Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 3165.21 Накнада штете
Гж 3165.21 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж-3165/21
15.12.2021. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Гордане Вељовић, председника већа, Дринке Кривчевић и Амеле Бабовић Васић, чланова већа, у правној ствари тужиље „АА“ из …, ЈМБГ …, чији је пуномоћник Нада Бојовић, адвокат из …, против тужене Републике Србије, Министарства унутрашњих послова, Сектора за ванредне ситуације МБ …, ПИБ …, које заступа Државни правобранилац, Одељење у …, ради накнаде штете, вредност спора 1.443.855,00 динара, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Ивањици П-287/21 од 27.09.2021. године, у седници већа одржаној дана 15.12.2021. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене Републике Србије, Министарства унутрашњих послова и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Ивањици П-287/21 од 27.09.2021. године у ставу првом и трећем изреке.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиље, па је обавезана тужена да тужиљи на име накнаде штете исплати износ од 2.830.650,00 динара, са законском затезном каматом сагласно Закону о затезној камати почев од 27.09.2021. године, као дана пресуђења, па до коначне исплате, а све у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом извршења.
Ставом другим изреке, одбијен је део тужбеног захтева тужиље преко износа досуђеног по претходном ставу ове пресуде, а за разлику до потраживаног износа од 4.080.000,00 динара на име накнаде штете са законском затезном каматом сагласно Закону о затезној камати почев од 27.09.2021. године, као дана пресуђења, па до коначне исплате, а све у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде под претњом извршења, као неоснован.
Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиљи плати трошкове поступка у износу од 265.704,63 динара, са законском затезном каматом сагласно Закону о затезној камати почев од дана извршности пресуде, па до коначне исплате, а све у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде под претњом извршења.
Против првостепене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена, побијајући је у ставу првом и трећем изреке, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући првостепену пресуду у побијаном делу, у смислу чл. 386 ЗПП(„Службени гласник РС“ број 72/11 … 18/20), Апелациони суд је утврдио да је жалба тужене неоснована.
Првостепена пресуда у побијаном делу није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1 до 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, нити је донета уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП, на коју жалба тужене неосновано указује, јер пресуда нема недостатака због којих се не може испитати, изрека пресуде је разумљива и не противречи разлозима исте, а у пресуди су наведени јасни и непротивречни разлози о битним чињеницама. На потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно је примењено материјално право и донета законита одлука.
Према утврђеном чињеничном стању, територију општине … у поподневним часовима дана 14.05.2015. године захватило је јако невреме праћено обилним градом. Ова временска непогода, град са олујом, изазвао је велика материјална оштећења на пољопривредним усевима, на површини од око 1.000 ха, а штета за пољопривредне произвођаче процењена је на око 668.413.677,00 динара. Град је нанео велику штету и тужиљи на засаду малине сорте Виламет површине 65 ари. Град је уништио 65% приноса свежих плодова у 2015. години и утицао је на смањење приноса плодова у наредној 2016. години за око 20% због последица оштећења лисне масе и младих изданака. Противградна сезона почиње 15. априла и траје до 15. октобра. Систем противградне заштите није био оперативан 14.05.2015. године и на територији Републике Србије са противградних станица није испаљена ниједна противградна ракета. Противградни стрелци су те 2015. године почели са радом један дан након јаког невремена, односно 15.05.2015. године.
Комисија за евиденцију и процену штете на воћним засадима и пољопривредним културама насталим као последица елементарне непогоде (града) која се догодила 14.05.2015. године на територији Општине …, коју је образовала Општина …, утврдила је проценат штете на малинама тужиље, након чега је тужиљи на име помоћи Републике Србије за ублажавање насталих последица од штете од елементарних непогода – града у мају 2015. године исплатила средства у износу од 25.350,00 динара, што износи 2% од процењене висине штете. Систем противградне заштите у Републици Србији није 100 % ефикасан, што значи да није у могућности да у потпуности елиминише појаву града као елементарне непогоде. Ефикасност противградне заштите у Републици Србији је 70 %. Тужиља није поставила противградну мрежу на засаду малине, а такође није ни осигурала усеве. Вештак пољопривредне струке се изјаснио да на конкретној парцели тужиље, на којој се налазе засади малина, није могуће поставити противградне мреже. Такође, на основу налаза вештака пољопривредне струке утврђено је да се настала штета, према стресном фактору који ју је проузроковао, воћној врсти, сорти, агроеколошким и економским карактеристикама подручја, времену настанка, фенолошкој фази и биолошком стању биљке, агротехничким и помотехничким мерама до момента настанка штетног чиниоца (града), а према параметрима штете састоји у следећем: 1) на основу цена у време настанка штете малина сорте Виламет 0,65 ха износ укупно процењене реалне, оправдане штете је 2.088.000,00 динара; 2) на основу цена у времену давања налаза – малина сорте Виламет 0,65 ха износ укупно процењене реалне оправдане штете износи 1.632.000,00 динара, док је 3) на основу допунског налаза и мишљења вештака пољоприведне струке од 15.04.2021. године утврђена штета на основу цена у време допунског вештачења 2.193.000,00 динара; такође је утврђено 4) на основу исказа вештака пољопривредне струке да коначна цена свеже малине формирана за сезону бербе 2021. године износи 400,00 динара по килограму.
Полазећи од наведеног, првостепени суд, применом одредби чл. 154 ст. 1, 155, 172 ст. 1 и чл. 189 ЗОО, чл. 11 Закона о министарствима који је важио на дан 14.05.2015. године и чл. 2 Закона о ванредним ситуацијама, закључује да је тужена одговорна за штету која је настала као последица незаконитог и неправилног рада органа тужене којима су у надлежност дати послови управе који се односе на противградну заштиту, јер систем противградне заштите није био оперативан 14.05.2015. године и тог дана на територији Републике Србије није испаљена ниједна ракета за засејавање градоносних облака. С обзиром да је првостепени суд закључио да је тужена одговорна за 70% од процењене штете, колико износи проценат успешности противградне заштите и како укупна штета коју је тужиља претрпела на засаду малина према ценама у време пресуђења износи укупно 4.080.000,00 динара, тужена је у обавези да тужиљи накнади 70% од укупне штете, што износи 2.856.000,00 динара. С обзиром да је тужиљи делимично надокнађена штета на засаду малина кроз наменска средства на име помоћи Републике Србије за ублажавање насталих последица штете од елементарне непогоде града у износу од 25.350,00 динара, то је тужена обавезана да тужиљи исплати износ од 2.830.650,00 динара са каматом од дана пресуђења, као у изреци првостепене пресуде под 1, док је ставом 2 одбијен захтев од досуђеног до потраживаног од 4.080.000,00 динара. Тужена је обавезана да тужиљи накнади трошкове поступка.
По оцени Апелационог суда првостепеном пресудом у делу који се односи на став први изреке, пошто се жалбом тужене не оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, правилно је примењено материјално право када је усвојен тужбени захтев тужиље у наведеном делу из разлога који су дати у образложењу првостепене пресуде.
Супротно жалбеним наводима тужене, правилно је првостепени суд утврдио да на страни тужене постоји одговорност за штету коју је тужиљи на засадима малина проузроковао град као елементарна непогода дана 14.05.2015. године. Неосновани су жалбени наводи тужене којима се указује да тужена није у обавези да тужиљи накнади проузроковану штету јер постоји обавеза општине да организује заштиту од елементарних и других непогода и да ствара услове за отклањање, односно ублажавање њихових последица. Закон о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС“, број 111/02, 92/11 и 93/12), који је важио у време штетног догађаја дана 14.05.2015. године, прописивао је у чл. 2 да Република Србија обезбеђује изградњу јединственог система заштите и спасавања у складу са овим законом и другим прописима, као и програмима, плановима и другим документима који се односе на заштиту и спасавање и цивилну заштиту, а у чл. 3 тач. 2 да су основни задаци система заштите и спасавања, у смислу тог закона, поред осталих заштита, као скуп превентивних мера усмерених на јачање отпорности заједнице, отклањање могућих узрока угрожавања, смањење утицаја елементарних непогода, спречавање других несрећа и у случају да до њих дође, умањење њихових последица. У чл. 8 истог закона у тач. 3 прописано је да је елементарна непогода догађај хидрометеоролошког, геолошког или биолошког порекла, проузрокован деловањем природних сила, као што су: земљотрес, поплава, бујица, олуја, јаке кише, атмосферска пражњења, град, суша, одроњавање или клизање земљишта, снежни наноси и лавина, екстремне температуре ваздуха, нагомилавање леда на водотоку, епидемија заразних болести, епидемија сточних заразних болести и појава штеточина и друге природне појаве већих размера које могу да угрозе здравље и живот људи или проузрокују штету већег обима, а одредбама чл. 9 до 13 прописана је надлежност државних органа у области заштите и спасавања. Закон о министарствима („Службени гласник РС“, број 44/14 и 14/2015), који је такође важио у време штетног догађаја дана 14.05.2015. године, прописивао је у чл. 11 да Министарство унутрашњих послова обавља послове државне управе који се односе, поред осталог, на противградну заштиту. Поменути Закон о ванредним ситуацијама у чл. 15 прописивао је послове које јединице локалне самоуправе, преко својих органа, обављају у остваривању права и дужности у питањима заштите и спасавања, док је Закон о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, број 129/07 и 83/14) у чл. 20 одређивао надлежност општине, да општина преко својих органа, у складу с Уставом и законом поред осталог организује заштиту од елементарних и других већих непогода и заштиту од пожара и ствара услове за њихово отклањање, односно ублажавање њихових последица (тач. 19), али то не искључује одговорност тужене, већ успоставља солидарну одговорност државе и јединица локалне самоуправе у складу са чл. 206 Закона о облигационим односима. С тога је правилан закључак првостепеног суда да је тужена одговорна за штету проузроковану тужиљи због пропуштања њеног органа, Министарства унутрашњих послова, да предузме потребне мере противградне заштите, с обзиром да ни тужена не оспорава да дана 14.05.2015. године такве мере на подручју Општине … нису предузете.
Правилно је првостепени суд закључио и да непостављање противградне мреже на засаду малина тужиље не представља допринос тужиље настанку штете, јер је на основу допунског налаза и мишљења вештака пољопривредне струке од 15.04.2021. године утврђено да је постављање противградне мреже на парцелама тужиље, с обзиром на конфигурацију и карактеристике терена, немогуће.
На основу предложених и изведених доказа, уз примену и правила о терету доказивања, пошто тужена није предлагала извођење доказа у овој парници, првостепени суд је правилно оценио да је ефикасност противградне заштите 70% и да због тога тужена треба тужиљи да накнади 70% проузроковане штете, умањено за већ исплаћени износ наменских средстава на име помоћи Републике Србије. Елементарна непогода – град као врста атмосферске падавине може се предвидети, избећи или отклонити управо дејством противградне заштите као дела јединственог система заштите и спасавања, тако да се не ради о вишој сили како то тужена истиче у жалби.
Неосновани су и жалбени наводи да је првостепени суд приликом доношења побијане пресуде поступио противно члану 185 став 1 и члану 190 Закона о облигационим односима, јер је одлука донета према ценама из 2021. године. Наиме, првостепени суд је висину штете на засадима тужиље утврдио, како је то и наведено у побијаној пресуди, на основу изјашњења вештака пољопривредне струке о цени свеже малине која је формирана за сезону бербе 2021. године и износи 400,00 динара по килограму за малину сорте Виламет, при чему је применом простих рачунских операција утврђен износ укупне штете на засаду малина према ценама у време пресуђења. Правилно је првостепени суд оценио да тужиља свој захтев заснива на чињеници да је кривицом тужене претрпела штету на засадима малина, односно роду оштећене пољопривредне културе који се могао очекивати, као изгубљена добит, а у току поступка није истицала чињеницу да је узгој тих култура вршила као привредну делатност ради стицања новчане користи продајом рода на тржишту, због чега штета коју тужиља трпи представља неновчану штету која се састоји у оној количини малина коју би обрала са спорних засада да није било пропуштања тужене, сходно одредби члана 189 став 3 ЗОО. Ова штета се на основу одредбе члана 185 став 1 ЗОО надокнађује по правилу тако што се тужена обавезује да преда тужиљи ону количину малина коју би она обрала са спорних засада да није било пропуста тужене, с тим што се на основу одредбе става 4 истог члана накнада штете у овом случају може досудити и у новцу, како је тужиља и потраживала, али на основу одредбе члана 189 став 2 ЗОО, према ценама у време доношења судске одлуке, са каматом сходно одредби члана 277 ЗОО од дана доношења одлуке.
Како се ни осталим жалбеним наводима тужене не доводи у сумњу законитост и правилност побијане пресуде у делу у коме се односи на став први изреке, Апелациони суд је жалбу тужене у овом делу као неосновану одбио.
Правилна је и одлука о трошковима поступка садржана у ставу трећем изреке побијане пресуде, донета правилном применом одредаба члана 153 став 3, члана 154 и члана 163 став 1 и 2 ЗПП, Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и Закона о судским таксама, која одлука се конкретним жалбеним наводима тужене и не оспорава.
На основу свега наведеног Апелациони суд је, применом одредбе чл. 390 ЗПП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа-судија
Гордана Вељовић с.р.