Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 29.11 Побијање дужникових правних радњи
Гж 29.11 Побијање дужникових правних радњи
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: ГЖ-29/11
Дана: 28. 01. 2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Oбрена Јездића, председника већа, Надежде Видић и Снежанe Ковачевић, чланова већа, у правној ствари тужиоца М. Б. из Н. П., чији је пуномоћник Ш. Д. адвокат из Н. П., против тужених А. Д., чији је пуномоћник И. Ј., адвокат из Н. П. и Х. Д. из Н. П., ради побијања дужникових правних радњи, одлучујући о жалби туженог А. Д. из Н. П., изјављеној против пресуде Основног суда у Новом Пазару 13 П-2417/10 од 03.11.2010. године, у седници већа одржаној 28.01.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог А. Д. из Новог Пазара и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Новом Пазару 13 П-2417/10 од 03.11.2010. године у ставу првом и трећем изреке.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком ожалбене пресуде у ставу првом усвојен је тужбени захтев тужиље М. Б., из Н. П., па је утврђено према туженом А. Д. из Н. П., да одредба члана 4 уговора о зајму, Ов.бр. 7175/08, закљученог између тужених А. Д., као зајмодавца и туженог Х. Д., као зајмопримца, а којим је као средство обезбеђења зајмодавчевог потраживања у износу од 150.000 еура означена непокретност зајмопримца – туженог Х. Д., уписана у листу непокретности бр. 429, која се састоји од кп.бр. 366/5 по култури зграда и земљиште под објектом, површине 12,78 ари и кп.бр. 366/8 по култури њива 5. класе, површине 1,57 ари, све укупно 14,35 ари, не производи правно дејство према тужиљи, све до намирења њеног потраживања у износу од 45.000 еура са каматом почев од 27.03.2007. године до коначне исплате.
Изреком у ставу другом одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље М. Б. из Н. П., да се према туженом Х. Д. из Н. П. утврди да одредба члана 4 уговора о зајму, Ов.бр. 7175/08, закљученог између туженог А. Д., као зајмодавца и туженог Х. Д., као зајмопримца, а којим је као средство обезбеђења зајмодавчевог потраживања у износу од 150.000 еура означена непокретност зајмопримца – туженог Х. Д., уписана у листу непокретности бр. 429, која се састоји од кп.бр. 366/5 по култури зграда и земљиште под објектом, површине 12,78 ари и кп.бр. 366/8 по култури њива 5. класе, површине 1,57 ари, све укупно 14,35 ари, не производи правно дејство према тужиљи, све до намирења њеног потраживања у износу од 45.000 еура са каматом почев од 27.03.2007. године до коначне исплате.
Изреком у ставу трећем обавезан је тужени А. Д. из Н. П. да тужиљи М. Б. накнади трошкове спора у износу од 52.000,00 динара, у року од 15 дана од пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Против ове пресуде у ставу првом и трећем изреке, жалбу је изјавио тужени А. Д. из Н. П., побијајући је из свих разлога прописаних чл. 360 ст. 1 ЗПП-а.
Испитујући ожалбену пресуду на основу чл. 372 ЗПП-а у границама разлога наведених у жалби Апелациони суд је утврдио:
Жалба није основана.
Првостепена одлука није донета уз битне повреде одредби чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности као ни уз битну повреду одредбе чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП на коју се жалбом туженог А. Д. неосновано указује.
У поступку који је претходио доношењу ожалбеног дела пресуде, читањем списа предмета П.бр.302/07 и Ов.бр.8678/06 Основног суда у Новом Пазару утврђено је да тужени Х. Д. из Н. П. дугује тужиљи М. Б. 45.000 еура у динарској противвредности по важећем курсу на дан исплате са каматом по стопи коју прописује Европска Централна банка за еуро у динарској противвредности, почев од 27.03.2007. године до исплате, на име дуга, који је обавезан да плати правноснажном пресудом Општинског суда у Новом Пазару П-302/07 од 23.01.2008. године.
Тужени А. Д. и Х. Д. су закључили уговор о зајму оверен пред Општинским судом у Новом Пазару под бројем Ов.бр.7175/08 од 3.04.2008. године, којим је уговорено да А. Д. као зајмодавац позајмљује Х. Д. 150.000 еура са роком враћања 30 дана од потписивања уговора који се може продужити сагласношћу уговорних страна посебним анексом уговора. Чланом 4 уговора предвиђено је да се као средство обезбеђења враћања позајмљеног износа од 150.000 еура одређује непокретност зајмопримца уписана у препису поседовног листа бр. 429, кат. парцела бр. 366/5 по култури зграда и земљиште под објектом површине 12,78 ари и кат. парцела бр. 366/8 по култури њива 5. класе површине 1,57 ари, све укупно 14,35 ари, као хипотека другог реда обзиром да је већ обезбеђено потраживање Х. Д. према Х. Д.
Тужени А. Д. и Х. Д. су сродници трећег степена побочног крвног сродства.
Потраживање тужиље према туженом Х. Д. је доспело пре закључења наведеног уговора о зајму.
Читањем обавештења Службе за катастар непокретности Н. П. бр. 952-369/2010 од 20. 09. 2010. године утврђено је да Х. Д. у том катастру нема евидентираних других непокретности осим спорне, а читањем списа предмета И.бр. 2401/10 Основног суда у Новом Пазару да тужиља покушава извршење ради намирења потраживања али у томе није успела.
На основу овако утврђеног чињеничног стања суд је применом одредби чл. 280 и 281 ЗОО извео правилан закључак да је ништава одредба чл. 4 Уговора о зајму Ов.бр. 7175/08 закљученог између А. Д. као зајмодавца и Х. Д. као зајмопримца којим је као средство обезбеђења зајмодавчевог потраживања од 150.000 евра означена наведена непокретност зајмопримца, јер Х. Д. није измиро дуг према тужиљи који је доспео пре закључења спорног уговора између њега и А. Д., а са којим је у трећем степену побочног крвног сродства, па постоји правна претпоставка, сходно чл. 281 ст. 2 ЗОО да му је било познато да дужник Х. Д. предузетим располагањем наноси штету повериоцу.
Супротно жалбеним наводима туженог А. Д. првостепени суд је ценио исказе парничних странака као и друге изведене доказе од којих зависи одлука о тужбеном захтеву а који су изведени по предлогу странака уз правилну примену правила о терету доказивања из чл. 220 у вези чл. 223 ЗПП.
На правилност одлуке не утичу ни жалбени наводи туженог да првостепени суд није ценио од каквог су утицаја признанице које је положио тужени Х. Д., које се очигледно не односе на плаћање његовог дуга према тужиљи, као ни остали жалбени наводи јер у поновљеном поступку по решењу Апелационог суда Гж. бр. 697/10 од 27. 04. 2010. године тужени А. Д. није предлагао никакве доказе којима би се довела у питање правна претпоставка из чл. 281 ст. 2 ЗОО нити да је тужени Х. Д. измиро свој дуг према тужиљи.
Како је првостепена одлука донета на основу потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања уз правилну примену материјалног права, одлучено је као у изреци ове пресуде сходно чл. 375 ЗПП.
Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка која је у свему донета сходно чл. 149 ст. 1 и чл. 150 ЗПП јер су тужиљи признати нужни трошкови који су били неопходни за вођење ове парнице, а на неправилност обрачуна се не указује ни жалбом.
Председник већа-судија
Обрен Јездић с.р.