Ово са разлога што је првостепени суд у образложењу своје одлуке навео да је тужба у овој правној ствари поднета 1997. године, да је поступак био у прекиду од 2004. године у периоду од 17 година, а од подношења тужбе је протекло 24 године, па су се како правилно закључује првостепени суд околности у тој мери промениле да је преиначење тужбе које је исходовано промењеним околностима било целисходно за решење односа међу парничним странкама.
У конкретном случају, правилно је поступио првостепени суд када је утврдио да је након подношења тужбе 1997.гoдине, дошло до промене околности, те је у смислу члана (193 став 2 ЗПП) сада 199 став 2 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11...18/20 ) прописано да ће суд дозволити преиначење тужбе и када се тужени томе противи, ако сматра да би то било целисходно за коначно решење односа међу странкама и ако оцени да поступак по преиначеној тужби неће знатно да продужи трајање парнице. Чланом 200 став 2 ЗПП, ( члан 194 став 2 ЗПП по старом закону) прописано је да ако тужилац преиначује тужбу тако што услед околности које су настале после подношења тужбе захтева из истог чињеничног основа други предмет или новчани износ, тужени таквом преиначењу не може да се противи.
Даље је оцењен неоснованим жалбени навод тужених да првостепени суд није дао могућност туженом „ВВ“ да расправља пред судом из разлога што није оцењена правилно његова пасивна легитимација. Управо супротно, првостепени суд је у образложењу пресуде дао своје разлоге о пасивној легитимацији и навео да је тужени „ВВ“ примио решење Основног суда у Петровцу на Млави П.бр. 143/98 од 18.12.2020. године којим је настављен поступак у овој правној ствари према туженима као правним следбеницима иза пок. „ЂЂ“. Тужени „ВВ“ је изјавио жалбу на цитирано решење, а наведено решење је постало правноснажно одлуком Вишег суда у Пожаревцу Гж.бр. 204/21 од 25.03.2021. године, којом је одбијена жалба туженог „ВВ“ којим је настављен поступак у овој правној ствари. Тужени су правни следбеници иза пок. „ЂЂ“, првобитно тужене по тужби која је поднета 1997. године, при чему се уговор о доживотном издржавању који је закључен 12.06.1998. године између пок. „ЂЂ“ и туженог „ВВ“ односи управо на имовину која је предмет овог спора.
Неоснован је и жалбени навод туженог „ВВ“ и тужене „ГГ“ да нису пасивно легитимисани у овој правној ствари, као и да поред „ГГ“ постоје и други наследници иза пок. „ЂЂ“. О пасивној легитимацији туженог „ВВ“ и „ГГ“, суд је већ одлучио кроз решење о наставку поступка, које је, како је напред наведено, потврђено решењем Вишег суда у Пожаревцу Гж.бр. 204/2021 од 25.03.2021. године. Тужени „ВВ“ је претендент по уговору о доживотном издржавању на имовину која је предмет овог поступка. Са наведеног, јасно произилази да је пасивно легитимисан у овој правној ствари, а самим тим је правилно првостепени суд оценио приговор недостатка пасивне легитимације на страни туженог „ВВ“, неоснованим. Са друге стране тужена „ГГ“ тек сада у жалби истиче приговор недостатка пасивне легитимације а у свом поднеску од 05.05.2021. године је навела да не може да се одазове позиву суда за расправу заказану за 06.05.2021. године из објективних разлога и из разлога економичности поступка, да се за њу не би правили трошкови непотребно, јер сматра да у погледу наслеђа од тетке сада пок. „ЂЂ“, бив. из …, њој не припада ништа, јер је пок. „ЂЂ“ предмет заоставштине отуђила. Тужена „ГГ“ је предложила да суд донесе одлуку по закону и да наследником огласи оног за кога се утврди да му наслеђе припада и да моли суд да је више не позива.
Уосталом , правилно је првостепени суд од Месне канцеларије …, као и Матичне службе Општине … прибавио извод из матичне књиге умрлих за пок. „ЂЂ“ из кога се утврђује да је иста преминула 02.08.2008. године, а такође и прибавио извештај референта ванпарничне писарнице истог суда из ког се утврђује да увидом кроз уписник наведеног суда није утврђено да је иза пок. „ЂЂ“ расправљена заоставштина нити је пак покренут оставински поступак, а након тога, од Месне канцеларије … је прибављен извештај о томе ко су наследници који су остали иза пок. „ЂЂ“ и из овог извештаја првостепени суд је правилно утврдио да је њен наследник „ГГ“ из …, односно њена сестричина. Тужена „ГГ“ наведене чињенице није оспорила у току проведеног поступка пред првостепеним судом нити је изјавила жалбу на решење о наставку поступка у односу на туженог „ВВ“ и њу као наследницу пок. „ЂЂ“ које решење је потврђено решењем Вишег суда у Пожаревцу Гж.бр. 204/2021 од 25.03.2021. године, па су супротни жалбени наводи оцењени неоснованим.
Даље се из жалбе туженог „ВВ“ закључује да наводи у жалби да предмет наслеђивања може бити само нето вредност заоставштине. Тужбени захтев тужилаца се не односи на повреду нужног дела, већ на утврђивање права својине, при чему је тужба поднета пре смрти пок. „ЂЂ“. Нето вредност заоставштине се утврђује у случају истицања утврђивања нужног наследног дела наследника и уколико је нужни део наследника повређен. Дакле, пуномоћник туженог „ВВ“ у жалби на првостепену пресуду истиче да право наследника да захтевају наслеђе према трећим лицима савесним и законитим стицаоцима застарева у роковима прописаним законом рачунајући од отварања наслеђа. У конкретном случају се не ради о захтеву наследника према стицаоцима већ је тужбу у овој правној ствари поднела пок. „ДД“ против пок. „ЂЂ“. Пок. „ЂЂ“ није била стицалац имовине која је предмет тужбеног захтева по основу правног посла, већ је имовину стекла по основу наслеђа иза пок. „ЖЖ“, при чему је била несавесна јер је погрешно приказала чињеницу у оставинском поступку иза смрти пок. „ЖЖ“ на тај начин што није пријавила постојање наследника пок. „ДД“, тако да се не може говорити о њеној савесности. Пок. „ЂЂ“ је на рочишту које је одржано 15.11.2001. године, изјавила да је она једини наследник свог мужа пок. „ЖЖ“ иако потомака нису имали, а знала је и морала је знати да је законски наследник иза пок. „ЖЖ“ и пок. „ДД“, с обзиром да пок. „ЂЂ“ и пок. „ЖЖ“ нису имали деце, те би пок. „ДД“ по праву представљања у оквиру другог наследног реда морала бити позвана на наслеђе иза пок. „ЖЖ“. Тужиља, сада пок. „ДД“, није била учесник у оставинском поступку иза смрти пок. „ЖЖ“, те она није ни била везана материјалноправном правноснажношћу оставинског решења иза смрти пок. „ЖЖ“.
Одредбом члана 212 став 1 ЗОН-а прописано је да заоставштина прелази по сили закона на оставиочеве наследнике у тренутку његове смрти. Чланом 11 наведеног закона је прописано да кад оставилац нема потомства, брачни друг не наслеђује у првом наследном реду. Чланом 12 став 1 наведеног закона је прописано да други наследни ред чине оставиочев брачни друг и оставиочеви родитељи и њихово потомство, а чланом 13 став 1 је прописано да ако оставиочев родитељ не може или неће да наследи његов део на једнаке делове наслеђују његова деца (браћа и сестре оставиоца), његови унуци и праунуци и његови даље потомци по правилима као да оставиоца наслеђују његови потомци.
Одредбом члана 194 став 1 Закона о наслеђивању је прописано да се уговором о доживотном издржавању обавезује прималац издржавања да се после његове смрти на даваоца издржавања пренесе својина тачно одређених ствари или каква друга права. Ставом 2 истог члана је прописано да прималац издржавања уговором може обухватити само ствари или права постојећа у тренутку закључења уговора.
Чланом 103 Закона о облигационим односима прописано је да је уговор који је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима ништав, па с обзиром на наведено, правилно је првостепени суд у току проведеног поступка утврдио да је уговор о доживотном издржавању закључен између пок. „ЂЂ“ и „ВВ“ ништав у делу који прелази ½ имовине која је обухваћена уговором о доживотном издржавању, јер пок. „ЂЂ“ није била власник целокупне имовине која је предмет уговора о доживотном издржавању из разлога што је преосталу ½ непокретности које су чиниле заоставштину пок. „ЕЕ“ наследила пок. „ДД“, а пок. „ЂЂ“ као снаја није могла постати искључиви власник на непокретностима које су биле власништво и имовина пок. „ЖЖ“ иза смрти његовог оца, јер се морало применити правило наслеђивања у другом наследном реду, те би пок. „ЂЂ“ наследила само половину заоставштине иза пок. „ЖЖ“, док би другу половину наследила пок. „ДД“.
Предмет уговора о доживотном издржавању од 12.06.1998. године је могла бити ½ од кп.бр. …, …, …, …, … као имовина чији је прималац пок. „ЂЂ“ власник по основу наслеђивања и уговора о трампи. За наведене парцеле тужени „ВВ“ је поднео захтев надлежној служби за катастар непокретности за упис права својине по уговору о доживотном издржавању од 12.06.1998. године у целости. Дакле, пок. „ДД“ и пок. „ЖЖ“ су по основу решења Општинског суда у Жагубици иза пок. „ЕЕ“ у предмету О.бр. 180/97 од 06.11.1997. године морали бити оглашени за наследнике на по ½ од напред наведених парцела, дакле по решењу иза пок. „ЕЕ“ О.бр. 180/97 пок. „ДД“ би постала власник на предметним непокретностима са уделом од ½.
Правилно је првостепени суд утврдио да у односу на другу половину наведених непокретности, која је по решењу О.бр. 180/97 иза пок. „ЕЕ“ наследио пок. „ЖЖ“, пок. „ДД“ би да је била пријављена као наследник у оставинском поступку иза пок. „ЖЖ“ била оглашена као наследник на још ½, тј. на уделу од ¼ у односу на целокупну наведену имовину са којим уделом би на предметној имовини као наследник иза пок. „ЖЖ“, била оглашена и пок. „ЂЂ“. Нису тачни наводи да првостепени суд у образложењу своје пресуде није навео које су то парцеле које потичу из оставинског решења О.бр. 180/1997, јер је првостепени суд утврдио да би пок. „ДД“ да је била пријављена као наследник у оставинском поступку иза пок. „ЖЖ“ као законски наследник била оглашена на ½ која је представљала заоставштину пок. „ЖЖ“, односно његову имовину у тренутку смрти, а другу половину би наследила пок. „ЂЂ“ и са том имовином би могла да располаже уговором о доживотном издржавању.
Стога је жалбени навод тужених оцењен неоснованим јер је пок. „ЂЂ“ могла располагати уговором о доживотном издржавању у погледу имовине чији је власник била, а то је удео од ½ , па како нико не може пренети на другога више права него што га сам има, правилно је првостепени суд закључио да је уговор о доживотном издржавању у делу који прелази ½ ништав, а самим тим и правилно одлучио као у изреци пресуде применом одредбе члана 103 Закона о облигационим односима.
Ово посебно стога што је пок. „ЂЂ“ била несавесна и знала је да је пок. „ДД“ наследник иза смрти пок. „ЖЖ“, као и да у време закључења уговора о доживотном издржавању тече парница између ње и пок. „ДД“ по питању непокретности које су предмет уговора о доживотном издржавању.
Што се тиче закљученог уговора о трампи од 17.01.1998. године, правилно је првостепени суд применио одредбу члана 56 став 1 Закона о облигационим односима, којим је прописано да је за закључење пуноважног уговора потребно да уговарач има пословну способност која се тражи за закључење тог уговора. Пок. „ДД“ у време закључења наведеног уговора није имала пословну способност. Такође је правилно применио и одредбу члана 4 став 1 Закона о промету непокретности ( „Службени гласник РС“ број 42/98 и 111/2009) који је важио у време закључења уговора о трампи, којим је прописано да се уговор о промету непокретности закључује у писменој форми, а потписи уговарача оверавају од стране суда. Ставом 2 овог члана уговори који нису закључени на начин из става 1 овог члана не производе правно дејство.
Наиме, поред напред наведеног током поступка, правилно је првостепени суд утврдио и да је уговор о трампи од 17.01.1998. године испуњавао услове прописане одредбом чл.56 ЗОО исти није реализован ни у целини, ни у претежном делу, односно из исказа саслушаних сведока и парничних странака док су биле живе (пок. „ДД“ и пок. „ЂЂ“) произилази да ни пок. „ДД“ ни пок. „ЂЂ“ нису ступиле у посед непокретности које су биле предмет уговора о трампи, па су супротни жалбени наводи тужених оцењени неоснованим.
Са друге стране, тужени „ВВ“ се у жалби позива на своју савесност и на стицање својине путем одржаја и на пaрцелама које су биле предмет уговора о трампи, првостепени суд је правилно оценио да је тужени „ВВ“ био присутан приликом закључења уговора о трампи и знао је и морао знати да парцеле које су предмет уговора о доживотном издржавању нису власништво пок. „ЂЂ“. С обзиром да пок. „ДД“ није учествовала у оставинском поступку иза смрти пок. „ЖЖ“, а из исказа саслушаних сведока произилази да пок. „ДД“ није имала своју вољу за закључење уговора о трампи, односно није имала правно ваљану вољу како би уговор уопште и настао и да је исти закључила у заблуди то је правилан закључак првостепеног суда када је донео одлуку као у изреци.
Из напред наведених разлога жалбени наводи тужених су оцењени неоснованим и исти не утичу на правилност и законитост првостепене пресуде, то је првостепена пресуда потврђена у ставу један, два, три, четири и пет изреке, па је Апелациони суд је на основу чл. 375 ЗПП („Службени гласник РС“ 125/04 и 111/09), а применом одредбе чл.506 ст.1 ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11...18/20 ) одбио жалбу тужених као неосновану и потврдио првостепену пресуду у наведеним ставовима, како је то одлучено у ставу првом изреке ове пресуде.
Другостепени суд је имао у виду и чињеницу да је жалбу туженог „ВВ“ изјавио његов пуномоћник и сам тужени „ВВ“ побијајући првостепену пресуду у целости, а такође и тужена „ГГ“, што значи и у односу на став шести изреке којим је одбијен тужбени захтев тужилаца, па имајући у виду да тужени немају правни интерес за изјављивање жалбе у погледу одлуке као у ставу шестом којим је одбијен тужбени захтев тужилаца, то је другостепени суд применом одредбе члана 365 став 3 ЗПП, одбацио жалбу као недозвољену, због непостојања правног интереса за изјављивање жалбе и одлучио као у ставу другом изреке ове пресуде.
Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка која је донета правилном применом одредбе члана 149 став 3 ЗПП,(иако погрешно наведено чл.153 ст.3 ЗПП) имајући у виду успех тужилаца у спору, а такође и чињеницу да је тужиоце заступао пуномоћник из редова адвоката ( два тужиоца), где је тарифа увећана за 50%, а све сходно Адвокатској тарифи која прописује да се трошкови поступка досуђују према тарифи која важи у време обрачуна трошкова. Жалбеним наводима тужених се посебно и не наводе разлози због којих се побија одлука о трошковима поступка, па је другостепени суд применом одредбе члана 387 тачка 2 ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке ове пресуде.
Другостепени суд је ценио чињеницу да је пуномоћник туженог „ВВ“ изјавио жалбу и тражио трошкове жалбеног поступка, али да са жалбом није успео, па је другостепени суд применом одредбе члана 161 став 1 ЗПП, одлучио као у изреци ове пресуде у ставу трећем.
Председник већа – судија
Дејан Лукић с.р.