Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 2747.13 ради испуњења уговора
Гж 2747.13 ради испуњења уговора
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:ГЖ.бр.2747/13
Дана: 07.04.2014. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од судија: Смиљане Ристић, председника већа, Обрена Јездића и Драгане Сретовић, чланова већа, у парници тужиље М. В. из К., чији су пуномоћници В. В. из К. и М. Д., адвокат из К., против туженог М. О. из К., чији је пуномоћник М. Ш., адвокат из К., ради испуњења уговора, вредност спора 100.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиље против пресуде Основног суда у Крагујевцу 11П-31924/10 од 21.03.2013. године, која је исправљена решењем истог суда 11П-31924/10 од 03.07.2013. године, у седници већа одржаној 07.04.2014. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље М. В. из К., а пресуда Основног суда у Крагујевцу 11П-31924/10 од 21.03.2013. године, која је исправљена решењем истог суда 11П-31924/10 од 03.07.2013. године ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом ставом 1 изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље М. В. из К., којим је тражила да се тужени М. О., обавеже да тужиљи омогући несметано паркирање аутомобила на паркингу зграде која се налази у улици …………. и то на начин што ће јој предати у државину паркинг место број 2, које се налази у К. у улици …………, на кп.бр.3682 КО К. 3, Насеље „Центар 4“ у року од 15 дана по пријему пресуде.
Ставом 2.изреке пресуде, обавезана је тужиља да туженом на име трошкова парничног поступка плати износ од 81.450,00 динара у року од 8 дана од дана пријема пресуде под претњом извршења.
Испитујући побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП Апелациони суд је утврдио да је жалба неоснована.
Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности, због којих би пресуда била укинута, нити оне на које се жалбом указује.
Првостепеном пресудом је утврђено да су парничне странке дана 12.06.2009. године, закључиле уговор о куповини стана у стамбено-пословној згради у К. у улици ……………… и то стана на првом спрату број 1, површине 50,40 метара квадратних, у којем није наведено да поред стана тужиља купује и гаражно или паркинг место, а који је оверен пред Општинским судом у Крагујевцу Ов.бр.III-357/09 од 12.062009. године. Тужиља није лично учествовала у преговорима о куповини стана са туженим као продавцем, већ су преговоре водили њени родитељи и бака која је дала новац. Након закључења уговора тужиља је била обавештена од родитеља да јој припада поред стана и паркинг место број 2, а по усменом договору који су постигли родитељи тужиље са туженим. Утврђено је да је тужиља несметано паркирала свој ауто на паркинг месту број 2, око годину дана, све до јула месеца 2010. године, када јој је тужени саопштио да је спорно паркинг место продао купцу станова 5 и 6 и да више свој ауто ту не паркира. Током поступка тужиља је истицала да је тужени приликом изградње стамбено-пословног објекта одступио од главног пројекта, по којем је добио одобрење за градњу и којим је било предвиђено постојање 5 стамбених јединица, 2 гараже, 3 паркинг места, што је у конкретном случају неспорна чињеница. Међутим, након почетка градње предметног објекта тужени је извршио измене у односу на главни пројекат, тако да је према уговору о заједничком инвестирању изградио предметну зграду у којој је на првом спрату направио два стана, а у поткровљу две гарсоњере, у приземљу уместо две гараже направио је локал. Ради прибављања употребне дозволе тужени је поднео захтев за легализацију дана 03.02.2010. године, који је одбијен, а наводи да је истовремено предао и пројекат изведеног стања. Према сада изведеном стању, зграда се састоји од 7 стамбених јединица и 3 паркинг места.
Из изведених доказа утврђено је да се тужиља уселила у стан број 1, а да је истовремено био усељен и стан број 2 који је купио В., а како сви станови нису били усељени то се ни гараже нису користиле, јер нису биле дограђене. Након усељења тужиље у стан утврђено је да су паркинг места већ била намењена за поједине станаре зграде, да је место број 1 припадало суинвеститору В. М., паркинг место број 3 припадало је купцу-станару В., а паркинг место број 2 је било слободно и тужиља га је користила све до продаје станова на трећем спрату купцу З. Л., која је уз стан бр.5 и 6. купила и паркинг место број 2, а што произилази из уговора који је иста закључила са туженим.
Имајући у виду напред утврђено чињенично стање, првостепени суд је пошао од купопродајног уговора који је закључен између тужиље као купца и туженог као продавца и у ком је наведено да тужиља купује стан у стамбено-пословној згради у К. и то стан површине 50,40 метара за цену од 55.000 еура са ПДВ-ом, а у којем није било наведено да поред стана тужиља купује и гаражно или паркинг место. У конкретном случају првостепени суд није прихватио наводе тужиље да јој је по основу усменог договора са туженим, поред стана продато и паркинг место број 2, јер своје наводе тужиља није доказала у смислу чл. 223 ЗПП, а такође није учествовала у преговорима око куповине стана. Наиме, тужиља је купујући стан који је изграђен изменом главног пројекта у згради за коју није издата употребна дозвола, пристала на то да тужени нема обавезу да јој уз продати стан обезбеди и паркинг место, будући да је требала туженог да обавеже уношењем одредбе у уговор о купопродаји да јој поред стана преда и паркинг место број 2. Уколико једна уговорна страна не испуни своју обавезу, друга страна може захтевати њено испуњење, или раскинути уговор простом изјавом, уколико раскид уговора не наступи по самом закону, а у сваком случају има право и на накнаду штете сходно чл. 124 ЗОО. Како је у уговору о купопродаји наведено да се продаје само стан, који је записником о примопредаји предат тужиљи у државину предајом кључева од стана, тужиља нема овлашћење да у смислу цитиране законске одредбе тражи да јој тужени преда и паркинг место, због чега је првостепени суд оценио да је тужбени захтев тужиље неоснован и одлучио као у ставу 1. изреке пресуде.
Апелациони суд је утврдио да је првостепени суд на правилан и потпун начин утврдио чињенично стање и на исто правилно применио материјално право и дао разлоге које у свему прихвата и овај суд.
Неосновани су жалбени наводи тужиље да је првостепени суд погрешно одлучио у овој парници и да је своју одлуку засновао на претпоставци да је она пристала на закључење таквог уговора без паркинг места, обзиром да обавеза тужиоца на предају истог поред стана није уговорена ни једном одредбом уговора. Битни састојци уговора о продаји су предмет уговора и право располагања или преношење неког другог права и цена. Како је предмет уговора био само стан који је ближе означен у купопродајном уговору који је закључен пред Општинским судом у Крагујевцу Ов.бр.III-357/03 од 12.06.2009. године из кога је утврђено да су се уговорне стране сагласиле око предмета уговора-стана и цене, и да се утврђени услови уговора заснивају на њиховој међусобниј сагласности воља, то се може закључити да су уговорне стране у потпуности извршиле своје обавезе, па нема места примени чл.124 ЗОО. Дакле тужени није био у обавези да у конкретном случају тужиљи поред стана, преда и паркинг место јер купопродаја истог није била уговорена. Осим тога, првостепени суд није своју одлуку засновао на претпоставкама, јер је чињеница да тужиља није учествовала у преговорима са туженим о куповини стана, већ њени родитељи тако да она није уговарала услове за закључење предметног уговора, а такође је из закљученог уговора утврђено да је предмет купопродаје био само стан, па су у том делу жалбени наводи тужиље неосновани.
Нису од утицаја ни жалбени наводи тужиље да је тужени приликом градње стамбене зграде одступио од главног пројекта, те да је ту чињеницу приликом закључења уговора са тужиљом прећутао,јер предмет спора није утврђење постојања материјалних и правних недостатака закљученог уговора, већ предаја у државину паркинг места без постојања правног основа, обзиром да закљученим правном послом између странака то није предвиђено.
Неосновани су и жалбени наводи тужиље да првостепени суд није поступио сходно чл.4 Закона о основама својинскоправних односа, јер није доказала на који начин је власнику-тужиљи онемогућено да остварује право својине на стану обзиром да јој је исти предат у државину а све у складу са закљученим купопродајним уговором.
Имајући у виду утврђено чињенично стање Апелациони суд је оценио да су неосновани жалбени наводи тужиље да првостепени суд није поступио у складу са Одлуком Скупштине Града К. и да није истој обезбедио паркинг место, са разлога што је чл.43 ст.2 наведене Одлуке предвиђено да су инвеститори који граде објекте дужни да изван јавног грађевинског земљишта обезбеде простор за паркирање и то: да у оквиру вишепородичног стамбеног објекта који граде, или на парцели на којој граде вишепородични стамбени објекат обезбеде по једно паркинг или гаражно место на сваку пројектовану стамбену јединицу, односно на сваких 75м2 корисне површине изграђеног стана под условом да најмање ½ возила мора бити смештена у гаражи, која се може изградити и у оквиру вишепородичног стамбеног објекта, што значи да није обавеза инвеститора да сваком станару зграде обезбеди паркинг место. Дакле, тужени је осталим станарима зграде обезбедио паркинг и гаражно место, осим тужиљи, те у конкретном салучају није одступљено од наведене Одлуке, а како тужиља није уговорила поред стана и куповину паркинг места то је тужбени захтев неоснован, због чега је одлучено као у изреци пресуде.
Неосновани су и жалбени наводи тужиље да првостепени суд није поступио у складу са чл.19 Закона о основама својинскоправних односа, наводећи да наведеном законском одредбом није предвиђено право својине на паркинг местима. Ово са разлога што гаража или гаражно место, а аналогно томе и паркинг место представља посебан део зграде на коме се може стицати право својине. Тиме је утврђена слобода промета посебних делова зграда, која се може остварити и заштити само док постоји продаја, а како је тужени сва гаражна и паркинг места продао са продајом станова на начин како је уговорио, то је очиглено да тужени са тужиљом није закључио такав уговор, тако да јој не припада паркинг место.
Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета у складу са чл.149 ст.1 и 150 ЗПП.
Како се осталим жалбеним наводима на доводи у питање правилност и законитост првостепене одлуке, то је Апелациони суд, сходно чл. 375 ЗПП, одлучио као у изреци пресуде.
Другостепени суд је применио одредбе старог ЗПП („СЛ. гласник РС“ бр.125/04 и 111/09), које се имају применити сходно чл.506 новог ЗПП („Сл. гласник РС бр.72/11).
Председник већа-судија
Смиљана Ристић,с.р.