Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 3150.12 накнада штете
Гж 3150.12 накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-3150/12
Дана: 05.09.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Драгијане Дробњак и Росе Терзић, чланова већа, у правној ствари тужиоца Водопривредно друштво са ограниченом одговорношћу „М.“ Ч., кога заступа пуномоћник Ј. В. М., адвокат из Ч., против тужених Љ. М. из Ч., С. В. из Ч., које заступа пуномоћник С. Ц., адвокат из Ч. и И. П. из Ч., ради накнаде штете, вредност спора 697.976,20 динара, решавајући по жалби прво и друготуженог на пресуду Основног суда у Чачку П. бр. 1683/10 од 25.05.2012. године, у седници већа одржаној на дан 05.09.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ жалба прво и друготуженог Љ. М. и С. В. из Ч. као неоснована, па се ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Чачку П. бр. 1683/10 од 25.05.2012. године у ставовима један, три и пет изреке.
О б р а з л о ж е њ е
Ожалбеном пресудом у ставу један обавезује се тужени Љ. М. и С. В. као солидарни дужници да тужиоцу на име накнаде за умањење вредности катастарске парцеле кп.бр. 202/2 КО Ч. због постављања кабловског вода – кабла 1 кв типске ознаке и пресека ПП00-А 4х150мм2, преко кп.бр. 202/2 КО Ч. у дужини од 61,21 метар, а чији је корисник тужилац, а за потребе пословно стамбеног објекта, чији су инвеститори били тужени, а који објекат је изграђен на кп.бр. 293/1 КО Ч., исплати износ од 493.544,25 динара, са законском затезном каматом почев од 05.04.2012. године па до исплате.
У ставу два одбијен је више постављени тужбени захтев тужиоца са припадајућом законском затезном каматом као неоснован.
У ставу три утврђује се да је тужба тужиоца у делу тужбеног захтева којим је тражио да се према прво и друготуженом утврди да нема право службености постављања кабловског вода – кабла 1кв типске ознаке и пресека ПП00-А 4х159мм2 преко кп.бр. 202/2 КО Ч., чији је тужилац корисник, као послужног добра, за потребе пословно стамбеног објекта чији су инвеститори тужени, а који је изграђен на кп.бр. 293/1 КО Ч. као повласног добра, што су тужени дужни признати, те да се тужени као солидарни дужници обавежу да са катастарске парцеле бр. 202/2 КО Ч., чији је корисник тужилац, изместе постављени кабл 1кв типске ознаке и пресека ПП00-А 4х159мм2, повучена.
У ставу четири утврђује се да је тужба против трећетуженог И. П. из Ч. повучена.
У ставу пет обавезује се прво и друготужени, као солидарни дужници, да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплате износ од 139.713,00 динара.
Против наведене пресуде прво и друготужени су изјавили жалбу са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Разматрајући ожалбену пресуду у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао:
Жалба није основана.
По налажењу Апелационог суда побијана пресуда није заснована на битним повредама парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које суд пази по службеној дужности. Наиме, изрека одлуке не противречи образложењу, утврђеном чињеничном стању и примени материјалног права.
Неоснован је навод жалбе да је првостепени суд одлучио о захтеву који није постављен, јер тачно је да је тужба насловљена као накнада штете, али изрека не упућује на такав закључак, с тим што првостепени суд није везан правном квалификацијом.
По оцени овог суда првостепени суд је на поуздан начин утврдио чињенично стање које се разлозима жалбе не доводи у сумњу, нити се нуде докази који би га изменили. Наиме, исказима странака, а и првотуженога, се утврђује, да иако је прво тужилац у тужби тврдио, да су прво и друготужени без икакве сагласности тужиоца провели кроз земљиште које користи тужилац 1 електро вод до свог пословно стамбеног објекта и тиме умањили вредност земљишта које користи тужилац, суд је утврдио, да је тужилац знао за намеру прво и друготуженога, да изврше постављање предметног подземног електро вода преко земљишта тужиоца, и да је то одобрио, при чему је правилно првостепени суд поклонио веру тужиоцу, да није испоштован договор, односно начин обештећења за умањење вредности предметне парцеле и онемогућавање њеног коришћења у пуном обиму јер овде прво и друготужени нису поступили према договору за који су имали сагласност тужиоца, да на име накнаде, ураде и паркинг простор, већ су само урадили тротоарски део и насули земљиште, те потом засадили траву, те са правом овде тужилац потражује накнаду на име не како то погрешно закључује првостепени суд фактичке експропријације извршене од стране прво и друготуженога, већ о накнади за земљиште због установљене стварне службености, која се простире преко предметне парцеле тужиоца.
Без обзира на овакву погрешну правну квалификацију првостепеног суда, овај суд налази да је неоснован навод жалбе прво и друготуженог, када наводе, да како се у конкретном случају ради о накнади штете јер је протекао рок од 3 године, те је захтев застарео јер се у конкретном случају ради о делу стварно правног захтева, о службености и накнади на име ње.
Не може се говорити о томе да је извршена фактичка експропријација од стране прво и друготуженога, јер фактичка експропријација се може извршити само од онога који има право да одлучује о експропријацији, а то у сваком случају нису прво и друготужени, јер то право не поседују, па ма се радило и о фактичкој експропријацији. У конкретном случају се ради о службености постављања електро вода преко земљишта тужиоца и накнади за такву службеност, односно умањења вредности предметног земљишта и смањеног обима употребе предметног земљишта, те како је то везано за стварно правни захтев, то и рокови, имају се применити из Закона о основама својинско правних односа, а не из Закона о облигационим односима. Стога тужбени захтев тужиоца није застарео, како се то неосновано у жалби истиче.
Несумњиво је утврђено, да овде прво и друготужени нису поступили по пројекту, који је урађен од стране електродистрибуције, а када се тиче места и правца простирања електро вода до њиховог пословно стамбеног објекта, тако да овај суд закључује, да пошто је тужилац дао сагласност за постављање таквог електро вода, а повукао тужбу за уклањање истога, то је и правилна одлука првостепеног суда када је обавезао овде прво и друготуженог на плаћање накнаде за тако постављени електро вод преко земљишта тужиоца.
Неоснован је навод жалбе прво и друготуженог да је првостепени суд погрешно утврдио да је тужба повучена у односу на првопостављени тужбени захтев где се тражи уклањање постављеног електро вода без њихове сагласности, јер су прецизирани тужбени захтев тужени добили, имали прилику да се о томе изјасне, на расправи то нису учинили, практично неоспоравајући прецизирани захтев у погледу његовог обима и у односу на првопостављени тужбени захтев, тако да правилно првостепени суд закључује да је тужба тужиоца у овом делу повучена.
Висину штете првостепени суд је и по оцени овог суда на поуздан начин утврдио, при чему је вештак грађевинске струке имао у виду и изведене радове из дела договора између тужиоца и тужених, израдом тротоарског дела, насипања дела земљишта тужиоца земљом и затравњивањем, при чему овакав налаз, наводима жалбе и приговорима тужених није доведен у питање по оцени овога суда.
Са изложеног разлоге жалбе прво и друготуженог је ваљало одбити те донети одлуку као у изреци ове пресуде, при чему овај суд налази да је првостепени суд правилно ценио и одмерио трошкове поступка.
Са изложеног, а на основу чл. 375 ЗПП, а у вези чл. 506 новог ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић,с.р.