Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 3115.12 накнада штете
Гж 3115.12 накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-3115/12
Дана 10.09.2012.године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Драгијане Дробњак и Росе Терзић, чланова већа, у правној ствари тужиоца А. Л. из Н. П., против туженика Града Н. П., кога заступа јавни правобранилац Х. М., ради накнаде штете, вредност предмета спора 2.000.000,00 динара, решавајући по жалби тужиоца на пресуду Основног суда у Новом Пазару 14 П бр.207/11 од 16.05.2012. године, у седници већа одржаној на дан 10.09.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ жалбa тужиоца А. Л., као неоснована, па се ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Новом Пазару 14 П бр.207/11 од 16.05.2012. године.
Образложење
Оспореном пресудом у ставу првом одбија се тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се обавеже туженик да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете, због незаконитог поступања у поступку пријављивања бесправне градње, износ од 2.000.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана настале штете па до коначне исплате у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом извршења, као неоснован.
Ставом другим одређено је да свака страна сноси своје трошкове поступка.
Против првостепене пресуде жалбу је изјавио тужилац побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да суд поступи у правцу жалбених разлога.
Испитујући оспорену пресуду и жалбу тужиоца у смислу одредбе чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је одлучио:
Жалба је неоснована.
Првостепена пресуда није захваћена битним повредама одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, а ни оне на које се у жалби указује. Првостепена пресуда није донета ни уз битну повреду из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП-а, јер је изрека пресуде јасна, непротивуречи сама себи нити разлозима пресуде.
У првостепеном поступку на основу изведених доказа ценећи их скупа и појединачно у смислу чл. 8 ЗПП-а, утврђено је да је Грађевинска инспекција туженика дана 29.09.2007. године изашла на лице места и записнички констатовала да је тужилац у својству инвеститора започео доградњу објекта, а без одобрења надлежног органа и пријаве радова. Дана 11.10.2007. године, орган туженог донео је решење број 356-170/07 којим је тужиоцу наређено да у року од два дана поруши степениште са источне стране објекта, зид поред степеништа дужине 3,50 метара, зид са западне стране објекта у дужини од 2,80 метра и цоклу у дужини од 1,20 метра. Због таквих радњи тужиоца, поднета је пријава МУП-у у Н. П. од стране надлежног органа туженог. Општинско јавно тужилаштво у Н. П., поднело је оптужни предлог КТ.бр.289/08 због напред наведених радњи тужиоца које су супротне одредбама чл. 88 Закона о планирању и изградњи. Општински суд у Новом Пазару донео је пресуду К.бр.406/08 којом је тужилац оглашен кривим за кривично дело из чл. 149 ст. 2 Закона о планирању и изградњи. Поводом жалбе Општинског јавног тужиоца, Апелациони суд у Крагујевцу донео је решење Кж1-750/10 којом је укинуо поменуту пресуду и предмет вратио на првостепено суђење. Пресудом Основног суда у Новом Пазару К-2327/10 тужилац је ослобођен оптужбе за поменуто дело.
Првостепени суд је, по оцени Апелационог суда, правилно применио материјално право позивајући се на чл. 172 ст. 1 ЗОО којим се предвиђа „ да правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција“. У конкретном случају, имајући у виду напред изнето чињенично стање, орган туженика је поступао у оквиру законских овлашћења приликом изласка на лице места и сачињавања записника, а потом и доношења решења и закључка. Својим радњама и донетим актима није прекорачио и злоупотребио дато овлашћење, јер орган који поступа у оквиру законских овлашћења није одговоран за погрешно тумачење законске норме, те примена неадекватне законске норме сама по себи не представља повреду дужности у вршењу функција државног органа, па су стога неосновани наводи жалбе да је орган туженика прекорачио дата овлашћења и да је услед тога дошло до незаконите пријаве. Питање кривичне одговорности, кривична пресуда не мора да значи то што је ослобођен да је орган несавесно поступао, јер орган одговара ако је радњу урадио намерно или грубом непажњом, самим тим орган је донео решење и поднео пријаву у оквиру својих законских овлашћења и дужности, а тужилац је у току преткривичног и кривичног поступка био заштићен предпоставком невиности која је штитила његов углед. Истовремено треба имати у виду чињеницу да је јавни тужилац покренуо и предкривични и кривични поступак, што све указује на чињеницу да подношење кривичне пријаве није резултат злонамерности надлежног органа. Такође тужилац није доказао да заиста није започео градњу објекта пре добијања одговарајуће дозволе и пријаве тј. почетка градње, што је могло да доведе до подношења пријаве о којој иначе не одлучује орган туженог већ ОЈТ.
Наводи жалбе тужиоца да је претрпео штету и да је трпео болове јаког интезитета због радњи туженог, се не могу прихватити као основани, јер ничим није доказао да је претрпео штету, нити пружио доказе у току поступка на околност претрпљених болова с ходно одредби чл. 223 ст. 2 ЗПП.
Правилна је и одлука о трошковима поступка донета сагласно одредби чл. 149 ЗПП-а, обзиром да тужилац није успео у спору а тужени није захтевао трошкове поступка.
Како се наведеним а ни осталим жалбеним наводима тужиоца не доводи у сумњу правилност и законитост ожалбене пресуде Апелациони суд је сагласно одредби чл. 375 ЗПП, а у вези чл. 506 ст. 1 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11), одлучио као у изреци пресуде и првостепену пресуду потврдио.
Председник већа-судија
Милорад М.Јанићијевић,с.р