Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 3199.11 Ништавост уговора о поклону
Гж 3199.11 Ништавост уговора о поклону
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-3199/11
Дана 23.12.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од судија: Смиљане Ристић, као председника већа, Драгане Сретовић и Јасмине Симовић, као чланова већа, у правној ствари тужиоца П. Р. из К., против туженог П. Ј. из К., ради ништавости уговора о поклону, одлучујући по жалби туженог на пресуду Основног суда у Крагујевцу број II П-3603/10 од 11.07.2011. године, у седници већа одржаној дана 23.12.2011. године, донео је следећу
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог, а пресуда Основног суда у Крагујевцу број II П-3603/10 од 11.07.2011. године, се ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом под ставом један се усваја тужбени захтев тужиоца, те се утврђује да је ништав и да не производи правно дејство уговор о поклону непокретности закључен и оверен код Општинског суда у Крагујевцу под бројем Ов.6568/06 од 23.6.2006. године, којим је тужилац поклонио туженом 1/2 непокретности ближе наведене у изреци првостепене пресуде – став један, што је тужени дужан признати и дозволити да се тужилац укњижи као власник са наведеним уделима у земљишним књигама непокретности које се воде у Геодетској управи на основу ове пресуде у року од 15 дана. Под ставом два се обавезује тужени да плати тужиоцу на име трошкова парничног поступка износ од 11.000,00 динара, у року од 15. дана.
Против ове одлуке тужени је благовремено изјавио жалбу побијајући исту из свих законских разлога.
Апелациони суд, као другостепени, је испитао првостепену одлуку сходно чл. 372 ЗПП, па је нашао:
Жалба је неоснована.
У првостепеном поступку није било битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности и због којих би одлука била укинута.
У првостепеном поступку је утврђено да су странке закључиле уговор о поклону непокретности који је оверен код истог суда под Ов.бр.6568/06 дана 23.6.2006. године, којим је тужилац као поклонодавац поклонио туженом као поклонопримцу 1/2 од непокретности ближе наведене у истом уговору. Другу половину ове непокретности поклонио је кћерки М. С. Првостепени суд изведеним доказима налази да је мотив закључења овог уговора била намера туженог да на наведеним парцелама гаји јагоде, а осим тога, странке у поступку су се усмено договориле са Д. Д. – ћерком тужиоца да се тужени и Д. старају и воде рачуна о тужиоцу и његовој супрузи. Међутим, након закључења уговора тужени није водио рачуна о својим родитељима што је био у обавези сходно постигнутом договору, па је тужилац више пута упозоравао туженог да испуњава уговорне обавезе будући да су он и његова супруга стари и да им је неопходно потребна туђа нега и помоћ. С обзиром да тужени и поред упозорења није испуњавао уговорне обавезе, то је тужилац закључио уговор о доживотном издржавању са ћерком Д. Д. Имајући у виду чињеницу да је мотив тужиоца да закључи уговор о поклону био искључиво у обезбеђивању неге и помоћи од стране туженог, да тужени након закључења уговора није испуњавао преузете уговорне обавезе, да је мотив закључења уговора ушао у основ уговора, те да је изостало пружање неге и помоћи то је спорни уговор остао без основа те је исти ништав сходно чл. 52 Закона о облигационим односима.
Другостепени суд налази да је првостепени суд на потпуно и правилно утврђеном чињеничном стању правилно применио материјално право и за своје становиште дао разлоге које у свему прихвата и овај суд. Наиме, уговор о поклону није регулисан одредбама Закона о облигационим односима, па се у односу на њега примењују правна правила из параграфа 561 СГЗ који се примењује сходно Закону о неважности правних прописа донетих пре 06. априла 1941. године и за време непријатељске окупације. То је уговор којим поклонодавац даје или обећава поклонопримцу бесплатно и добровољно неку имовинску вредност а поклонопримац то прима или прихвата. За овај уговор је битно да постоји споразум између поклонодавца и поклонопримца о предмету поклона и воља да се тај предмет поклони, односно прими као поклон. Карактеристика уговора је у томе што постоји бесплатно поклањање, односно што поклонодавац учињеним поклоном не добија право на противчинидбу и такву чинидбу извршава добровољно. Битни елементи уговора су предмет поклона и намера – воља да се поклон учини, а побуда за закључење уговора улази у сам основ уговора. Иако је одредбом чл. 53 ст. 1 ЗОО прописано да побуда из којих је уговор закључен не утичу на његову пуноважност код уговора без накнаде по оцени суда побуда утиче ако се на њу позива странка која за своје давање не прима никакво супротно давање (поклонодавац). Произилази да не би било праведно да се грешка у побуди код поклонодавца не узме у обзир јер је она и определила поклонодавца да учини поклон. Значи, побуда улази у основ уговора и када се не оствари отпада и сам основ уговора, због чега је уговор у смислу чл. 52 ЗОО ништав. С обзиром да је побуда због које је тужилац са туженим закључио уговор о поклону отпао јер се тужени након закључења уговора не стара о тужиоцу већ су то чинила друга лица, правилно је усвојен тужбени захтев тужиоца. Неосновани су жалбени наводи туженог да је спорни уговор закључен између тужиоца као поклонодавца с једне стране и туженог и М. С. као поклонопримаца с друге стране, те да С. није обухваћена уговором и да су они нужни јединствени супарничари. Наиме, нису испуњени услови из чл. 204 ЗПП, будући да тужени и М. С. нису нужни и јединствени супарничари, будући да тужилац тражи да се утврди да је уговор ништав у односу на туженог, те да је тражио ништавост уговора у делу којим је поклонио имовину туженом. Притом треба имати у виду да М. С. није преузела обавезу да се стара о родитељима како је то утврђено током првостепеног поступка. Осим тога, неприхватљиви су жалбени наводи туженог да је при закључењу спорног уговора о поклону била жеља тужиоца да изврши расподелу своје имовине за живота. Наиме, током првостепеног поступка које је првостепени суд ценио посебно и у њиховој међусобној вези сходно чл. 8 ЗПП произилази да је мотив закључења уговора био да се тужени стара о тужиоцу и његовој супрузи који су стари и којима је била неопходна туђа нега и помоћ. Чињеница је да у уговору није уговорена никаква накнада али је наведени уговор закључен са циљем да се тужени стара о тужиоцу. Како је мотив отпао будући да се тужени није старао о тужиоцу и његовој супрузи то је уговор ништав сходно чл. 52 Закона о облигационим односима.
С обзиром да се ни осталим жалбеним наводима не доводи у сумњу правилност испитане одлуке, то је сходно чл. 375 ЗПП одлучено као у изреци.
Председник већа-судија
Смиљана Ристић, с.р.