Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Стварно право » Гж 306.13 утврђење права коришћења
Гж 306.13 утврђење права коришћења
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-306/13
Дана: 11.02.2013. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Драгијане Дробњак и Росе Терзић, чланова већа, у правној ствари тужиоца Р. В. из С. Р., против тужених Р. С. и ЈП за ПЕУ РМУ „Р.“ Р. у реструктурирању, ради утврђења права коришћења, решавајући по жалби тужених на међупресуду Основног суда у Параћину, I Судска јединица у Деспотовцу I-6П.бр.1662/11 од 05.11.2012. године, у седници већа одржаној дана 11.02.2013. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УСВАЈАЈУ СЕ жалбе тужених па се међупресуда Основног суда у Параћину, I Судска јединица у Деспотовцу I-6П.бр.1662/11 од 05.11.2012. године, УКИДА и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Оспореном међупресудом утврђује се да постоји основ тужбеног захтева тужиоца Р. В. из С. Р., којим је тражио да се утврди да је по основу изградње стекао право коришћења на делу кп.бр.205/2 КО С. Р. која се састоји од земљишта под зградом број 1, површине 0,40 м2 (погрешно наведено ари), земљиште под зградом број 2, површине 35 м2, земљиште под зградом број 3 површине 0,25 м2 (погрешно означено ари) и њиве 4 класе површине 30,03 ари, све укупне површине 31,03 ари, на којој поседује приземну породичну зграду а које се налази испод зграда и делу који служи за редовну употребу приземне породичне зграде, што су тужени Р. С. и ЈП за ПЕУ РМУ „Р.“ Р. у реструктурирању дужни да признају и дозволе да се ово право у земљишној књизи упише на име тужиоца, а под претњом принудног извршења.
У законски одређеном року, жалбе на наведену међупресуду уложили су туженици и исту оспоравају због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права с предлогом да се првостепена међупресуда укине и врати првостепеном суду на поновно суђење или преиначи и тужба тужиоца одбаци као недозвољена.
Испитујући оспорену међупресуду и наводе жалби у смислу одредбе чл. 372 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бој 125/04 и 111/09), а у вези са чл. 506 ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11), Апелациони суд је нашао:
Жалбе тужених су основане.
Првостепена међупресуда је захваћена битном повредом ЗПП из чл. 361 ст. 2 тач. 12, а на коју се у жалбама тужених основано указује, јер међупресуда нема разлога о одлучним чињеницама. Због тога су жалбе тужених усвојене и првостепена међупресуда укинута.
Основано се у жалбама тужених пре свега указује да није имало основа да се о овако постављеном тужбеном захтеву одлучи међупресудом. Према одредби чл. 335 ЗПП предвиђено је да: „ако је тужени оспорио и основ тужбеног захтев и износ тужбеног захтева, а у погледу основа ствар је сазрела за доношење одлуке, суд може из разлога целисходности да донесе прво пресуду само о основу тужбеног захтева (међупресуда)“. У конкретном случају првостепени суд је међупресудом одлучио скоро у целини о постављеном тужбеном захтеву. Изрека међупресуде је скоро идентична са постављеним тужбеним захтевом, тако да у том случају нема никаквог основа за доношење међупресуде из чл. 335 ЗПП. Поред тога, међупресуда се може донети у случају када је тужбени захтев новчане природе те да после доношења међупресуде о основама тужбеног захтева треба утврђивати и износ тужбеног захтева (висина), а у конкретном случају се утврђује право коришћења на непокретности.
У разлозима оспорене пресуде првостепени суд утврђује да је на основу Уговора о откупу стана закљученог дана 18.02.1993. године и овереног пред Општинским судом у Деспотовцу дана 19.02.1993. године под Ов.бр.522/93 тужилац Р. В. купио стан од КСП „С.“ Д. површине 39,65 м2 који се састоји од собе, кухиње, предсобља и оставе, а налази се у С. Р. на броју 301.Према листу непокретности број 46 КО С. Р. од 03.03.2010. године произилази да се кп.бр.205/2 води као земљиште под зградом-објектом од 0,40 м2, земљиште под зградом-објектом 0,35 м2, земљиште под зградом-објектом од 0,25 м2, њива 6 класе од 30,03 ари; води се као државна својина Р. С. са правом коришћења ЈП „Е. С.“ РМУ „Р.“ Р. и да на овој парцели постоји породична стамбена зграда својина Р. В. и да ЈП „Е. С.“ РМУ „Р.“ Р. има право коришћења на истој.
На основу налаза и мишљења вештака грађевинске струке С. С. утврђено је да се на кп.бр.205/2 КО С. Р. налази један приземни грађевински објекат, а објекат се састоји од три целине од којих је један за стамбену намену а два као помоћни простор. Према подацима Службе за катастар непокретност објекат се састоји од 40 м2 стамбене површине и 60 м2 помоћне површине. Према мишљењу овог вештака површина потребна за редовну употребу објеката би износила 600 м2, с тим што би се тачна површина утврдила израдом плана парцелације од стране овлашћене геодетске агенције.
Одлучујући о основу тужбеног захтева првостепени суд се позива на одредбу чл. 6 Закона о промету непокретности који је важио у време када је закључен уговор о откупу стана, по коме је предвиђено да преносом права својине на згради која се налази на земљишту у друштвеној својини, нови сопственик стана стиче право да док зграда постоји, користи земљиште на коме се она налази и земљиште које је потребно за њену редовну употребу, а отуђењем зграде из друштвене својине носилац права својине стиче право да док зграда постоји користи земљиште на коме се она налази, као и земљиште које је потребно за њену редовну употребу. По налажењу Апелационог суда ова одредба Закона о промету непокретности се може применити на стан који је тужилац откупио по Уговору о откупу стана Ов.бр.522/93, обзиром да у уговору о откупу стана није ништа наведено у вези са правом коришћења земљишта.
Међутим, тужилац је без икакве дозволе и без одобрења, на земљишту које се налази у друштвеној својини, односно у својини тужене Р. С., а на коришћењу код друготуженог, изградио помоћни објекат од још 60 м2, па за тај простор тужбом тражи да се утврди да има право коришћења. Првостепени суд се позива на одредбу чл. 102 Закона о планирању и изградњи по коме је одређено да ако власник објекта није уписан као носилац права коришћења на грађевинском објекту на коме је објекат изграђен, већ је као носилац права коришћења на земљишту уписана јединица локалне самоуправе, А. П., Р. С. или неко друго правно односно физичко лице пре стицања права својине, утврђује се земљиште за редовну употребу објекта у складу са чл. 70 истог Закона. Првостепени суд налази да би тужилац могао да покрене поступак легализације објекта који је доградио уз свој стамбени објекат, па суд сматра да постоји основ тужбеног захтева тужиоца јер без доказа да је стекао право коришћења на грађевинском земљишту неће моћи да легализује новосаграђене делове свог објекта.
Основано се у жалбама тужених указује да првостепени суд пре свега није одлучио о истакнутом приговору ненадлежности редовног суда, те да управо одредбе Закона о планирању и изградњи упућују на управни поступак. С тога по налажењу Апелационог суда није имало никаквог основа за доношење међупресуде са којом није одлучено само о основу тужбеног захтева, већ је првостепени суд одлучио о тужбеном захтеву који је скоро идентичан са изреком међупресуде. С тога је Апелациони суд усвоји жалбе тужених и одлучио као у изреци решења.
У поновном поступку првостепени суд мора да се изјасни о истакнутом приговору апсолутне ненадлежности редовног суда за одлучивање о овако постављеном тужбеном захтеву, ценећи одредбе чл. 70 и 102 Закона о планирању и изградњи, а за део дограђеног објекта који је нелегално подигнут и без икаквог одобрења надлежног органа. У поновном поступку имаће у виду и остале наводе жалбе уколико нађе да су од значаја за решење ове правне ствари.
На основу изложеног, а сагласно члановима 373 ст. 1 тач. 3, чл. 376 а у вези са чл. 506 ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11), Апелациони суд је одлучио као у изреци решења.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић, с.р.