Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Остало » Гж 3493.13 ради поништаја одлуке
Гж 3493.13 ради поништаја одлуке
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Гж-3493/13
Дана 14.05.2014. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Мирјане Поповић, председника већа, Надежде Видић и Oбрена Јездића, чланова већа, у парници тужиоца М. С. из Б., чији је пуномоћник З. Н., адвокат из П., против туженог Ловачког удружења П. из П., чији је пуномоћник Г. Б. из П., ради поништаја одлуке, одлучујући о жалби тужиоца, изјављеној против пресуде Основног суда у Параћину 1П 802/13 од 03.10.2013. године, у седници већа одржаној 14.05.2014. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Параћину 1П 802/13 од 03.10.2013. године, тако да гласи:
1. ПОНИШТАВАЈУ СЕ одлуке Дисциплинске комисије туженика Ловачког удружења П. из П. број 123 од 10.05.2011. године и одлука Управног одбора туженика број 206 од 13.07.2011. године.
2. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужено Ловачко удружење П. да тужиоцу М. С. на име трошкова парничног поступка плати износ од 72.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке пресуде одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца М. С. из Б., којим је тражио да се као незаконита поништи одлука Дисциплинске комисије туженика Ловачког удружења П. из П. број 123 од 10.05.2011. године и одлука Управног одбора туженика број 206 од 13.07.2011. године.
Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 63.400,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.
Против ове пресуде жалбу је изјавио тужилац из свих разлога прописаних чл. 373 ст. 1 ЗПП.
Испитујући ожалбену пресуду на основу чл. 386 ЗПП у границама разлога наведених у жалби Апелациони суд је утврдио:
Жалба је основана.
У поступку који је претходио доношењу ожалбене пресуде није учињена ниједна од битних повреда парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1 до 3, 5, 7 и 9 ЗПП које Апелациони суд испитује по службеној дужности, па ни битнa повредa одредбе чл. 374 ст. 2 тач. 12 ЗПП на коју се неосновано жалбом указује, али је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање погрешно примењено материјално право, због чега је морала бити преиначена.
Тужилац тужбом тражи да се као незаконита поништи одлука Дисциплинске комисије туженика Ловачког удружења П. из П. број 123 од 10.05.2011. године и Одлука Управног одбора овог удружења број 206 од 13.07.2011. године којом је потврђена наведена одлука дисциплинске комисије.
Првостепени суд је утврдио да је одлуком Дисциплинске комисије Ловачког удружења П. у П. број 123 од 10.05.2011. године тужилац као окривљени у том поступку проглашен одговорним за учињени прекршај из члана 7 тачка 3 Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности ловачког удружења П., па је кажњен уплатом три чланарине лова за 2011/2012 с тим да без уплате новчане казне у целости не може уплатити редовну чланарину за ловну сезону. У разлозима ове одлуке је наведено да је управник ловишта са дисциплинским тужиоцем покренуо дисциплински поступак пред дисциплинском комисијом и предложио управном одбору за доношење решења о суспензији одговорног лица С. М. до окончања дисциплинског поступка уз навођење да је ово лице учинило прекршај из чл. 7 тач. 3 Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности јер је у извештају о извршеном лову бр. 02311 од 22.01.2011 године унео нетачне податке да сви ловци уписани у дозволу за лов број 00321 од 20.01.2011. године су били у лову, да је на јавној расправи овај ловац признао наводе у пријави, да је то дете написало а да је он о свему обавестио управника ловишта, да не прихвата изјаву одговорној датој у одбрану већ сматра да је одговоран за учињени прекршај. Тужилац је на ову одлуку изјавио жалбу, али је иста потврђена одлуком управног обора туженик а б рој 206 од 17.03.2011 године. Пре доношења ове одлуке, тужилац је решењем управног одбора од 23.2.2011. године суспендован као ловац.
У поступку испитивања ове одлуке првостепени суд је изводио доказе, између осталог и саслушањем сведока на околности које су требале да буду утврђене у дисциплинском поступку, па је утврдио да је тужилац дугогодишњи ловац и да је постављен за вођу групе ловаца која је требало дана 22.01. и 23.01.2012. године да изађе у лов са ловцима за које је достављена дозвола за лов са њиховим именима и матичним бројевима. На тој листи је био и ловац Д. С., који је као вођа групе, односно пратилац у лову на чекање одустао од одласка у лов, а да тужиоца о томе није ни обавестио нити је са њим тог дана изашао у лов. Тужилац одсуство овог ловца на дан 23.01.2011. године није евидентирао, већ га је евидентирао као ловца који је са тужиоцем изашао у лов. Међутим, Д. С. је тог дана рањен на другом ловном подручју. Тужилац није евидентирао ко је са њим 23.1.2011. године изашао на ловиште од уписаних ловаца, па произилази да је С. био наведен и на листи тужиоца и као пратилац за лов на чекање са другом групом.
Тужилац се са ловцима договорио да 23.01.2011. године не излазе у лов већ да пеку прасе ком догађају ловац Д. С. који је тог дана рањен није присуствовао. Дакле, група ловаца чији је вођа тужилац дана 23.01.2011. године уопште није излазила у лов а тужилац је у извештају навео податке ловаца са матичним бројевима и у рубрици „врста одстрељене дивљачи“ навео „без улова“.
Првостепени суд је утврдио да је тужени организован као Ловачко удружење П. у ком својству је донео и Правилник о условима и начину организовања лова, изгледу и садржини образаца дозволе за лов крупне дивљачи, шакала и лисица, изгледу и садржини дозволе за лов ситне дивљачи, изгледу и садржини дозволе за групни лов дивљих свиња, вука, шакала и лисице и изгледу и садржини обрасца извештаја о извршеном лову у ловишту „Ц.“. На основу Статута овог удружења, Управни одбор је на седници дана 14.10.2009. године донео Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности чланова Ловачког удружења П. С позивом и на одредбе чл. 2, 5 и 12 Закона о удружењима првостепени суд је утврдио да је тужилац прекршио и одредбе чл. 16 ст. 6 Правилника о условима и начину организовања лова и да је учинио и прекршај из чл. 7 ст. 21 Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности чланова ловачког удружења и да му је тужени дисциплинску меру изрекао у складу са чл. 9 тач. 1 ст 3 наведеног Правилника, што уопште није ни садржано у побијаним одлукама а оценио је да оспорене одлуке туженика нису незаконите иако не садрже опис радње извршења и субјективни однос тужиоца према тим радњама, већ само навођење да је учинио дисциплински прекршај из чл. 7 тач. 3 Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности. Овај закључак првостепени суд правда својим схватањем да је тужилац као дугогодишњи ловац упознат са свим општим актима туженика са којима је упознат уласком у чланство удружења, да је одлука донета и на основу изјаве самог тужиоца и накнадним чињеничним утврђењем у овом парничном поступку.
Закључак првостепеног суда да то што у одлуци Дисциплинске комисије која је потврђена одлуком Управног одбора не стоји ни опис радње извршења прекршаја, није недостатак који оправдава поништај тих одлука је погрешан.
Наиме, основано се жалбом тужиоца указује на незаконитост изреке одлуке дисциплинске комисије која не садрже опис радње дела које се тужиоцу ставља на терет ни његов субјективни однос према описаном делу која незаконитост није отклоњена одлуком Управног одбора која не садржи ни образложење, а тиме ни одговор на конкретне жалбене наводе, међу којима и навод да тужилац није присуствовао рочишту од 14.04.2011. године како је то у одлуци уписано. Такође су основани и жалбени наводи тужиоца да првостепени суд наведене недостатке не може отклањати у парничном поступку употпуњавањем садржине одлука уз закључак да су тужиоцу као дугогодишњем ловцу морали бити познати акти ловачког удружења.
Наведени поступак и одлуке које су из њега проистекле донете су уз повреду права на правично суђење које је гарантовано чл. 6 Европске конвенције о људским правима која се према одредби чл. 18 ст. 2 Устава непосредно примењује и чл. 32 ст. 1 и 36 Устава, које право се према одредби чл. 18 ст. 1 Устава непосредно штити. Како се овако незаконитим одлукама задире у имовинско право тужиоца, јер му је изречена новчана казна и онемогућен је да пре њене исплате уплати редовну чланарину за ловну сезону а тиме и да лови, тужилац може тражити заштиту свог права у парници. Наиме, оспорене одлуке не садрже ни опис радњи дела које се тужиоцу стављају на терет ни његов субјективни однос према делу а одлука Управног одбора не садржи ни образложење. Против њих није омогућен никакав правни лек у смислу чл. 13 Европске конвенције о људским правима и чл. 36 ст. 2 Устава. Због тога су донете уз повреду права на правично суђење. Овако незаконитим одлукама, повређено је и право тужиоца на неометано уживање имовине гарантовано чл. 1 Протокола I Европске конвенције о људским правима и чл. 58 ст. 1 Устава јер се њима, супротно чл. 58 ст. 3 Устава, противправно задире у имовину тужиоца, па не могу опстати у правном промету као извор његове обавезе према туженом, тим пре што тужени током поступка није доказао да су на њега као удружење пренета јавна овлашћења да изриче овакве санкције у смислу чл. 35. ст. 2 Закона о прекршајима, с обзиром да закон да му ова права нису непосредно пренета Законом о удружењима нити Законом о лову и дивљачи.
Из горе изнетих разлога, Апелациони суд је утврдио да је тужбени захтев тужиоца основан, због чега је одлучио као у изреци пресуде применом одредбе чл. 394 тач. 4 ЗПП.
Тужилац је током поступка имао трошкове за састав тужбе 6.000,00 динара, за приступ пуномоћника из реда адвоката на 6 одржаних рочишта по 7.500,00 динара и 2 неодржана рочишта по 4.500,00 динара, 12.000,00 динара на име састава жалбе, укупно 72.000,00 динара, а које трошкове је определио у смислу чл. 163 ст. 1 ЗПП, и који му припадају сходно одредби чл. 150 и 153 ст. 1 ЗПП. Суд није могао признати тужиоцу трошкове за таксу које није јасно определио у смислу чл. 163 ст. 1 ЗПП нити је доставио доказе да је таксу платио нити за образложене поднеске када их није имао.
Из горе изнетих разлога, обзиром да је преиначена одлука о главној ствари, преиначена је и одлука о трошковима парничног поступка применом чл. 165 ст. 2 ЗПП.
Председник већа-судија
Мирјана Поповић, с.р.