Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Наследно право » Гж 2480.13 ради ништавности уговора о доживотном издржавању
Гж 2480.13 ради ништавности уговора о доживотном издржавању
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Гж-2480/13
Дана: 03.04.2014. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Мирјане Поповић, као председника већа, Надежде Видић и др Илије Зиндовића, као чланова већа, у правној ствари тужиље З. Ј. из Л., коју заступа пуномоћник Т. А., адвокат из Б., против туженог А. И. из Л., кога заступа пуномоћник М. Ј., адвокат из Ј., ради ништавости уговора о доживотном издржавању, вредност спора 500.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог против пресуде Основног суда у Јагодини, Судска јединица у Свилајнцу II-1П.бр.858/11 од 30.05.2013. године, у седници већа одржаној дана 03.04.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Јагодини, Судска јединица у Свилајнцу II-1П.бр.858/11 од 30.05.2013. године у ставу 2 и 3 изреке и предмет доставља Основном суду у Деспотовцу, Судска јединица у Свилајнцу на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом у ставу 1 изреке одбијен је основни тужбени захтев тужиље да се утврди да је правно неважећи уговор о доживотном издржавању 3Р.бр.197/1997 од 19.08.1997. године закључен између В. П. у име штићеника Центра за социјални рад, Ј. А. из Л. у својству примаоца издржавања, са једне стране и туженог А. И. из Л. у својству даваоца доживотног издржавања са друге стране, као неоснован.
У ставу 2 изреке усвојен је евентуални тужбени захтев тужиље па је раскинут уговор о доживотном издржавању 3Р.бр.197/1997 од 19.08.1997. године закључен између В. П. у име штићеника Центра за социјални рад у С., Ј. А. из Л., у својству примаоца издржавања са једне стране и А. И. из Л., у својству даваоца издржавања са друге стране због промењених околности и неизвршавања уговорних обавеза.
У ставу 3 изреке тужени је обавезан да тужиљи на име парничних трошкова исплати 118.100,00 динара.
Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу којом пресуду побија у ставу 2 и 3 изреке из свих разлога из чл. 360 ЗПП.
Тужиља је дала одговор на жалбу туженог.
Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП, па је нашао да је жалба туженог основана.
Првостепени суд је узео за утврђено да је правноснажном пресудом П.552/06 Општинског суда у Свилајнцу одбијен тужбени захтев тужиоца Ј. А. кога је заступао старалац, овде тужиља за раскид уговора о доживотном издржавању 3Р.197/97 од 19.08.1997. године који је закључен између Ј. А., као примаоца издржавања и туженог А. И., као даваоца издржавања. Тужиља је 2006. године преузела Ј. из тужениковог домаћинства и од тада се Ј. налазио у њеном домаћинству, најпре у Л., а затим у Ф., где је тужиља живела све до смрти пок. Ј., па се ради о промењеним околностима у односу на ранији период када је Ј. био у домаћинству туженог. Самим тим што је Ј. био у домаћинству тужиље управо те околности су допринеле да тужени не може да извршава своје уговорне обавезе према Ј., те је то довољан разлог за постојање услова за раскид уговора, тим пре што је тужени од 2006. године па до смрти Ј. ………. године није уопште испуњавао уговором преузете обавезе према Ј. Суд сматра да је неправично да уговор остане на снази, јер је циљ закључења уговора о доживотном издржавању да се Ј. као пословно неспособно лице збрине од стране туженог. Између туженог и пок. Ј. је била уговорена заједница живота у домаћинству туженог, али првостепени суд није улазио у разлоге због чега је тужени дозволио Ј. да из његовог домаћинства пређе у домаћинству тужиље. Поред тога, суд сматра да је тужени требало да предузме одређене мере и спречи тужиљу да из његовог домаћинства преузме Ј., што није учинио, па је прећутно пристао на то да више не испуњава обавезе према Ј. које је извршавао до 27.10.2006. године. Суд сматра да су се стекли услови да се због промењених околности и неизвршавања уговорних обавеза раскине уговор о доживотном издржавању, позивајући се на одредбе чл. 202 Закона о наслеђивању.
Основано се жалбом туженог побија првостепена пресуда због битне повреде из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, јер првостепена пресуда не садржи јасне разлоге о битним чињеницама, а о битним чињеницама постоји противуречност између разлога пресуде и садржине доказа у списима предмета. Поред тога, првостепени суд није ценио све изведене доказе, па је учинио битну повреду из чл. 361 ст. 1 у вези чл. 8 ЗПП.
Наиме, првостепени суд, иако је прочитао списе предмета П.552/06 исте није ценио, тј. није ценио да је правноснажном пресудом П.552/06 одбијен тужбени захтев за раскид уговора о доживотном издржавању због промењених околности, јер је утврђено да је до неизвршавања обавеза од стране туженог дошло кривицом сестре пок. Ј. његовог стараоца, а овде тужиље З.и да су ове чињенице утврђене управо овом пресудом. Првостепени суд није узео у обзир да стање које је својом кривицом створила тужиља не сме њој ићи у корист. Такође се основано у жалби истиче да суд није ценио чињеницу да је Ј. био ментално заостала особа и да је имао стараоца и да он није могао сам да одлучује својом вољом да ли ће напустити тужениково домаћинство, нити је између њих двојице дошло до поремећених односа, већ је кривицом сестре пок. Ј., овде тужиље З. дошло до поремећених односа између тужиље и туженог, а поремећај односа између трећег лица и даваоца издржавања не може бити од значаја за раскид уговора о доживотном издржавању.
Првостепени суд није дао јасне разлоге чијом кривицом је дошло до промењених околности и неизвршавања уговора о доживотном издржавању од стране туженог.
По оцени овога суда, напред наведени жалбени наводи су основани.
Због погрешне примене материјалног права, првостепени суд није утврдио све битне чињенице за правилно одлучивање у овом спору. Првостепени суд иако је прочитао списе предмета П.бр.552/06 није ценио чињеницу да је тужиља пок. Ј. узела из домаћинства туженог док је трајала та парница и одвела га у своје домаћинство и није ценио да ли је тужени таквим понашањем тужиље која је била само старалац пок. Ј., туженог онемогућила у извршавању уговорних обавеза, а што је све утврђено у овој парници. Првостепени суд се није бавио нити је утврдио како је дошло до тога да Ј., као лице лишено пословне способности напусти домаћинство туженог, нити је ценио ко је крив за раскид уговора.
Одредбом чл. 202 Закона о наслеђивању је прописано да ако се после закључења уговора околности толико промене да његово испуњење постане знатно отежано, суд може на захтев једне или друге уговорнице, њихове односе изнова уредити или раскинути. Суд може право примаоца издржавања преиначити у доживотну ренту, ако се сагласе уговорнице. Имајући у виду напред наведену одредбу првостепени суд је требало да оцени да ли тужиља може после смрти примаоца издржавања, као његов наследник да тражи раскид уговора због промењених околности, јер према чл. 202 Закона о наслеђивању, странке уговорнице могу да траже да се њихови односи изнова уреде или да се уговор раскине. Законом о наслеђивању нису прописане претпоставке за раскид уговора због промењених околности, али је одредбом чл. 133 – чл. 135 Закона о облигационим односима прописано када се може тражити раскид уговора због промењених околности, а одредбом чл. 138 ЗОО је прописана немогућност извршења уговора за коју одговара друга страна.
Због погрешне примене материјалног права и због учињене битне повреде, Апелациони суд је на основу чл. 376 и чл. 377 ст. 2 ЗПП одлучио као у изреци овог решења укидајући и одлуку о трошковима парничног поступка из става 3 изреке, која зависи од коначног решења спора.
У поновљеном поступку првостепени суд ће, имајући у виду предње примедбе, оценити активну легитимацију тужиље за подношење ове тужбе, утврдити ко је крив због неизвршавања уговорних обавеза од стране туженог, узимајући у обзир да стање које је својом кривицом створила овде тужиља, не сме њој ићи у корист и имајући у виду остале примедбе из овог решења одлучити о тужбеном захтеву тужиље.
Приликом одлучивања примењене су одредбе раније важећег Закона о парничном поступку (''Сл. гласник РС'' 125/04), које се у смислу чл. 506 ст. 1 важећег ЗПП-а (''Сл. гласник РС'' 72/11) примењују у овој парници.
Председник већа-судија,
Мирјана Поповић, с.р.