Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж.3050.10 Накнада штете

Гж.3050.10 Накнада штете

 

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Гж.3050/10.
Дана:13.01.2011.године
К р а г у ј е в а ц

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Јасмине Симовић, председника већа, Весне Цветковић и Живанке Божић, чланова већа, у парници тужиоца И. П. из М., Ч., чији је пуномоћник М. Р., адвокат из П., против туженог С.о. А.Д.О. Б., чији је пуномоћник К. М., адвокат из Б., ради накнаде штете, вредност предмета спора 549.423,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Чачку 2-П.бр.493/10 од 4.05.2010. године, у седници већа одржаној 13. јануара 2011. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Чачку 2-П.бр.493/10 од 4.05.2010. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.

 

 

О б р а з л о ж е њ е

Изреком под 1. побијане пресуде одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име накнаде штете исплати и то:
-на име материјалне штете на возилу, износ од 76.423,00 динара, са законском затезном каматом почев од 30.07.2009. године, па до коначне исплате,
-на име транспорта – шлепања оштећеног возила, износ од 3.000,00 динара,
-на име претрпљених физичких болова износ од 150.000,00 динара,
-на име душевних болова због умањења опште животне активности износ од 200.000,00 динара,

-на име претрпљеног страха износ од 120.000,00 динара,
све са законском затезном каматом почев од 4.05.2010.године, као дана пресуђења, па до коначне исплате, као неоснован.

Изреком под 2. исте пресуде, обавезан је тужилац да туженом исплати трошкове спора у износу од 110.100,00 динара.

Против наведене пресуде тужилац је преко пуномоћника, благовремено изјавио жалбу, побијајући је због: битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио:

Жалба је основана.

Побијана пресуда донета је уз погрешну примену материјалног права, што се основано жалбом указује, а због чега је чињенично стање остало непотпуно утврђено.

Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, дана 17. јануара 2008. године, на подручју општине Ч. у месту П. Б., догодила се саобраћајна незгода коју је проузроковао возач теретног моторног возила регистарске ознаке ЧА-………., В. А., Наведено теретно возило критичном приликом је било и вучно возило обзиром да је вукло прикључно возило-приколицу регистарске ознаке …….ЧА. У овој саобраћајној незгоди оштећено је тужиочево путничко моторно возило марке „Опел Кадет“ регистарске ознаке ЧА-…….., а тужилац задобио телесне повреде. До саобраћајне незгоде дошло је услед пропуста возача вучног теретног моторног возила ЧА-…………који је по налазу вештака саобраћајне струке Д. Д., искључиво одговоран за насталу саобраћајну незгоду .

Теретно моторно возило ЧА-……… у време настанка саобраћајне незгоде, 17.01.2008. године, није било осигурано од ауто одговорности за штету причињену трећим лицима код туженог већ код Осигуравајућег друштва АД К. Б., док је код туженог у моменту настанка саобраћајне незгоде било осигурано прикључно возило ……….. ЧА, по полиси број 0169411, са роком важности од 19.03.2007. године до 19.03.2008. године.

На основу овако утврђеног чињеничност стања првостепени суд закључује да не постоји одговорност туженог за штету коју је тужилац претрпео у наведеној саобраћајној незгоди која се догодила 17.01.2008. године јер је за саобраћајну незгоду, а тиме и штету коју тужилац потражује, искључиво одговоран возач вучног теретног моторног возила регистарских ознака ЧА-…….., које на дан настанка штете није било осигурана код туженог, а чињеница да прикључно возило јесте било осигурано код туженог, није од значаја и не утиче на основ одговорности туженог јер до штете није дошло услед дејства прикључног возила – приколице, обзиром да се иста није одвојила од вучног возила, нити се одвојила услед лоше везе између вучног возила и прикључног возила, због чега је тужбени захтев тужиоца одбио као неоснован.

Основано се жалбом тужиоца указује да је овакав закључак првостепеног суда погрешан и да је првостепени суд погрешно применио материјално право када је закључио да у конкретном случају не постоји основ одговорности туженог за насталу штету.

Тужилац у жалби основано указује да првостепени суд није имао у виду одредбе члана 10 тачка 40 Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, које прописују да скуп возила чини возило на моторни погон и прикључна возила која у саобраћају на путевима учествују као целина, као и чињеницу да је у предметној саобраћајној незгоди контакт остварен управо између тужиочевог путничког моторног возила и наведеног прикључног возила-приколице регистарских ознака ……….. ЧА, које се у моменту незгоде налазило на супротној коловозној траци.

Теретно моторно возило регистарске ознаке ЧА-………, као вучно возило и приколица регистарске ознаке ……… ЧА, као прикључно возило, које је критичном приликом 17. јануара 2008. године, било вучено од стране наведеног теретног возила, чинили су скуп возила односно целину јер су се као целина кретали у саобраћају. Како је првостепени суд утврдио да је возач теретног моторног возила регистарске ознаке ЧА-………. одговоран за насталу саобраћајну незгоду и штету коју је тужилац том приликом претрпео, то постоји солидарна одговорност осигуравајућег друштва код кога је било осигурано вучно теретно моторно возило и осигуравајућег друштва код кога је било осигурано прикључно возило које је било вучено од стране теретног возила чији возач је узроковао штету, а на страни оштећеног је право избора од кога ће захтевати накнаду штете коју је претрпео у насталој саобраћајној незгоди.

Како је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено јер нису утврђене битне чињенице у погледу висине тужбеног захтева и није утврђено да ли има доприноса тужиоца у настанку штете, то је побијана пресуда морала бити укинута.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења, оцениће и истакнути приговор подељене одговорности за штету, обзиром да је тужени истицао да су постојали и пропусти возача тужиоца који се могу сматрати његовим доприносом у настанку штете, те пошто правилно и потпуно утврди све чињенице битне за пресуђење, уз правилну примену материјалног права, на које је сходно члану 342 став 4 ЗПП дужан да се позове у својој одлуци, донеће правилну и закониту одлуку.

Укинута је и одлука о трошковима поступка пошто иста зависи од коначног исхода спора.

Из изнетих разлога, на основу члана 377 став 2 ЗПП одлучено је као у изреди.


Председник већа-судија
Јасмина Симовић, с.р.

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу