Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 2987.13 накнада штете
Гж 2987.13 накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Гж-2987/13
Дана: 19.11.2013. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од председника већа судије Божидара Вујичића и чланова већа судија Мирјане Поповић и др Илије Зиндовића, у парници тужиоца Њ. И. из К., против тужене Р. С. – В. Р. С., коју заступа Републички јавни правобранилац – Одељење у К., ради накнаде штете, одлучујући по жалби тужиоца, изјављеној против пресуде Основног суда у Крагујевцу 13П-997/13 од 22.08.2013. године, на седници већа од 19.11.2013. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца Њ. И. из К., а пресуда Основног суда у Крагујевцу 13П-997/13 од 22.08.2013. године ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Ожалбеном пресудом у ставу I одбија се тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се тужена обавеже да му на име нематеријалне штете за претрпљене болове због повреде права личности насталих повредом части и угледа и људског достојанства причињена неправилним и незаконитим радом тужене исплати 2.000.000,00 динара, са законском затезном каматом од дана пресуђења до коначне исплате, као неоснован.
Ставом II обавезује се тужилац да туженој на име трошкова парничног поступка исплати износ од 16.500,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.
Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу побијајући исту због битних повреда одредаба парничног поступка и неутврђеног чињеничног стања.
Испитујући ожалбену пресуду на основу члана 386 ЗПП, по увиду у списе предмета и садржину изјављене жалбе, Апелациони суд је нашао да је тужиочева жалба неоснована.
У првостепеном поступку и приликом доношења ожалбене пресуде није учињена ниједна битна повреда одредаба парничног поступка на коју овај суд пази по службеној дужности, док тужилац у жалби не прецизира због које битне повреде одредаба парничног поступка побија првостепену пресуду. На утврђено чињенично стање материјално право је правилно примењено.
Првостепеном пресудом је утврђено да је тужена у оквиру сарадње са Међунароним трибуналом доставила Стручном тиму за одбрану др В. Ш. пред Хашким трибуналом одређену документацију међу којом је и службена белешка о информативном разговору у којој се као извор наводи име тужиоца. Из закључка Владе од 06.03.2008. године проистиче да је Влада предузела све неопходне мере у смислу заштите тајности података изнетих у наведеној документацији. Стручни тим за одбрану В. Ш. је овим закључком обавезан да документацију користи искључиво за потребе припремања одбране и да посебну пажњу посвети заштити тајности података у смислу забране њиховог јавног објављивања и коришћења ван поступка пред Међународним кривичним трибуналом. Тужилац сматра да су у службеној белешци наведене невероватне измишљотине, нетачности и конструкције, да је тужилац више година у контакту са Ресором државне безбедности по својој иницијативи, па је објављивањем те белешке у књизи др В. Ш. „П. Д." која је доступна огромном броју читалаца у земљи и иностранству изазвала код тужиоца несигурност, страх за себе и своју породицу, јер од њега и његове породице ствара потенцијалну мету за деловање бројних екстремиста. После објављивања наведене књиге тужиоца је звало мноштво пријатеља и познаника и питали га о чему се ради, а неки су прекинули контакте са њим због тога што су на основу наведене књиге стекли утисак да је полицијски доушник. Све ово је код тужиоца изазвало огромну несигурност, стрепњу и страх високог интензитета. Ценећи наведене околности, првостепени суд најпре констатује да је међу странкама спорно да ли је тужилац претрпео штету радњама тужене и у ком износу. Првостепени суд сматра да у конкретном случају није спорно да је тужена у оквиру сарадње са Међународним кривичним трибуналом доставила Стручном тиму за одбрану др В. Ш. одређену документацију међу којом се налази и спорна службена белешка. Међутим, Влада Р. С. је предузела све мере ради заштите тајности података који су наведени у документацији јер је закључком од 06.03.2008. године Стручни тим за одбрану В. Ш. обавезан да документацију користи искључиво за потребе припремања одбране и да посебну пажњу посвети заштити тајности података у смислу забране њиховог јавног објављивања и коришћења ван поступка пред Међународним кривичним трибуналом. На основу свега напред наведеног првостепени суд закључује да тужена ни једном радњом није проузроковала евентуалну штету тужиоцу јер је предузела све што је потребно да заштити изношење у јавности документације у којој се налази и службена белешка у погледу чије садржине тужилац и захтева накнаду нематеријалне штете. По мишљењу првостепеног суда тужена не може бити одговорна за евентуалну штету ако је документација и наведена службена белешка супротно одлукама државних органа доспела у јавност на било који начин а не радњама државних органа Р. С. Пошто није утврдио одговорност тужене у конкретном случају, суд је одбио као неоснован захтев тужиоца при чему се није упуштао у утврђивање чињенице да ли је тужени претрпео штету и у ком обиму.
По оцени Апелационог суда, као другостепеног, правилно је закључио првостепени суд да је тужиочев тужбени захтев у конкретном случају неоснован. Разлоге које је о томе навео првостепени суд прихвата и овај суд. Наиме, Законом о сарадњи С. и Ц. Г. са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Ј. од 1991. године тадашња држава (сада Р. С.) се обавезала да ће поштовати и спроводити одлуке Трибунала прихватајући да су одредбе Трибунала и опште прихваћена правила међународног права. Сарадња Р. С. са Трибуналом обухвата и достављање документације и података за поступке пред Трибуналом. Законом о сарадњи С. и Ц. Г. са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Ј. од 1991. године („Службени гласник СРЈ", број 18/02 и „Службени гласник СЦГ", број 16/03) у члану 11 прописано је да о достављању и разгледању списа који се односе на државну, војну или службену тајну, одлучује Савет министара односно влада државе чланице. Закључком Владе Р. С. од 06.03.2008. године (који је донет на основу члана 11 Закона о сарадњи С. и Ц. Г. са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињеног на територији бивше Ј. од 1991. године и члана 43 став 3 Закона о Влади „Службени гласник РС", број 55/05, 71/05-исправка и 101/07) дозвољено је Стручном тиму који помаже у одбрани В. Ш. достављање документације дате у прилозима дописа Безбедносно-информативне агенције као одговор на захтеве Тужилаштва Међународног кривичног трибунала. Тачком 2 наведеног закључка упозорен је Стручни тим који помаже у одбрани В. Ш. да су надлежни органи Р. С. пред Судским већем Међународног кривичног трибунала покренули поступак за одређивање посебних мера заштите у односу на документацију која је дата у прилогу закључка. Стручни тим је обавезан да ће документацију из прилога закључка користити искључиво за потребе припремања одбране у поступку пред Међународним кривичним трибуналом односно да је неће јавно објављивати, ни на други начин користити ван поступка пред Међународним кривичним трибуналом, нити уступати трећим лицима, као и да је неће јавно цитирати нити користити на јавним седницама Суда до доношења коначне одлуке о заштитним мерама од стране Судског већа. Такође тачком 5 наведеног закључка обавезан је Стручни тим да ће у случају да намерава да користи документацију у поступку пред Међународним кривичним трибуналом о томе пре коришћења благовремено обавестити надлежне органе Р. С. Предмет овог спора је да ли је тужилац радњама тужене претрпео нематеријалну штету. Имајући у виду напред наведене законске одредбе и закључак Владе Р. С. закључује се да тужена никако није одговорна за настанак евентуалне нематеријалне штете на страни тужиоца јер је поверљиву документацију међу којом је и службена белешка у којој се помиње тужилац користила искључиво у оквиру сарадње са Међународним кривичним трибуналом, а на коју се и обавезала доношењем Закона о сарадњи С. и Ц. Г. са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Ј. од 1991. године, при чему је предузела све заштитне мере. То што је садржај из службене белешке објављен и изнет у јавност никако се не може приписати у кривицу тужене као ни настанак евентуалне штете на страни тужиоца. Све то доводи до закључка да Р. С. ниједним актом није изнела у јавност садржај службене белешке у којој се помиње тужилац, па отуда није причинила нематеријалну штету и нема обавезу да му је надокнади, сходно одредби члана 155 у вези члана 200 Закона о облигационим односима, јер у радњама њених органа у овом случају нема незаконитог нити неправилног поступања, а што би створило основ за одговорност по члану 172 Закона о облигационим односима.
Правилна је и одлука првостепеног суда којом обавезује тужиоца да туженој на име трошкова парничног поступка исплати износ од 16.500,00 динара а који се односи на састав одговора на тужбу, јер одредбом члана 168 став 2 ЗПП је прописано да ослобођење од плаћања трошкова поступка обухвата ослобођење од плаћања таксе и ослобођење од полагања предујма за трошкове сведока, вештака, увиђаја и судских огласа.
На основу свега напред наведеног, овај суд налази да је првостепена пресуда на закону заснована, а тужиочева жалба неоснована, те као таква и одбијена, на основу члана 390 ЗПП.
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, Гж-2987/13 од 19.11.2013. године
Председник већа-судија
Божидар Вујичић,с.р.