Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Парнични поступак » Гж 3346-10
Гж 3346-10
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Брoj: ГЖ – 3346/10
Дана 18. априла 2011. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Јасмине Симовић, председника већа, Драгице Петровић и Сузане Виденовић, чланова већа, у правној ствари по предлогу предлагача И. М. из К., Улица М. С., чији су пуномоћници В. Ј., Д. Г. и О. П., адвокати из К., против противника предлагача Р. Г. из села Ш. код Т., решавајући о жалби предлагача, изјављеној против решења Вишег суда у Чачку 2П.бр.47/10 од 10.08.2010.године, у седници већа одржаној 18. априла 2011.године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба предлагача И. М. из К. и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Чачку 2П.бр.47/10 од 10.08.2010.године.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаним решењем одбијен је предлог тужиоца – предлагача И. М. из К. према туженом - противнику предлагача Р. Г. из села Ш. код Т., којим је тражио да суд дозволи понављање поступка у предмету Окружног суда у Чачку К.бр.58/08 у осуђујућем делу, у погледу одлуке о имовинско- правном захтеву у односу на окривљеног И. М. и укине правноснажну пресуду Окружног суда у Чачку К.бр.58/08 од 14.04.2009.године у осуђујућем делу у погледу одлуке о имовинско-правном захтеву у односу на окривљеног И. М., као неоснован.
Против овог решења предлагач је благовремено, преко пуномоћника, изјавио жалбу, побијајући га због: битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Противник предлагача је доставио одговор на жалбу.
Испитујући побијано решење, у смислу члана 372. ЗПП, а у вези са чланом 388. ЗПП, Апелациони суд је утврдио:
Жалба није основана.
Побијано решење није донето уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачке 1, 2, 5, 7 и 9. ЗПП, које Апелациони суд испитује по службеној дужности, а ни уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју се неосновано у жалби указује.
Супротно жалбеним наводима, побијано решење садржи све разлоге о одлучним чињеницама.
Првостепени суд је одбио предлог предлагача за понављање поступка из разлога што нису испуњени услови за понављање поступка, предвиђени чланом 422. и 423. ЗПП, имајући у виду основ на који се предлагач позвао у свом предлогу за понављање поступка и утврђену чињеницу да су ови разлози који се тичу одлуке о имовинско-правном захтеву у односу на окривљеног И. М., били истицани у жалби истог окривљеног, да су разматрани од стране другостепеног суда и оцењени као неосновани.
Наиме, предлагач је првостепеном суду поднео предлог за понављање кривичног поступка који се водио пред Окружним судом у Чачку у предмету К-58/08, у делу у коме је одлучивано о имовинско-правном захтеву оштећеног Р. Г. Пресудом истог суда број К-58/08 од 14.04.2009.године, која је потврђена пресудом Апелационог суда у Крагујевцу КЖ-1-117/10 од 25.03.2010.године, о имовинско–правном захтеву је одлучено на тај начин што је окривљени И. М. - овде предлагач, обавезан да солидарно са окривљеном С. И., исплати оштећеном-овде противнику предлагача, износ од 15.000,00 швајцарских франака или противвредност у динарима по најповољнијем курсу на дан исплате, умањено за противвредност од 1.000,00 еура у швајцарским францима, а за случај исплате у динарима, за динарску противвредност на дан исплате.У предлогу је као законски основ наведен члан 422. тачка 2. ЗПП у вези члана 209. став 2. ЗКП, уз образложење да је у поступку у коме је одлучивано о имовинско-правном захтеву оштећеног, као тужени учествовао овде предлагач И. М., који не може бити странка у том поступку из разлога што оштећени није истакао имовинско-правни захтев према њему, већ само према окривљеној С. И.
Како би оценио испуњеност услова за понављање поступка, по предложеном законском основу, првостепени суд је утврдио увидом у пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Кж-1-117/10 од 25.03.2010.године, да су жалбени наводи окривљеног – овде предлагача И. М., којима се указује да је оптужба прекорачена тиме што је овај окривљени поред окривљене С. И., обавезан да оштећеном – овде противнику предлагача Р. Г. исплати наведени износ, оцењени као неосновани, из разлога што исти жалбени наводи не утичу на правилност одлуке о имовинско-правном захтеву, када се има у виду за које је кривично дело окривљени И. М. оглашен кривим и у каквом је односу у вези са тим био према окривљеној С. И. са једне стране и према оштећеном Р. Г. са друге стране, те да су стога правилно примењене одредбе члана 201.-206. ЗКП.
Код оваквог чињеничног утврђења, које је по налажењу Апелационог суда потпуно и правилно, правилан је закључак првостепеног суда да су жалбени наводи окривљеног И. М., који су истицани у жалби против пресуде Окружног суда у Чачку број К-58/08 од 14.04.2009.године и оцењени као неосновани од стране Апелационог суда у Крагујевцу у пресуди Кж-1-117/10 од 25.03.2010.године, по својој садржини идентични са разлозима у предлогу за понављање поступка, које предлагач тражи.
Како су исти разлози истицани без успеха у ранијем поступку у жалби на пресуду Окружног суда у Чачку број К-58/08 од 14.04.2009.године, то је правилно закључио првостепени суд да је предлог за понављање поступка неоснован у смислу члана 423. став 1. ЗПП који прописује да се из разлога наведених у члану 422. тачке 1. до 3. овог закона, не може захтевати понављање поступка, ако је тај разлог био без успеха изнет у ранијем поступку.
Стога су неосновани жалбени наводи предлагача, којима се указује да је побијано решење донето на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.
Неосновани су жалбени наводи којима се указује да у наведеном кривичном поступку није истицан процесно-правни приговор да окривљени И. М. није могао да буде странка у поступку у коме се одлучивало о имовинско правном захтеву оштећеног, већ да је истицан материјално-правни приговор да окривљени-овде предлагач И. М. ништа не дугује оштећеном, односно да нису у материјално-правном односу, из разлога што из пресуде Апелационог суда у Крагујевцу КЖ-1-117/10 од 25.03.2010.године, произилази да је окривљени И. М. истицао у жалби управо процесно-правни приговор да је оптужба прекорачена и то тиме што је окривљени И. М. обавезан да оштећеном исплати наведени новчани износ, иако према њему није истакнут имовинско-правни захтев, што значи да је указивао на битну повреду поступка јер је сматрао да је оптужба прекорачена тиме што је он као странка учествовао у поступку у коме је одлучивано о имовинско-правном захтеву оштећеног.
Имајући у виду напред наведено, то су жалбени наводи којима се указује да је првостепени суд занемарио чињеницу да оштећени Р. Г. није истакао имовинско-правни захтев према окривљеном И. М. без значаја за одлучивање о поднетом предлогу јер не утичу на правилност побијаног решења.
Такође су оцењени као ирелевантни, сви жалбени наводи којима се указује на процесни положај странака и објашњава улога и својство странака у поступку јер ови наводи немају утицаја на другачију одлуку суда.
Из изнетих разлога, на основу члана 387. тачка 2. ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци овог решења.
Председник већа - судија
Јасмина Симовић