Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Парнични поступак » Гж 32.11 ЗПП вештачење
Гж 32.11 ЗПП вештачење
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: Гж.бр.32/11
Дана: 19. јануара 2011. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Драгијане Дробњак и Росе Терзић, чланова већа, у правној ствари тужиље Т. З. из села П., код Н. П., коју заступа пуномоћник М. М., адв. из Н. П., против туженика Т. Р. из Н. П., кога заступа пуномоћник З. Ј., адв. из Н. П., ради брачне тековине, вредност спора 501.000,00 динара, решавајући по жалби туженог на пресуду Основног суда у Новом Пазару 14П.бр.686/10 од 20. 09. 2010. године, у седници већа одржаној на дан 19. јануара 2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Новом Пазару 14П.бр.686/10, од 20. 09. 2010.године у ставовима 1 и 4 изреке и у овом делу предмет враћа истом суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Ожалбеном пресудом у ставу један делимично је усвојен тужбени захтев тужиље те се утврђује према туженом да тужиља има право својине са уделом 45% на породичној стамбеној кући у Н. П. изграђена на кп.бр. 3302/5 која се састоји од сутерена, приземља, првог спрата и поткровља као и на лименој гаражи која се налази на истој парцели димензије 3,70 м х 7,30 м , као и на кп.бр. 3302/5, потез „стражиште“ под пут по култури земљиште под зградом-објектом пов. 1,36 ари и њиве треће класе површине 7,64 ара, што је укупно 9 ари уписане у листу непокретности бр. 843 КО П. и непокртности уписане у листу непокретности бр. 1734 КО Р. и то кп.бр. 610/1 потез кућиште по култури њива 4 класе површине 9,37 ари што је тужени дужан признати и дозволити физичку деобу у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом извршења.
Ставом два одбијен је тужбени захтев тужиље за веће потраживање од досуђеног па до траженог у стицању у брачној заједници на непокретностима ближе наведених у ставу један изреке пресуде. У ставу три одбацује се тужба тужиље у односу на тужбени захтев за утврђивање права својине на покретним стварима које су наведене у налазу вештака трговинске струке И. У. од 23.01. 2009.године са уделом 1/1 као неуредна. У ставу четири обавезује се тужени да тужиљи надокнади трошкове парничног поступка у износу од 93.309,00 динара.
Против наведене пресуде тужени је изјавио жалбу у ставовима 1. и 4. изреке побијане пресуде са предлогом да се побијана пресуда преиначи у правцу жалбених навода или укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.
Тужиља је доставила одговор на жалбу с предлогом да се жалба туженог одбије као неоснована.
Разматрајући ожалбену пресуду у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао:
Жалба је основана.
По налажењу Апелационог суда побијана пресуда је заснована на битним повредама одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач.12 ЗПП, јер нема разлога о одлучним чињеницама, као и на, засад, делом на непотпуно утврђеном чињеничном стању те је као таква морала бити укинута.
Наиме, првостепени суд доноси одлуку као у изреци и исту заснива на чињеници да су тужиља и тужени били у радном односу јер су остваривали зараду и да је тужиља за време трајања брачне заједнице водила послове домаћинства, те је по мишљењу вештака С. Р., проценат тужиље у стицању заједничке имовине у брачној заједници био 45%, а да је потом суд прихватио налаз вештака економске струке јер је дат од стране стручног лица незаинтересованог за исход спора. Прво, одлуку о тужбеном захтеву доноси суд, који даје за то разлоге, а налаз вештака је само један од доказа који је суд требао да цени, по његовој садржини, а мишљење вештака само по себи не обавезује суд, већ је битно шта се у налазу вештака утврђује, када се тиче у овом случају остварених прихода и учешћа таквих прихода у стицању предметне непокретности. У том правцу је првостепени суд морао дати разлоге. Са друге стране првостепени суд наводи да је налаз вештака економске струке прихватио јер је дат од стране стручног лица незаинтересованог за исход спора, што нису разлози којима се образлаже налаз вештака, јер првостепени суд није стручан да оцењује да ли је неки вештак стручан или не, јер се то ради у управном поступку, пред органом којим се остварује упис вештака у регистар, а са друге стране нико није ни приговарао на личност вештака нити његову заинтересованост за исход спора.
Када се тиче навода жалбе туженог, да првостепени суд није дао разлоге у погледу чињенице, учешћа родитеља као помоћ приликом изградње предметне непокретности, ти су разлози основани, јер таквих разлога нема, а са друге стране првостепени суд превиђа чињеницу да су се вештаци изјашњавали на задњој расправи и то вештак грађевинске струке, а потом вештак економске струке у погледу наведене чињенице, да ли је она значајна у погледу опредељивања учешћа у изградњи странака. Наиме, вештак грађевинске струке наводи да то има утицаја, као и вештак економске струке који је рекао да се то мора посебно вештачити, те како није било налога суда у наведеном правцу, то по оцени овога суда, првостепени суд је не дајући разлоге у овом делу, такође починио уочену битну повреду одредаба парничног поступка доносећи одлуку и на непотпуно утврђеном чињеничном стању као у изреци у ставу 1.
Овде се не ради, бар тако се неоправдано у одговору на жалбу истиче, о имовинско правном захтеву сада покојних родитеља туженог, или евентуалном облигационом захтеву туженог као наследника својих родитеља, већ када се утврђује тековина, удели учешћа странака у изградњи непокретности, као што је овде случај, рад родитеља и пријатеља на једној од стране улази у учешће те стране ,а што се све мора имати у виду приликом доношења одлуке, сем у ситуацији, када су лица која су учествовала у изградњи објекта, позвани од једне или друге стране, то чинили, по сопственом казивању у корист обе стране, као поклон, обема странама. У овом делу првостепени суд није ни утврдио чињенично стање, на начин како су то презентирали сами вештаци, нити је одлучио о приговору туженог на налаз вештака, обзиром да ови то нису имали у виду приликом давања налаза, јер првостепени суд такав налог није ни дао. Вештаци раде по налогу суда који опредељује предмет вештачења, његов обим и уз поштовање свих осталих налога од стране суда. Стога је одлука првостепеног суда делом заснована и на непотпуно утврђеном чињеничном стању те је и са тих разлога ваљало удовољити наводима жалбе туженог.
Понашање туженог током вођења предметног спора је од значаја за одређивање и доношење одлуке о трошковима поступка, што ће првостепени суд у сваком случају имати у виду.
Са изложеног одлучено је као у изреци овог решења, при чему је укинута и одлука о трошковима поступка као у ставу 4. јер она дели одлуку о главној ствари.
У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду примедбе изнете у овој одлуци, као и све остале разлоге из жалбе туженог као и одговора на жалбу тужиље, ако нађе да су од значаја за одлучивање, те бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку.
Са изложеног на основу чл. 376 ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа- судија
Милорад М. Јанићијевић, с.р.