Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 3353-19 Дуг
Гж 3353-19 Дуг
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-3353/19
Дана: 03.03.2020. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Јасмине Јовановић, председника већа, Слободана Петровића и Амеле Бабовић Васић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца ,,АА“, чији је пуномоћник Владимир Јанковић, адвокат из …, против тужене ,,ББ“, у својству привременог стараоца заоставштине пок. ,,ВВ“, ради дуга, вредност предмета спора 3.292.200,00 динара, одлучујући о жалбама тужиоца и тужене изјављеним против пресуде Основног суда у Крагујевцу 18П-5984/17 од 22.02.2018. године, у седници већа одржаној дана 03.03.2020. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужиоца ,,АА“ и тужене ,,ББ“ и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу 18П-5984/17 од 22.02.2018. године.
II ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев тужиоца ,,АА“ за накнаду трошкова поступка поводом изјављене жалбе.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком под 1. побијане пресуде одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена, у својству привременог стараоца заоставштине пок. ,,ВВ“, да тужиоцу исплати износ од 27.900 еура, са законском затезном каматом по стопи и начину обрачуна која је уређена Законом о затезној камати почев од 21.08.2015. године па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Изреком под 2. одлучено је да свака странка снови своје трошкове.
Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавили:
тужилац, побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права,
тужена, побијајући решење о трошковима поступка садржано у изреци под 2. пресуде, не наводећи разлоге побијања, с тим што из садржине жалбе произилази да решење о трошковима поступка побија због погрешне примене материјалног права.
Испитујући првостепену пресуду на основу чл. 386 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 … 87/18), Апелациони суд је утврдио да су жалбе странака неосноване.
Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1 до 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности. Неосновано је истицање тужиоца да постоји битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач 2 ЗПП, јер је првостепени суд одлучио о захтеву за који је надлежан, имовинскоправном спору који спада у судску надлежност.
Побијаном пресудом првостепени суд је утврдио да је између тужиоца и сада покојног ,,ВВ“, дана 20.02.2015. године, закључен уговор о бескаматном зајму на износ од 40.000 евра. Тужилац је наведени износ истог дана исплатио сада пок. ,,ВВ“, а уговором се сада пок. ,,ВВ“ као зајмопримац обавезао да позајмљени износ врати у року од 6 месеци од момента пријема зајма, односно до 20.08.2015. године. Сада пок. ,,ВВ“ је у међувремену вратио део новца и то једном износ од 10.000 евра и два пута износе од по 1.050 евра, односно укупно износ од 12.100 евра. Након ,,ВВ“ смрти покренут је оставински поступaк пред Основним судом у Крагујевцу у предмету 2О-4183/15, па је решењем од 30.11.2016. године за привременог стараоца заоставштине пок. ,,ВВ“ постављена ,,ББ“, овде тужена. Оставински поступак иза смрти пок. ,,ВВ“ није правноснажно окончан.
Првостепени суд је приликом одлучивања о тужбеном захтеву тужиоца пошао од одредбе чл. 211 Закона о наслеђивању, којом је прописано да је привремени старалац заоставштине овлашћен да у име наследника тужи и да буде тужен, да наплаћује потраживање, исплаћује дугове и испоруке и уопште да заступа наследнике, па је, имајући у виду да је ,,ББ“ решењем Основног суда у Крагујевцу 2О-4183/15 од 30.11.2016. године постављена за привременог стараоца заоставштине иза смрти пок. ,,ВВ“, као и одредбу чл. 3 ст. 1 ЗПП, закључио да иста не може бити обавезана да исплати дуговања пок. ,,ВВ“ на начин како је то тражено постављеним тужбеним захтевом, уз образложење да се у петитуму тужбеног захтева тражи да буде обавезана тужена ,,ББ“, у својству привременог стараоца заоставштине пок. ,,ВВ“, да тужиоцу плати износ од 27.900 евра, без означења из које имовине би тужена била обавезана да исплати ту обавезу, с обзиром да би на тај начин тужена била обавезана да одговара и својом личном имовином за наведени износ. С обзиром на наведено, као и да привремени старалац заоставштине заступа наследнике, првостепени суд је закључио да тужена не може бити обавезана да одговара за обавезе пок. ,,ВВ“ на начин како се предлаже тужбеним захтевом, па је одлучио као у изреци под 1. побијане одлуке.
По оцени Апелационог суда, пошто се жалбом тужиоца не оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, првостепеном пресудом је правилно примењено материјално право када је одбијен тужбени захтев тужиоца и разлоге које наводи првостепени суд за доношење такве одлуке прихвата и Апелациони суд.
Законом о наслеђивању прописано је у чл. 210 у ст. 1 да ако није познато има ли наследника, или је њихово пребивалиште или боравиште непознато, као и у другим случајевима кад је то потребно, суд ће поставити привременог стараоца заоставштине, у ст. 2 да суд може привременог стараоца заоставштине поставити и на захтев оставиочевих поверилаца, испорукопримаца или корисника налога и у ст. 3 да ће о постављању привременог стараоца суд обавестити орган старатељства, који може поставити другог стараоца, а у чл. 211 да је привремени старалац заоставштине овлашћен да у име наследника тужи и буде тужен, да наплаћује потраживања, исплаћује дугове и испоруке и уопште да заступа наследнике. Из наведеног произилази да привремени старалац заоставштине не одговара својом имовином, већ је он овлашћен да из заоставштине чији је привремени старалац, а у име наследника на које су моментом отварања наслеђа, односно моментом смрти оставиоца у смислу чл. 206 и 222 прешли дугови оставиоца, исплаћује те дугове. С тога је по оцени Апелационог суда правилан закључак првостепеног суда да тужена као привремени старалац заоставштине не може непосредно да буде тужена и обавезана да исплати дуг пок. ,,ВВ“ на начин како је то тражено постављеним тужбеним захтевом.
Оцењени су као неосновани жалбени наводи тужиоца да тужбени захтев није постављен против тужене, већ против заоставштине чији је она привремени старалац, имајући у виду да постављеним тужбеним захтевом није означена имовина из које би тужена била обавезана да испуни обавезу, па самим тим овако постављен тужбени захтев према туженој не може бити основан.
Пошто се ни осталим жалбеним наводима тужиоца не доводи у сумњу законитост и правилност побијане пресуде, Апелациони суд је жалбу тужиоца у односу на одлуку о главном захтеву као неосновану одбио.
Одлучујући о трошковима парничног поступка првостепени суд је, правилном применом одредаба чл. 153 и 154 ЗПП, одлучио да свака странка сноси своје трошкове, имајући у виду да је тужилац изгубио парницу, а да тужена у конкретном случају није била заступана од стране пуномоћника адвоката, због чега нема право на накнаду трошкова на име састава одговора на тужбу и на име приступа одржаним и неодржаним рочиштима, док трошкове које има као привремени старалац тужена може остваривати у смислу одредби чл. 143 и 144 Породичног закона.
Из свих наведених разлога Апелациони суд је, на основу чл. 390 ЗПП, одлучио као у изреци ове пресуде под I.
Пошто је тужилац тражио трошкове поступка поводом изјављене жалбе, а са жалбом није успео, одлучујући о овом захтеву на основу чл. 165 ст. 1 ЗПП, Апелациони суд је овај захтев тужиоца као неоснован одбио, како је то у изреци ове пресуде под II наведено.
Председник већа-судија
Јасмина Јовановић,с.р.