Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Парнични поступак » Гж 308-11
Гж 308-11
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У
КРАГУЈЕВЦУ
Гж. бр. 308/11
Датум: 16. 03. 2011. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Зорана Хаџића, председника већа, Драгице Петровић и Сузане Видановић, чланови већа, у парници тужиоца В. Б. из Т., чији је пуномоћник адвокат И. М. из Т., против туженог М. М. из Т., чији је пуномоћник адвокат В. И. из Т., ради неоснованог обогаћења, вредност спора 401.000,00 динара, одлучујући о предлогу тужиоца за понављање правноснажно окончаног поступка донео је дана 16. 03. 2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ предлог тужиоца В. Б., из Т. за понавање правноснажно окончаног поступка по пресуди П. бр. 112/08, од 31. 03. 2009. године, а која је потврђена пресудом Апелационог суда у Крагујевцу, Гж. бр. 475/10, од 04. 10. 2010. године, КАО НЕОСНОВАН.
ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац В. Б. из Т. да туженом М. М. из Т. на име трошкова овог поступка плати износ од 13.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка решења.
О б р а з л о ж е њ е
Тужилац В. Б. из Т. поднео је предлог за понављање поступка против туженог М. М., из Т. због незаконитог поступања суда, којим тужиоцу није била дата могућност да расправља пред судом, сагласно одредби чл. 422 ст. 1 тач. 1 ЗПП, јер је Апелациони суд, као другостепени, пресудом Гж. 475/10, без отварања главне расправе изменио чињенично стање, које је утврђено пресудом Општинског суда у Тополи, П. бр. 112/08, од 31. 03. 2009. године, чиме је лишио могућности тужиоца да расправља о овим чињеницама, а нове чињенице су да је основ за доношење пресуде Општинског суда у Тополи, П. бр. 72/07, од 23. 10. 2007. године, неправилност обрачуна који је учинио туженик, да се налаз и мишљење вештака, који је тужилац приложио уз тужбу односи на утврђено чињенично стање по пресуди П. бр. 72/07, као и да је пресудом П. бр. 72/07 утврђено да тужилац на дан 06. 02. 2006. године туженом није у потпуности извршио своју уговорну обавезу.
Тужени М. М. дао је одговор на предлог тужиоца за понављање поступка, у коме је истакао да нема основа за понављање поступка, односно да је нетачна тврдња тужиоца да је Апелациони суд у Крагујевцу пресудом, без отварања главне расправе, изменио чињенично стање које је утврђено пресудом Општинског суда у Тополи, П. бр. 112/08, од 31. 03. 2009. године, те да је Апелациони суд у Крагујевцу пресудом Гж. бр. 476/10, од 04. 03. 2010. године потврдио пресуду Општинског суда у Тополи, П. бр. 112/08, од 31. 03. 2009. године и жалбу тужиоца одбио као неосновану, што значи да није изменио чињенично стање, као и да не стоје разлози да су наведене нове чињенице које су ближе набројане у самом предлогу за понављање поступка, јер су исте биле и основ тужбе и тужбеног захтева тужиоца, због чега је и предложио да се предлог тужиоца за понављање поступка, који је правноснажно окончан, одбије као неоснован.
Поводом предлога за понављање поступка, првостепени суд је сагласно одредби чл. 429 ЗПП одржао рочиште за расправљање о предлогу за понављање поступка дана 11. 08. 2010. године, на коме је пуномоћник тужиоца изјавио да остаје при наводима из предлога од 30. 04. 2010. године, поднеска од 11. 08. 2010. године, у коме појашњава наводе из предлога од 30. 04. 2010. године да тражи понављање поступка из разлога, предвиђених чл. 422 ст. 1 тач. 1 ЗПП, јер Апелациони суд, у образложењу своје пресуде Гж. 475/10, од 04. 03. 2010. године фактички измислио чињенично стање и избегао да се изјасни о наводима из жалбе тужиоца на побијану пресеуду и није омогућио тужиоцу да расправља пред тим судом. Предложио је да се усвоји предлог за понављање поступка. Пуномоћник туженог је у свему остао при одговору на предлог за понављање поступка од 06. 08. 2010. године, а трошкове је тражио на име састава одговора на предлог и заступање туженог, на рочишту одржаном поводом предлога за понављање поступка.
Из напред изнетог произилази да тужилац тражи понављање поступка из разлога што Апелациони суд, приликом одлучивања по његовој жалби, а на пресуду Општинског суда у Тополи, П. бр. 112/08, од 31. 05. 2009. године није отворио расправу и позвао тужиоца да расправља пред Апелационим судом а поводом његове жалбе.
Одлучујући о предлогу тужиоца за понављање поступка пред Апелационим судом, Апелациони суд је извршио увид у списе предмета Гж. 308/11 и утврдио да поводом жалбе тужиоца, а на пресуду Општинског суда у Тополи П-112/08, од 31. 03. 2009. године није отварао расправу и одлуку је донео у нејавној седници већа, а овакво поступање је у складу са одредбом чл. 369 ст. 1 ЗПП. Како расправа пред Апелационим судом није отворена, то и нема незаконитог поступања овога суда, а у смислу непозивања тужиоца да расправља пред другостепеним судом, а поводом његове жалбе, због чега и нису испуњени услови за понављање поступка из чл. 422 ст. 1 ЗПП.
Наводи у предлогу тужиоца да се незаконито поступање Апелационог суда састоји у томе да је Апелациони суд утврдио друго чињенично стање у својој Гж. 475/10, од 04. 03. 2010. године, од чињеничног стања, утврђеног у првостепеној пресуди Општинског суда у Тополи, П. бр. 112/08, од 31.03. 2009. године, а да при том није отворио расправу, такође не стоји, јер из образложења напред наведене пресуде, јасно се утврђује да је Апелациони суд у потпуности прихватио утврђено чињенично стање у првостепеној пресуди и оценио да је тако утврђено чињенично стање правилно и потпуно и наводима у жалби тужиоца није доведено у сумњу, а и дати су разлози зашто жалба тужиоца није основана.
Како пресудом Апелационог суда у Крагујевцу, Гж. 475/10 није утврђено друго чињенично стање од чињеничног стања, утврђеног у првостепеној пресуди, то и није било места отварању расправе пред другостепеним судом, сходно одредби чл. 369 ст. 2 ЗПП, због чега и нема места понављању поступка и из овог разлога.
Са напред изнетих разлога, Апелациони суд утврђује да се нису стекли услови из чл. 422 ст. 1 ЗПП, за понављање поступка, те је и донео решење као у изреци, у ставу првом.
Туженик је трошкове тражио и то на име писања одговора на предлог и на име заступања од стране адвоката, те Апелациони суд утврђује да туженику ови трошкови припадају и то 7.000,00 динара на име састава одговора на предлог и 6.000,00 динара на име заступања од стране адвоката, сходно одредби чл. 149 и 150 ЗПП-а и сагласно Адвокатској тарифи, те је и донео одлуку као у изреци решења у ставу другом.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Зоран Хаџић с.р.