Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Стварно право » Гж 2687.11 Утврђивање права својине по основу стицања у брачној заједници
Гж 2687.11 Утврђивање права својине по основу стицања у брачној заједници
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:ГЖ.2687/11
Дана:2.11.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од председника већа-судије Божидара Вујичића и чланова већа, судија Радмиле Радуловић и Мирјане Поповић, у парници тужиље Љ. Н. из К., коју заступа пуномоћник Б. М., адвокат У К., против туженог Б. Н. из К., кога заступа пуномоћник М. А., адвокат у К., ради својине, одлучујући по жалбама странака, изјављеним против пресуде Основног суда у Крагујевцу 5П.бр.426/10 од 31.01.2011. године, на седници већа од 2.11.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈА СЕ, као неоснована жалба туженог, а пресуда Основног суда у Крагујевцу 5П.бр.426/10 од 31.01.2011. године у односу на став 1. изреке, ПОТВРЂУЈЕ.
II УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу 5П.бр.426/10 од 31. 01.2011. године у односу на став 3. и 4. изреке, па се у тим деловима предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Ожалбеном пресудом у ставу 1. усваја се део тужбеног захтева тужиље па се према туженом утврђује да је тужиља по основу стицања у брачној заједници са туженим сувласник са уделом од 1/2 на покретним стварима наведеним у том ставу изреке првостепене пресуде, што је тужени дужан да призна, трпи и дозволи да тужиља издвоји свој део, у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом 2. одбија се део тужбеног захтева тужиље којим је тражила да се утврди према туженом да је тужиља по основу стицања у брачној заједници сувласник са уделом од 1/2 на покретним стварима које су наведене у том ставу изреке првостепене пресуде, као неоснован. Ставом 3. одбацује се део тужбеног захтева тужиље, којим је тражила да суд утврди да је по основу стицања у брачној заједници сувласник са уделом на 1/2 на стварима које су наведене у том ставу изреке првостепене пресуде, као неуредан. Ставом 4. усваја се део тужбеног захтева тужиље, па се утврђује да је прстен марке „Ролекс“ од злата четрнаестокаратног са уграђеним црним каменом, тежине 6,7 грама, посебна имовина тужиље, па се обавезује тужени да тужиљи преда прстен из изреке под ставом 4.
Против наведене пресуде обе парничне странке су благовремено изјавиле жалбе: тужиља је својом жалбом побијала првостепену пресуду у односу на део изреке под ставом 3. из свих законом предвиђених разлога, док је тужени својом жалбом побијао првостепену пресуду у односу на део изреке под ставом 1. и 4. због битне повреде одредаба парничног поступка и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Обе странке су у својим жалбама истакле да првостепени суд није одлучио о трошковима поступка ожалбеном пресудом а да је био дужан. Тужени је доставио одговор на жалбу тужиље.
Испитујући првостепену пресуду у ожалбеним деловима, на основу чл. 372 ЗПП, по увиду у списе предмета, садржине изјављених жалби и одговора на жалбу, Апелациони суд је нашао да је тужиљина жалба основана, а да је жалба туженог делимично основана.
У првостепеном поступку и приликом доношења ожалбене пресуде није учињена ниједна битна повреда одредаба парничног поступка на коју овај суд пази по службеној дужности, а у односу на став 1. и 4. изреке првостепене пресуде није учињена ни повреда поступка на које тужени указује у својој жалби, јер је изрека пресуде у тим деловима разумљива, а у ставу 1. изрека не противуречи разлозима пресуде. У односу на став 1. изреке првостепене пресуде, чињенично стање је потпуно и правилно утврђено и материјално право је правилно примењено. Међутим, у односу на став 4. изреке чињенично стање није потпуно и правилно утврђено због чега ни материјално право није могло бити правилно примењено. Тужиља у својој жалби на став 3. изреке првостепене пресуде се не позива конкретно ни на једну повреду поступка иако је истакла тај жалбени разлог. Међутим, тврдећи да није било места одбачају тужбеног захтева, произилази да тужиља указује на битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 1 у вези чл. 279 ЗПП, а та повреда поступка је заиста учињена и она је утицала на правилност првостепене пресуде у том делу. Због свега наведеног и донета је одлука овог суда као у изреци.
Првостепеном пресудом је утврђено да су странке биле у браку од 4.10.1998. до 28.12.2005. године, када је брак разведен правноснажном делимичном пресудом од 28.12.2005. године, с тим што је заједница живота престала 10.06.2005. године. Прве две године брака странке су становале код тужиљиних родитеља а после тога су закупиле стан у коме су у почетку користиле намештај позајмљен од тужиљиних родитеља. Тужиља је била запослена најпре у СТР С, па потом СТР К, а на крају у З. А. и у периоду од 2001. до 2005. године зарадила је укупно по том основу 301.010,00 динара. Тужени је у исто време радио у З. А. и остварио је зараду од 540.319,00 динара. Током брака заједничким радом странке су стекле покретне ствари наведене у ставу 1. изреке првостепене пресуде, са подједнаким учешћем у њиховом стицању, због чега је суд у том делу и усвојио тужбени захтев. Када се ради о стварима наведеним у ставу 2. изреке пресуде, суд налази да те ствари нису стечене заједничким радом у браку због чега је тужбени захтев у том делу одбијен а првостепена пресуда у том делу није ни ожалбена. Пре брака тужиља је купила прстен „Ролекс“, те је због тога то њена посебна имовина, па пошто је по престанку заједнице, односно у моменту када је тужиља напустила заједнички стан прстен остао код туженог, суд је у том делу одлучио као у ставу 4. изреке пресуде. У односу на ствари из става 3. изреке, суд налази да је тужиља била дужна да докаже које ствари тачно опредељене у погледу марке, типа, димензија и слично, представљају заједничку имовину супружника, па пошто она у том делу тако није поступила, то је тужбени захтев у том делу неуредан, због чега је и одбачен.
Најпре треба истаћи да је у овој парници тужиља кроз тужбу за развод брака тражила и деобу заједничке имовине што није у складу са одредбама чл. 40, 41, 204, 210, 219 и 226 Породичног закона. Но, то не утиче на правилност првостепене пресуде у смислу правилне примене материјалног права, али се ипак мора истаћи због будућег процесног поступања суда.
Правилно је закључио првостепени суд да ствари наведене у ставу 1. изреке првостепене пресуде представљају заједничку имовину странака са подједнаким учешћем у њеном стицању, а разлоге које је о томе навео првостепени суд, у свему прихвата и овај суд. Због тога није прихватљив став из жалбе туженог, да тужиља није могла учествовати у куповини бицикла, сточића и полице, зато што у време њихове куповине није била запослена. Тужени не спори да су те ствари стечене током брака, а он је био дужан да оспори законску претпоставку о подједнаком уделу у стицању заједничке имовине у чему није успео. Такође, није прихватљив ни став да ствари из става 1. изреке првостепене пресуде нису довољно индивидуално одређене због тога што нису наведени фабрички и серијски бројеви и томе слично, јер то није нужно за индивидуализацију овде спорних ствари, а у крајњем случају то је и ризик повериоца у евентуалном поступку извршења. То што тужиља пре покретања парнице није извршила обезбеђење доказа путем пописа покретних ствари није сметња за вођење парнице. С обзиром да се ни осталим жалбеним наводима туженог не доводи у сумњу правилност првостепене пресуде у односу на став 1. изреке, то је овај суд у том делу туженикову жалбу одбио, а првостепену пресуду потврдио ставом I изреке ове пресуде, а на основу чл. 375 ЗПП. (Првостепени суд је за испуњење обавезе оставио рок од осам дана, што није у складу са чл. 333 ст. 2 ЗПП, али на ту повреду поступка жалба није указала).
Основано тужени у својој жалби сматра да првостепени суд при одлучивању о захтеву тужиље за својину на прстену марке „Ролекс“ и о обавези туженог да тужиљи тај прстен преда, није правилно утврдио чињенично стање. Такође, основано тужиља у својој жалби наводи да првостепени суд није на закону засновао своју одлуку из става 3. изреке првостепене пресуде, а којом је део тужбеног захтева тужиље одбацио као неуредан. Наиме, првостепени суд је на основу изведених доказа, правилно закључио да је спорни прстен посебна имовина овде тужиље, јер је стечен пре закључења брака са туженом. Међутим, када је суд обавезао туженог да тужиљи врати наведени прстен у том делу чињенично стање није потпуно и правилно утврђено због чега ни материјално право није могло бити правилно примењено. Да би суд држаоца обавезао да власнику врати његову ствар, власник по чл. 37 ст. 2 Закона о основама својинскоправних односа мора доказати да се та ствар налази у фактичкој власти овде туженог. Првостепени суд у ожалбеној пресуди такав закључак изводи на основу исказа тужиље као парничне странке, који је у том делу супротан исказу туженика као парничне странке, као и на основу исказа сведока К. Н. Међутим, цитирајући исказ овог сведока, првостепени суд наводи да је она чула да је тужени прстен узео када су се странке раздвојиле. Према томе, овакав исказ сведока, свакако не може бити поуздан и одлучан за закључак суда да се спорни прстен налази у државини туженог, односно да је остао у његовој државини у моменту престанка заједнице живота. Управо због тога је у том делу туженикова жалба основана.
Одбацујући тужбени захтев, иако Закон о парничном поступку не познаје појам одбачаја тужбеног захтева, већ познаје одбачај тужбе по чл. 279 ЗПП, првостепени суд наводи да у том делу, а ради о одлуци суда из тачке 3. првостепене пресуде, тужбени захтев тужиљи није уредан. Међутим, овакав закључак првостепеног суда није прихватљив, а што основано тужиља у својој жалби наводи. Према тужбеном захтеву у том делу, тужиља по основу стицања у браку тражи да је сувласник на кућном биоскопу марке „Хоро генесис“, кутија дрвена, мрежа црна, затим на машини за прање веша марке „Горење“ тип 538 и на тепиху димензија 1,6 метара пута 2,6 метара, у основи крем боје, оивичен шарама у плавој боји, са цветовима у розе-плавој боји, машински ткан 256.000 чворова по м2. Када се ово има у виду онда се не може прихватити став првостепеног суда да овако постављен тужбени захтев није разумљив, односно да покретне ствари које су предмет тог захтева нису довољно индивидуално одређене. Да ли те ствари постоје, да ли су постојале, да ли су стечене у току трајања брака или нису, није питање које је од значаја за уредност тужбе, већ је питање од кога зависи мериторно одлучивање суда. То што је тужиља у погледу описа ствари мењала тужбени захтев, а на чему инсистира првостепени суд, такође није од значаја за уредност тужбе, већ за мериторно одлучивање. Све напред наведено су разлози због којих је овај суд укинуо првостепену пресуду у односу на став 3. и 4. изреке, на основу чл. 376 и 377 ЗПП.
У поновном поступку, првостепени суд ће имати у виду све примедбе које су наведене у овој пресуди, па ће када се ради о захтеву у односу на тачку 3. изреке првостепене пресуде, поћи од ствари које тужиља тражи коначно опредељеним захтевом и утврдиће да ли су такве ствари стечене у току трајања брачне заједнице или нису и у складу са тим ће донети на закону засновану одлуку. Што се тиче прстена марке „Ролекс“, првостепени суд ће поновно оценити изведене доказе, евентуално ће, у складу са законом, извести и нове, те ће након свега тога утврдити да ли се прстен у моменту престанка заједнице налазио у државини туженог и у складу са тим ће и о томе одлучити.
Закон о парничном поступку у члану 159 став 4 је предвидео да ће о захтеву за накнаду трошкова суд одлучити у пресуди или решењу којим се завршава поступак пред тим судом. Закон у случају доношења пресуде којом се окончава поступак не познаје случај да се о трошковима поступка накнадно одлучује, као што је то првостепени суд у конкретном случају урадио. То значи, да је суд увек када донесе коначну пресуду, дужан да истом одлучи и о трошковима поступка. Ову императивну законску одредбу првостепени суд ће имати у виду и приликом доношења нове пресуде, односно том пресудом мора одлучити о трошковима поступка.
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, ГЖ.2687/11 од 2.11.2011. године
Председник већа-судија
Божидар Вујичић, с.р.