Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Парнични поступак » Гж 2855-10

Гж 2855-10

 

 

 

Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ

Број: Гж.2855/10

Дана 15.03.2011. године

К р а г у ј е в а ц

 

 

 

                        АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ,  у већу састављеном од судија: Јасмине Симовић, председника већа, Весне Цветковић и Живанке Божић, чланова већа, у парници тужиоца М. К. из Т., чији су пуномоћници Д. Н. и Д. В., адвокати из Г. М., против туженог В. К. из Т., чији је пуномоћник С. В., адвокат из Г. М., ради укидања службености, вредност предмета спора 60.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Чачку, Судске јединице I у Горњем Милановцу I-2П.бр.2024/10 од 08.02.2010. године, у седници већа одржаној дана 15. марта 2011. године, донео је

 

 

Р Е Ш Е Њ Е

 

                        ОДБАЦУЈЕ СЕ жалба тужиоца М. К. из Т. изјављена против пресуде Основног суда у Чачку, Судске јединице I у Горњем Милановцу I-2П.бр.2024/10 од 08.02.2010. године, као неблаговремена.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Изреком под 1 побијане пресуде, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца М. К. из Т., којим је тражио да се укине службеност колског пролаза преко послужне Кп.бр. 1012/1 КО Т., која је у његовом власништву, у корист повласне Кп.бр. 2291 КО Т., која је власништво туженог В. К., која је у ширини од 3 метра целом дужином трасе, полази од асвалтног пута В. – Ч. на око 8 метара од југоисточне границе Кп.бр. 1012/1 КО Т. и пута В. – Ч., даље у правцу југозапада у дужини од 26 метара, обилазећи постојеће гробно место са спомеником, даље у истом правцу у дужини од 20 метара, на удаљености од око 3 метара од фактичке међе – обале, даље у истом правцу у дужини од 65 метара, паралелно да међом са Кп.бр. 2292/1 КО Т., на одстојању од око 3 метра од наведене међе, до међне линије са Кп.бр. 1012/2 КО Т., где се траса службености завршава, што би тужени био дужан признати и престати са коришћењем наведене трасе службености.

 

                        Изреком под 2, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се премести правац вршења службености описане у ставу 1 изреке побијане пресуде, тако да се тужени В. К. упути да службеност пролаза користи трасом кроз послужну Кп.бр. 1012/1 КО Т., која је у ширини од 3 метра целом дужином трасе, полази од асвалтног пута В. – Ч. на 8 метара од југоисточне границе КП.бр. 1012/1 КО Т. и пута В. – Ч., даље у правцу југозапада у дужини од 26 метара, обилазећи постојеће гробно место са спомеником, даље се ломећи у правцу југозапада од 36 степени у дужини од 20 метара, до јужне границе његове Кп.бр. 1012/1 КО Т., да је поред фактичке међе – обале, видљиве на терену дужине од 65 метара, до границе са парцелом туженог Кп.бр. 1012/2 КО Т., где се траса службености завршава.

 

                        Изреком под 3, обавезан је тужилац да туженом на име трошкова судског поступка исплати износ од 47.850,00 динара.

 

                        Против наведене пресуде, тужилац је, преко пуномоћника Д. В., адвоката из Г. М., изјавио жалбу, коју је предао непосредно суду 26. априла 2010. године.

 

                        Испитујући по службеној дужности, на основу чл. 374 ЗПП, благовременост поднете жалбе, Апелациони суд је утврдио да је жалба неблаговремена.

 

                        Према стању у списима предмета, тужиоца су у овом предмету заступала два пуномоћника: Д. Н. и Д. В., адвокати из Г. М.

 

                        Првостепени суд је користећи своја овлашћења из чл. 132 ст. 2 ЗПП, побијану пресуду доставио само једном пуномоћнику тужиоца и то адвокату Д. Н. из Г. М., који је пресуду примио 19. марта 2010. године.

 

                        Имајући у виду наведено, последњи рок за изјављивање жалбе има се рачунати од дана када је пуномоћник тужиоца коме је суд упутио побијану пресуду, исту примио. Како је пуномоћник тужиоца жалбу примио 19. марта 2010. године, а жалба је изјављена 29. априла 2010. године, то је иста поднета по протеку рока од 15 дана од дана пријема, који рок је прописан одредбама чл. 355. ЗПП.

 

                        Из изнетих разлога, на основу чл. 374 у вези чл. 365 ст. 2 у вези ст. 1 ЗПП, одлучно је као у изреци.

 

 

 

                                                                                                            Председник већа-судија,

                                                                                                         Јасмина Симовић   

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу