Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 2565.11 Накнада штете
Гж 2565.11 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-2565/11
Дана: 20.10.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића као председника већа, Драгијане Дробњак и Росе Терзић као чланова већа, у правној ствари тужиоца Н. С. из Р., чији је пуномоћник Д. Ј., адвокат из К., против тужене Р. С. М. П. – Привредни суд у К., кога заступа заменик Републичког јавног правобраниоца М. М. из К., ради накнаде штете, вредност спора 691.195,07 динара, решавајући по жалби тужиоца на пресуду Основног суда у Крагујевцу број 9П. 30391/10 од 07.06.2011. године, у седници већа одржаној дана 20.10.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
OДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца, па се пресуда Основног суда у Крагујевцу 9П-30391/10 од 07.06.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Оспореном пресудом у ставу 1. одбија се тужбени захтев тужиоца Н. С. из Р., којим је тражио да суд обавеже туженог Р. С. – М. П. – Привредни суд у К., да тужиоцу на име накнаде штете за неисплаћену накнаду за рад и накнаду трошкова као стечајном управнику у поступку пред Привредним судом у Крагујевцу Ст. 997/01 за период од 01.01.2005. до 31.12.2005. године исплати износ од 691.195,07 динара са законском затезном каматом почев од 01.07.2009. године до исплате. У ставу 2. обавезује се тужилац да туженом на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 94.025,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом извршења, а ставом 3. се одбија захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка.
У законски одређеном року, жалбу на наведену пресуду уложио је тужилац и исту оспорава због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о трошковима, с предлогом да се првостепена пресуда преиначи и тужбени захтев тужиоца усвоји и истом признају сви трошкови парничног поступка.
Испитујући оспорену пресуду у смислу одредбе чл. 372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд је нашао:
Жалба тужиоца није основана.
Правилно је поступио првостепени суд када је одлучио као у изреци пресуде. За своју одлуку дао је јасне и разумљиве разлоге које у целости прихвата и другостепени суд.
У поступку нису учињене битне повреде одредаба ЗПП, из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 на које суд пази по службеној дужности па ни оним на које се у жалби указује. Као битна повреда се наводи да је изрека пресуде неразумљива и да је у супротности са образложењем и садржином доказа у предмету. Ови наводи се не могу прихвати као основани, јер пресуда има разлога о одлучним чињеницама, чињенично стање је потпуно и правилно утврђено и правилно је примењено материјално право.
На основу изведених доказа које је првостепени суд ценио у смислу чл. 8 ЗПП, а поступајући по примедбама из решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж-2029/10 од 24.06.2010. године, утврђено је да је по решењу Трговинског суда у Крагујевцу СТ-997/01 од 31.03.2003. године, тужилац Н. С. одређен за стечајног управника као дипломирани економиста из Р. у предмету стечаја над ДП „П.“ Р.. Ту дужност је тужилац обаљао све до доношења решења Трговинског суда у Крагујевцу СТ-997/01 од 26.12.2005. године, по коме стечајно веће Трговинског суда за стечајног управника именује А. за п. Р. С. – Ц. за с. с. п., а у изреци под 2. се разрешава стечајни управник Н. С. из Р., те да ће ово решење бити објављено на огласној табли и у Службеном гласнику Републике Србије. Тужиоцу је исплаћивана накнада до 1.01.2005. године, а за период од 1.01.2005. године до 31.12.2005. године, тужиоцу није исплаћена накнада па је она предмет овог тужбеног захтева.
Решењем Трговинског суда у Крагујевцу СТ-997/01 од 27.06.2005. године, у изреци под 1., је наведено да стечајном управнику Н. С. из Р., у предмету стечаја над стечајним дужником ДП „П.“ Р., је одређена прелиминарна награда за рад у месечном износу од 20.000,00 динара и накнада трошкова у месечном износу од 10.000,00 динара. У изреци под 2. награда за рад се може исплатити по истеку месеца, а након подношења извештаја о току стечајног поступка и стања стечајне масе за месец за који се награда исплаћује, а да прелиминарна накнада трошкова може бити исплаћена унапред, а по истеку месеца да ће се одредити накнада према стварним трошковима које је стечајни управник имао у обављању послова, док је у изреци под 3. наведено да се исплата по овом решењу врши од 1.06.2005. године. Решење је потписао стечајни судија Р. Ф.. Како тужиоцу није исплаћена накнада за 2005. годину исти се обраћао писменим захтевом Трговинском суду и тражио награду и трошкове, па је закључком СТ-997/01 од 28.02.2007. године, од стране Трговинског суда у Крагујевцу – стечајног судије Д. З., одбијен предлог стечајног управника Н. С. за исплату траженог износа, а у образложењу је наведено да се висина награде и накнаде за рад стечајног управника који је разрешен, одређује у складу са одаобреним, завршним извештајем стечајног управника, а према процени обима посла који је обављао разрешени стечајни управник у односу на укупни обим посла који је потребан за окончање стечајног поступка уз умањење сразмерно времену које је потребно новоименованом стечајном управнику за упознавање са детаљима претходно вођеног поступка. Тужилац је на овај закључак уложио приговор, па је решењем Трговинског суда од 3.07.2007. године, одбијен приговор тужиоца Н. С. и закључак стечајног судије од 27.04.2007. године, потврђен у целости. У образложењу овог решења је наведено да се стечајни поступак у овом предмету спроводи по одредбама Закона о стечајном поступку који је у одредби чл. 121 ст. 1 тач. 1 прописао да стечајни судија одобрава трошкове стечајног поступка и њихове исплате, да је тачком 3 прописано да одређује прелиминарну накнаду и награду стечајном управнику. Одредбом чл. 21 ст. 1 Закона о стечајном поступку, прописано је да стечајни управник има право на награду за свој рад и накнаду стварних трошкова, а ставом 2 да коначну висину награде, као и накнаде одређује стечајно веће у време закључења стечајног поступка, узимајући у обзир обим послова, вредност стечајне масе и пословне резултате стечајног управника, у складу са основама и мерилима које прописује министар надлежан за послове привреде. Такође је, у ставу 3 наведено да до одређивања коначне висине награде и накнаде стечајни суд одређује прелиминарну висину награде и накнаде стечајном управнику, а са којим решењем мора бити упознат Одбор поверилаца.
Решењем Трговинског суда СТ-997/01 од 14.09.2007. године, одређена је главна деоба уновчене стечајне масе стечајног дужника, па је поред осталог предвиђено да се на име трошкова стечајног поступка у наредном периоду резервишу средства у износу од 361.400,00 динара, а као бруто накнада за рад претходном стечајном управнику и накнада трошкова стечајног управника у износу 160.000,00 динара. Према решењу Вишег трговинског суда ПВЖ.број 656/2007 од 12.10.2007. године, одбијена је жалба ранијег стечајног управника Н. С. и потврђено решење Трговинског суда од 14.09.2007. године, а за тражени износ на име награде од 240.000,00 динара и за трошкове превоза у износу од 151.836,00 динара и ПТТ трошкове у износу од 2.016,18 динара, а поред осталог је утврђено да путни налози нису књижени у документацији стечајног дужника, као и да означени трошкови из спорног периода нису одобрени од стране стечајног судије. Према плану тока стечајног поступка, са временским планом и предрачуном трошкова СТ.број 997/01 од 12.09.2005. године, утврђено је да се стечајни управник и стечајни судија нису сагласили у погледу предрачуна трошкова за награду стечајног управника о трошковима превоза и путних трошкова стечајног управника, који трошкови су одређени у решењу о прелиминарној накнади трошкова стечајног управника у месечном износу од 10.000,00 динара и трошковима ПТТ услуга, поред осталих трошкова.
Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно, првостепени суд налази, да сагласно одредби чл. 21 ст. 1 Закона о стечајном поступку, стечајни управник има право на награду за свој рад и накнаду стварних трошкова, односно трошкова који су реално настали током спровођења стечајног поступка. Коначну висину награде и накнаде за рад стечајног управника одређује стечајно веће решењем које се доноси у време закључења стечајног поступка. До одређивања коначне висине награде и накнаде, стечајни судија решењем одређује прелиминарну висину награде и накнаде за стечајног управника. Стечајни управник може тражити да му се унапред исплати део накнаде или награде у току стечајног поступка и тада стечајни судија решењем одређује месечни износ награде и накнаде за стечајног управника сразмеран дужностима и резултатима рада стечајног управника, који се може утврдити односно одредити у номиналном износу или у проценту од укупне вредности стечајне масе. Коначну висину накнаде и награде стечајном управнику одређује решењем стечајно веће у време закључења стечајног поступка. Из изведених доказа јасно произилази да се стечајни судија Трговинског суда у Крагујевцу, није сагласио са предлогом и планом стечајног управника за исплату награде за 2005. годину, а што је утврђено увидом у план тока стечајног поступка, са временским планом и предрачуном трошкова СТ.број 997/01 од 12.09.2005. године. Из осталих писаних доказа, као и навода самог тужиоца из његовог исказа, првостепени суд је утврдио да је тужилац искористио сва правна средства, на одлуку стечајног судије и да је и тим одлукама потврђена одлука коју је тужилац оспоравао. С друге стране, решењем о закључењу стечајног поступка над стечајним дужником предузећем за трговину, угоститељство и туризам „П.“ Р. у стечају из Р., утврђена је коначна накнада за рад стечајног управника. С тога правилно првостепени суд налази да је тужбени захтев тужиоца неоснован, те да нема основа за примену одредаба Закона о облигационим односима о накнади штете настале радом државних органа, јер нема никакве грешке у раду државног органа, па нема ни основа за накнаду штете.
У жалби тужиоца се истиче да је првостепени суд извео погрешан закључак да је тужилац тражио накнаду за рад и накнаду трошкова у својству стечајног управника, а да је у ствари предмет тужбеног захтева накнада штете коју је претрпео тужилац из разлога што му тужени није исплатио награду за рад за 2005. годину и накнаду трошкова насталих у 2005. години. Ови наводи жалбе се не могу прихватити као основани, јер управо првостепени суд утврђује да је тужиоцу исплаћена накнада према решењу Трговинског суда од 14.09.2007. године и решењу Вишег трговинског суда ПВЖ.број 656/2007 од 12.10.2007. године, да у раду државних органа нема никаквог пропуста у обрачуну накнаде и трошкова које је тужилац тражио, па стога нема ни основа за накнаду штете коју тужилац потражује, јер нема пропуста у раду државног органа. Напротив на страни тужиоца има пропуста јер неки рачуни о трошковима нису ни заведени у књизи стечајног управника, па се не може позивати на пропусте туженог.
Не стоји ни навод жалбе да првостепени суд није у потпуности утврдио чињенично стање и да је због тога дошло до погрешне примене материјалног права. Напротив, по налажењу другостепеног суда, првостепени суд је у потпуности утврдио чињенично стање и правилно је применио материјално право. Стога су сви наводи жалбе неосновани, па је првостепена пресуда потврђена у ставу 1 изреке.
Потврђена је и одлука о трошковима спора, а исти су од стране првостепеног суда одмерени сагласно члановима 146, 149, 150 и 159 ЗПП, образложени су и специфицирани.
На основу изложеног, а сагласно чланови 373 ст. 1 тач. 2 и чл. 375 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић, с.р.