Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 2899.19 Уредност пуномоћја
Гж 2899.19 Уредност пуномоћја
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж-2899/19
Дана: 04.02.2020 .године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Дејана Лукић, председника већа, Драгане Стефановић Лабан и Тање Павловић Недељковић, чланова већа, у парници тужиоца „АА“ из … кога заступају Миодраг Милосављевић и Стефан Лазић, адвокати из … , против тужених „ББ“ из … , кога заступа Татјана Милојевић, адвокат из … и ЈП „Електропривреда Србије“ …, чији је законски заступник „ВВ“, огранак „ТЕ-КО …“ из …, кога заступа „ГГ“, пуномоћник, ради утврђења, вредност предмета спора 190.535,65 евра у динарској противвредности, одлучујући о жалбама тужених изјављеним на пресуду Вишег суда у Пожаревцу 4 П 3/19 од 19.04.2019. године, у седници већа одржаној дана 04.02.2020. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужених „ББ“ из … и ЈП „Електропривреда Србије“ … - Огранак „ТЕ-КО …“ из …, па се пресуда Вишег суда у Пожаревцу 4 П 3/19 од 19.04.2019. године, ПОТВРЂУЈЕ у ставу 1. изреке, алинеја прва.
II ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Пожаревцу 4 П 3/19 од 19.04.2019. године, у ставу 1. изреке, алинеја друга и трећа тако да гласи:
ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужиоца „АА“ из …, против тужених „ББ“ из … и ЈП ,,Електропривреда Србије“ … – Огранак „ТЕ-КО …“ из …, којим је тражио да се:
-утврди да је ништав и без правне важности споразум о накнади за експроприсане непокретности Е-14379 од 12.06.2006. године, у делу који се односи на експропријацију непокретности кп.бр. … КО … и кп.бр. … КО …,
-утврди да је ништав и без правне важности споразум о накнади за експроприсане непокретности Е-14379 од 06.08.2007. године у делу који се односи на експропријацију непокретности кп.бр. … КО … и кп.бр. … КО ….
III ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу 3. изрекe пресуде Вишег суда у Пожаревцу 4 П 3/19 од 19.04.2019. године, тако да гласи:
ОБАВЕЗУЈУ СЕ тужени „ББ“ из … и ЈП ,,Електропривреда Србије“ … – Огранак „ТЕ-КО …“ да на име трошкова парничног поступка солидарно исплате тужиоцу износ од 342.625,00 динара, у року од 15 дана од пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
IV ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац „АА“ да првотуженом „ББ“ из … накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 87.500,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом 1. изреке првостепене пресуде усвојен је тужбени захтев тужиоца „АА“ из …, против тужених „ББ“ из … и ЈП ,,Електропривреда Србије“ … – Огранак „ТЕ-КО …“ из …, па се:
-утврђује да је ништаво и без правне важности пуномоћје оверено пред Општинским судом у Пожаревцу дана 16.05.2006. године под бројем Ов. 6299/6,
-утврђује да је ништав и без правне важности споразум о накнади за експроприсане непокретности Е-14379 од 12.06.2006. године, у делу који се односи на експропријацију непокретности кп.бр. … КО … и кп.бр. … КО …,
-утврђује да је ништав и без правне важности споразум о накнади за експроприсане непокретности Е-14379 од 06.08.2007. године у делу који се односи на експропријацију непокретности кп.бр. … КО … и кп.бр. … КО ….
Ставом 2. изреке у делу којим тужилац тражи да се обавеже друготужени ЈП ,,Електропривреда Србије“ … – Огранак „ТЕ-КО …“ да тужиоцу исплати на име накнаде за фактички експроприсане непокретности кп.бр. … и кп.бр. … КО … износ од 81.352,30 евра са законском затезном каматом која гласи на евре почев од 15.04.2016. године, па до коначне исплате, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, под претњом принудног извршења, и у делу којим тужилац тражи да се обавеже друготужени ЈП ,,Електропривреда Србије“ … – Огранак „ТЕ-КО …“ да тужиоцу исплати на име накнаде за засаде и усеве на кп.бр. … и кп.бр. … КО … износ од 109.183,35 евра са законском затезном каматом која гласи на евре почев од 15.04.2016. године, па до коначне исплате, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, под претњом принудног извршења, парнични поступак се ОБУСТАВЉА, а поступак одређивања накнаде спровешће се по правилима ванпарничног поступка пред стварно и месно надлежним Основним судом у Пожаревцу по правноснажности ове пресуде.
Ставом 3. изреке обавезани су тужени „ББ“ из … и ЈП ,,Електропривреда Србије“ … – Огранак „ТЕ-КО …“ да на име трошкова парничног поступка солидарно исплате тужиоцу износ од 680.250,00 динара, у року од 15 дана од пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Против наведене пресуде у ставу првом изреке жалбу је благовремено изјавио првотужени због погрешно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу и ожалбену одлуку укине или преиначи и одбије тужбени захтев тужиоца.Трошкове жалбеног поступка је тражио.
Против наведене пресуде у ставу првом изреке жалбу је благовремено изјавио друготужени, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се усвоји жалба друготуженог, укине побијана пресуда и одбије тужбени захтев тужиоца према друготуженом. Трошкове жалбеног поступка је тражио.
Испитујући првостепену пресуду у побијаном делу и жалбе тужених, сагласно овлашћењима из члана 386. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11,…87/18), у границама разлога наведеним у жалбама, Апелациони суд је утврдио:
Жалбе тужених су неосноване на став 1. изреке, алинеја прва а основане су у ставу 1. изреке, алинеја друга и трећа.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 2. тач. 1 - 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности. Супротно жалбеним наводима тужених побијана пресуда није донета уз битну повреду одредбе парничног поступка из чл. 374 ст. 2. тачка 12. ЗПП, на коју се жалбом тужених указује, јер побијана пресуда има разлоге о битним чињеницама, чињенично стање је правилно и потпуно утврђено, тако да пресуда нема недостатака због којих се не би могла испитати.
Према утврђеном чињеничном стању првостепеног суда тужилац „АА“ из … и тужени „ББ“ из … били су у добрим пријатељским односима и они су током 2003. године водили разговоре око продаје непокретности тужиоца и његове мајке, између осталог, и овде спорних кп.бр. … и …, обе у КО …. Уговор о купопродаји предметних непокретности између тужиоца и туженог „ББ“ није закључен у писаној форми ,али је тужени „ББ“ тужиоцу исплатио одређени новчани износ, на име купопродајне цене непокретности од 39.000 евра и након тога ушао у посед. Предметне кп.бр. … и … држао је „ДД“, чијем исказу је суд поклонио пуну веру, који је био у закупу наведених парцела, а парцеле је престао да обрађује након што су се странке договориле за продају истих током 2003. године и да је тужилац исплатио део купопродајне цене, и ступио у посед предметних парцела прво тужени, и на парцелама сади воће. Првостепени суд такође утврђује да се првотужени „ББ“ код друготуженог ЈП „Електропривреда“ … Огранак „ТЕ-КО …“ јавља као пуномоћник тужиоца „АА“ из … по пуномоћју које садржи штамбиљ овере Општинског суда у Пожаревцу Ов. 6299/6 са датумом овере 16.05.2006. године, али исто не садржи потпис тужиоца „АА“ и на основу овог пуномоћја закључује предметне сада спорне споразуме о накнади за непокретност Е-14379 од 12.06.2006. године у висини од 9.074.804,00 динара и за трајни засад 11.243.180,00 динара по споразуму Е-14379/1 од 06.08.2007. године. Тужени ЈП ,,Електропривреда“ је износе по наведеним споразумима исплатио туженом „ББ“, с обзиром да је у пуномоћју назначено да исти може да заступа тужиоца пред ПД „ТЕ-КО …“ у поступку експропријације и да може у његово име и за његов рачун да закључи споразум о експропријацији и да по истом прими накнаду у новцу. Код Основног суда у Пожаревцу у предмету Ов. 6299/6 потписан је записник о овери 16.05.2006. године, али пуномоћје за туженог „ББ“ од стране тужиоца није потписано. Првостепени суд је из исказа саслушаног сведока „ЂЂ“ која је била службеник овере у суду утврдио да омашком није приметила да тужилац није потписао пуномоћје Ов. 6299/6 од 16.05.2006 год., обзиром да потпис на пуномоћју представља основну радњу приликом овере пуномоћја а свакако га је обавестила да потпише пуномоћје.
Првостепени суд је на основу овако утврђеног чињеничног стања закључио да је у конкретном случају предметно пуномоћје ништаво, имајући у виду да исто не садржи потпис као нужан елемент да би произвело правно дејство, позивајући се на одредбу чл. 4. Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа („Службени гласник РС“, број 39/23) који је важио у време овере спорног пуномоћја 16.05.2006. године. Да би се овера потврдила печатом надлежног органа и потписом службеног лица у смислу чл. 5 наведеног закона, потребно је да наведено писмено у конкретном случају, спорно пуномоћје буде потписано раније или пред самим службеним лицем, што је у конкретном случају изостало, при чињеници да је тужилац потписао само записник. Првостепени суд се позвао на одредбе чл. 89, 90, 92, 98 ЗОО и чл. 50 и 58 Закона о општем управном поступку и закључио да је основан тужбени захтев тужиоца, да су ништави споразуми о накнади за експроприсане непокретности од 12.06.2006. и 6.08.2007. године и одлучио као у ставу 1.изреке.
Првостепени суд је закључио да поступак одређивања накнаде за предметне непокретности, као и за усеве, обустављен имајући у виду да се накнада за експроприсане непокретности одређује у ванпарничном поступку пред стварно надлежним Основним судом у Пожаревцу сходно одредбама главе VIII Закона о ванпарничном поступку од чл. 132. до чл. 140. ЗВП, и одлучио као у ставу 2.изреке.
Закључак првостепеног суда са потпуно и правилно датим разлозима у образложењу одлуке, у изреци 1. алинеја прва као правилне прихвата и Апелациони суд, а дате разлоге неће посебно образлагати у смислу одредбе чл. 396 ст.2 ЗПП.
Неосновано се жалбеним наводима тужених указује , да је тужилац лично потписао записник о овери Ов.6299/06 од 16.05.2006. године, где својим потписом потврђује да је приступио суду, јер жели да се овери потпис на овлашћењу – пуномоћју, тј. документу који је сачинио у својству даваоца пуномоћја, а ово са разлога што је правилно и по оцени овог суда првостепени суд утврдио да је пуномоћје тужиоца непотписано у суду, ништаво применом одредбе чл. 4 Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа (,,Сл. гласник РС” бр. 39/93), те утврдио да у конкретном случају тужилац није потписао пуномоћје, нити је признао потпис за свој који се већ на пуномоћју налазио, те у конкретном случају не може се сматрати да је дошло до овере потписа, односно до утврђивања његове аутентичности.
Наиме, и по оцени овог суда правилно је првостепени суд, супротно жалбеним наводима првотуженог утврдио да у смислу чл. 5. наведеног закона да би се овера потврдила печатом надлежног органа и потписом службеног лица потребно је да наведено писмено, спорно пуномоћје буде потписано раније или пред самим службеним лицем, што је у конкретном случају изостало, при чињеници да је тужилац потписао само записник.
Такође, неосновано се жалбом друготуженог указује да суд није ценио да је тужилац дошао у суд, платио судску таксу, али је потписао записник о овери 16.05.2006. године и да је то оверено судским печатом, а ово стога што је првостепени суд правилно утврдио и по мишљењу овог суда да у конкретном случају постоји формални недостатак на пуномоћју, па је првостепени суд правилно применио одредбе чл. 4 и 5 Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа („Службени гласник РС“, број 39/93) који је важио у време овере пуномоћја ОВ 6299/6 од 16.05.2006. године. Правилно је првостепени суд утврдио чињенично стање и правилно применио материјално право и разлоге које је навео у свему прихвата и другостепени суд, па је првостепена пресуда је сагласно чл. 390 ЗПП потврђена, у ставу 1. изреке алинеја прва па је одлучено као у ставу I изреке ове пресуде.
Суд је ценио и остале жалбене наводе тужених ,али исти нису од утицаја на другачију одлуку суда у ст.1. алинеја прва.
Међутим, основано се жалбом тужених указује да је на правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд погрешно применио материјално право у ставу 1. изреке, алинеја друга и трећа, па је другостепени суд преиначио одлуку применом одредбе чл. 394 ст.4 ЗПП.
Одредбом чл. 749 ст.1 ЗОО прописано је да се уговором о налогу обавезује налогопримац према налогодавцу да за његов рачун предузме одређене послове а ст. 2 истог члана истовремено се налогопримац овлашћује на предузимање тих послова. Одредбом чл. 765 ст.1 ЗОО прописано је да налогодавац може одустати од уговора.
Основано се жалбом друго туженог указује да је првостепени суд утврдио да је тужилац продао како своје кп. … и … КО …, и у исто време кп. … КО … продала је његова мајка туженом, да је тужилац донео пуномоћје његове мајке која је била у иностранству, да би тужени могао да учествује у поступку експропријације. Поред тога, првостепени суд је утврдио да је сведок „ЕЕ“ руководилац имовинско – правне службе друготуженог посведочио да га је шеф месне канцеларије обавестио да је тужилац рекао, да је непокретност продао туженом и да ће приступити тужени са овлашћењем ради регулисања исплате. Из исказа туженог првостепени суд је утврдио да га је позвао „ЕЕ“ и обавестио о предњем и након тога, тужени је позвао тужиоца, тужилац је откуцао пуномоћје како би могао тужени да учествује у поступку експропријације. Након одласка у суд тужилац је дао пуномоћје туженом чиме је тужилац манифестовао своју вољу јер је пуномоћје предао туженом са којим пуномоћјем је првотужени отишао код друготуженог ради закључења споразума о накнади експроприсане непокретности. У конкретном случају тужилац и првотужени су закључили усмени уговор о налогу јер је тужилац као налогодавац овластио туженог да може да закључи споразуме о накнади за експроприсане непокретности.
Уговор о налогу је неформалан уговор, што значи да у конкретном случају је довољно усмено овлашћење које је тужилац дао туженом да закључи споразуме о накнади за експроприсане непокретности, што је првотужени и реализовао.
Имајући предње у виду, као и чињеницу да тужилац није одустао од уговора о налогу, све док налогопримац није извршио своје уговорне обавезе из уговора о налогу, да је тужилац овластио усмено првотуженог у мају 2006. године, да је тужени закључио споразуме са друготуженим 12.06.2006. године и 06.08.2007. године, који су у потпуности реализовани, да је тужилац поднео тужбу суду 25.05.2016. године, те имајући у виду да је било довољно усмено овлашћење дато туженом за закључење предметних споразума Е-14379 од 12.06.2006. године. и Е-14379 од 06.08.2007. године, нису испуњени услови да су ништави и без правне важности закључени споразуми, па је другостепени суд одлучио као у ставу II изреке ове пресуде.
Првотужени жалбеним наводима није оспоравао пресуду у ст.2.изреке а друготужени није навео разлоге, па другостепени суд о том делу изреке првостепене пресуде, није ни одлучивао применом одредбе чл. 386 ст.1 ЗПП.
Неосновано се указује жалбом друготуженог да није правилно утврђена вредност предмета спора, ово стога што је вредност предмета спора у тужби означена у износу од 190.535,65 евра у динарској противредности ,колико износи новчани износ по тужби који се потражује а вредност предмета спора није мењана на припремном рочишту применом одредбе чл. 33 ст.1 ЗПП-а. на коју вредност друготужени није приговорио .
Одлучујући о трошковима поступка применом одредби чл. 165ст.2 ЗПП и 153ст.2 ЗПП, имајући у виду делимичан успех тужиоца у спору другостепени суд је досудио тужиоцу за састав тужбе од стране адвоката износ од 37.500,00 динара, заступање од стране адвоката на 10 одржаних расправа по 39.500,00 динара, што укупно износи 395.000,00 динара на једном не одржаном рочишту 20.250,00 динара, на име таксе на тужбу износ од 97.500,00 динара и таксе за одлуку 97.500,00 динара, за састав једног поднеска 37.500,00 динара, што укупно износи 685.250,00 динара. Висина трошкова је одређена према вредности спора, приложеном трошковнику тужиоца и Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката (,,Сл. Гласник РС” 121/12). Висина судских такси одређена је према Закону о судским таксама (,,Сл. Гласник РС” 106/15 и 95/18). Сразмерно успеху у спору, суд је признао тужиоцу половину трошкова, односно 342.625,00 динара, па је одлучено као у ставу III изреке ове пресуде.
Како је првотужени делимично успео у поступку по жалби применом одредби члана 153 ст.2 ЗПП суд је признао првотуженом трошкове за састав жалбе у износу од 78.000,00 динара и за таксу на жалбу 97.500,00 динара што укупно 175.500,00 динара а сразмерно успеху по жалби 87.500,00 динара. Висина трошкова је одређена према вредности спора, приложеном трошковнику тужиоца и Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката (,,Сл. Гласник РС” 121/12). Висина судских такси одређена је према Закону о судским таксама, те је одлучено као у ставу IV изреке ове пресуде.
Председник већа-судија,
Дејан Лукић,с.р.