Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 2542.11 Накнада штете
Гж 2542.11 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У
КРАГУЈЕВЦУ
Гж.бр. 2542/11
Датум: 04. 11. 2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Зорана Хаџића, председника већа, Драгице Петровић и Сузане Видановић, чланова већа, у парници тужиоца И. доо, кога заступа директор Д. М., а по његовом пуномоћју Б. И. адвокат из Ч., против туженог Д. Ј., из Ч., чији је пуномоћник М. А., адвокат из Ч., ради накнаде штете, решавајући о жалби тужиоца изјављеној на пресуду Основног суда у Чачку 12П. бр. 2843/10, од 08. 04. 2011. године, у седници већа одржаној дана 04. 11. 2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Чачку 12П бр. 2843/10, од 08. 04. 2011. године .
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим побијане пресуде одбија се тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавеже да на име накнаде материјалне штете плати износ од 4.750.000,00 динара, са каматом по стопи прописаној законом о висини стопе затезне камате почев од 09. 04. 2009. године до исплате, која обавеза би била солидарна са обавезом тужених (у другим поступцима) А. И. доо у Ч., М. Р. из П., С. Ј. из У. и Н. Ј., из У., као неоснован.
Ставом другим обавезан је тужилац да туженом надокнади трошкове спора у износу од 135.025,90 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.
Против наведене пресуде, тужилац је благовремено поднео жалбу због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се пресуда укине и списи врате првостепеном суду на поновно суђење.
Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао да жалба није основана.
Побијана пресуда није захваћена битним повредама одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 ЗПП, на које овај суд пази по службеној дужности и због којих би се пресуда имала укинути.
По оцени изведених доказа и навода странака првостепени суд је утврдио да је тужилац И. доо у Ч. претрпео штету као последицу извршеног кривичног дела од стране М. Р., С. Ј. и Н. Ј., тешка крађа, а како је ближе описано у пресуди Општинског суда у Ужицу К. бр. 369/02, од 12. 04. 2005. године. У поменутом кривичном поступку тужени Д. Ј. је саслушан као сведок и није кривично гоњен, а по утврђењу првостепеног суда поменути Д. Ј. је купио робу која је била предмет извршења кривичног дела и искористио је за своје пословање, због чега је оцењено да приговор недостатка пасивне легитимације није основан.
Међутим, првостепени суд је утврдио да је основан приговор застарелости потраживања накнаде штете, а са разлога што је предметна штета настала 31. 10. 1994. године, док је тужба поднета 09. 04. 2009. године, дакле, по истеку рока од 5 година у смислу одредбе чл. 376 ст. 1 и 2 ЗОО, а застарела је и у смислу одредбе чл. 377 истог Закона, којим је предвиђено да када је штета проузрокована кривичним делом, а за кривично гоњење је предвиђен дужи рок застарелости, захтев за накнаду штете према одговорном лицу застарева када истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења. Ово са разлога што би за ово кривично дело из чл. 184 Кривичног закона Републике Србије, који је био на снази у време критичног догађаја, застарелост кривичног гоњења наступила ако је протекло пет година од извршења кривичног дела, а што би према чл. 96 тач. 6 истог Закона значило да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења и што би у конкретном случају значило да је потраживање због протека рока од 10 година, застарело.
Правилно је, по налажењу Апелационог суда у Крагујевцу, као другостепеног, првостепени суд закључио да је потраживање накнаде штете у конкретном случају затарело, за који став је дао потпуне, детаљне и у свему прихватљиве разлоге, како у погледу утврђења чињеничне грађе, тако и у погледу правилне примене материјалног права, због чега се и не могу прихватити наводи жалбе да чињенично стање у овој правој ствари није правилно и потпуно утврђено. Правилност чињеничног закључка се наводима жалбе не доводи у сумњу, па ни наводима да је првостепени суд одбио предлог тужиоца да се саслушају сведоци који би потврдили да је тужени подстрекавао извршиоце кривичног дела тешке крађе, у ком случају би тужени као подстрекач одговарао за исто дело као и извршиоци дела, a рок застарелости кривичног гоњења износио би 20 година, а са разлога што је тужилац одређене сведоке предложио на околност сазнања туженог да се ради о украденој роби, како произилази из записника о 04. 02. 2011. године, а не на околности подстрекавања, због чега је првостепени суд и правилно одбио предлог за саслушање предложених сведока, решењем са записника од 08. 04. 2011. године.
Како је на овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд правилно применио одредбе Закона о облигационим односима, који се односе на застарелост потраживања накнаде штете, то је и побијана одлука правилна и на закону заснована, а жалба тужиоца неоснована.
Правилна је и одлука о трошковима поступка, донета сходно одредбама чл. 149 и 150 ЗПП, уз правилну примену Адвокатске и Таксене тарифе, а за коју се жалбом и не наводи у чему се састоји њена неправилност.
На основу изнетих разлога, а сагласно овлашћењу из одредбе чл. 375 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Зоран Хаџић,с.р.