Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Наследно право » ГЖ 3564.12 поништај тестамента
ГЖ 3564.12 поништај тестамента
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-3564/12
Дана: 21.12.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од судије Биљане Николић, председника већа и судија Смиљане Ристић и Драгане Сретовић, чланова већа, у правној ствари тужилаца М. Н., Т. Н., В. С., сви из Г., чији је заједнички пуномоћник адвокат Б. Ђ., против тужене М. З. из Л., чији је пуномоћник Д. Ж., адвокат из Т., ради поништаја тестамента, одлучујући по жалби тужене на пресуду Основног суда у Крагујевцу, Судска јединица у Тополи IV.24. П-15900/11 од 18.07.2012. године, која је исправљена решењем истог суда IV.24. П-15900/11 од 02.11.2012. године у седници већа одржаној дана 21.12.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене, а пресуда Основног суда у Крагујевцу, Судска јединица у Тополи IV.24. П-15900/11 од 18.07.2012. године, која је исправљена решењем истог суда IV.24. П-15900/11 од 02.11.2012. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом под ставом 1. усвојен је тужбени захтев тужилаца М. Н., Т. Н., В. С., сви из Г., па је утврђено према туженој З. М. из Л. да писмено оставиоца пок. С. П., насловљено као тестамент – завештање сачињено 24.06.2011. године у А. не производи правно дејство услед недостатка Законом прописане форме по одредбама Закона о наслеђивању, којим би оставилац своју имовину – стан у Б. у површини од 39 м2 оставио у наслеђе туженој, као основан. Ставом 2. изреке првостепене пресуде, обавезана је тужена да тужиоцима М. Н., Т. Н., В. С., сви из Г., надокнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 47.400,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.
Наведена пресуда је исправљена решењем истог суда IV.24. П-15900/11 од 02.11.2012. године, тако што на првој страни у ставу 1. изреке у последњем реду изреке пресуде, тако да уместо „као неоснован“ треба да стоји „као основан“, а у осталом делу наведена пресуда остаје неизмењена. На ово решење странке нису изјавиле жалбу.
Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена побијајући исту у целости, из свих законских разлога.
Тужиоци су изјавили одговор на жалбу.
Апелациони суд, као другостепени, испитао је првостепену пресуду сходно чл. 372 ЗПП, па је нашао:
Жалба тужене није основана.
У првостепеном поступку није учињена ниједна битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст.2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности и због којих би одлука морала бити укинута. Првостепена пресуда није донета ни уз битну повреду одредбе парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач.12 ЗПП на коју тужена жалбом указује, јер је изрека пресуде разумљива, пресуда садржи разлоге о одлучним чињеницама који су јасни и непротивречни. Тужена у жалби указује да је пресуда неразумљива јер је у изреци пресуде усвојен тужбени захтев, али су у наставку изреке наведене речи „као неоснован“. С обзиром да је првостепена пресуда исправљена у том делу, јер је дошло до техничке грешке, Апелациони суд налази да је изрека пресуде јасна и разумљива, те да побијана пресуда нема недостатака због којих се не може испитати.
У првостепеном поступку је утврђено да је пок. С. П. дана 24.06.2011. године сачинио писмено, насловљено као тестамент – завештање, да је текст истог сачињен штампаним словима, латиницом, да је откуцан на компјутеру и потписан од стране оставиоца и адвоката Д. Ј., који је исто сачинио. Овим завештањем оставља овде туженој, М. З. стан у Б. Пок. С. П. бив. из А. преминуо је дана 24.06.2011. године у Дому за стара лица „П.“ у А. Пред Основним судом у Крагујевцу, Судска јединица у Аранђеловцу покренут је оставински поступак иза његове смрти под бројем О.2129/11, а законски наследници овог лица су Т. Н., М. Н., В. С. и М. З., који су странке у овом поступку и М. П. из М. У том поступку, овде тужена М. З. је приложила писмено насловљено као тестамент – завештање, чију су пуноважност остали учесници оспорили, осим М. П. Решењем истог суда О.2129/11 од 27.10.2011. године, које је исправљено решењем О.2129/11 од 15.11.2011. године, овде тужиоци упућени на парницу против М. З. да докажу да тестамент оставиоца С. П. од 24.06.2011. године не производи правно дејство, јер није сачињен у прописаној форми.
Првостепени суд налази да сачињено писмено не испуњава законом прописане услове за својеручно завештање, јер је сачињено од стране адвоката, а пок. С. га је само потписао. Поред тога, како не садржи потписе сведока, већ се на истом налази само потпис адвоката који га је сачинио као и потпис оставиоца, нису испуњени ни услови за завештање пред сведоцима. Имајући у виду све наведено, првостепени суд је стао на становиште да завештање сачињено 24.06.2011. године не производи правно дејство, јер не испуњава законом предвиђену форму писменог завештања, како својеручног, тако ни за завештање пред сведоцима, сходно чл. 84 и 85 ЗОН, те да је тужбени захтев тужилаца основан.
Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање, правилно применио материјално право и за своју одлуку дао јасне разлоге које у свему прихвата и овај суд.
Чл.84 ст.1 је прописано да завешталац који зна да чита и пише може завештање сачинити тако што ће га својом руком написати и потписати, а у ст. 2 да за пуноважност својеручног завештања није нужно да се у њему назначи датум када је сачињено, али је то пожељно. Имајући у виду наведено и чињеницу да је оставилац знао да чита и пише, јер је својеручно потписао спорно завештање, правилан је закључак првостепеног суда да није испуњен услов за пуноважност својеручног завештања, јер текст завештања није написао својом руком завешталац, већ је откуцан на компјутеру, од стране адвоката, што је на самом писмену и назначено.
Чланом 85 ЗОН је прописано да завешталац који зна да чита и пише може завештање сачинити тако што ће пред два сведока изјавити да је већ сачињено писмено прочитао, да је то његова последња воља и потом се на писмену својеручно потписати. Ставом 2. истог члана је прописано да се сведоци истовремено потписују на самом завештању, а пожељно је да се назначи њихово својство сведока. У првостепеном поступку је утврђено да на спорном писмену постоји потпис оставиоца, као и адвоката као лица које је сачинило исти, да нема потписа сведока, па је становиште првостепеног суда правилно, јер нису испуњени законом прописани услови за пуноважност писменог завештања пред сведоцима.
Неосновани су жалбени наводи тужене да је првостепени суд из нејасних разлога раздвојио поступак по противтужби коју је изјавила тужена уз одговор на тужбу, као и да је требало једновремено одлучивати о истакнутим захтевима странака како би једино под таквим условима било могуће утврдити да ли јасно изражена воља и намера завештаоца има потребну форму за било који облик завештања, односно да ли се евентуално ради о усменом завештању које је записано. Апелациони суд налази да је првостепени суд поступио сходно чл. 10 ЗПП којим је прописано да је суд дужан да настоји да се поступак спроведе без одуговлачења и са што мање трошкова, у складу са овлашћењима за управљање поступком, сходно ЗПП.
Жалбени наводи тужене да првостепени суд није ценио околност да су приликом сачињавања спорног завештања били присутни сведоци, те да је требало испитати да ли су испуњени услови за било коју форму тестамента, да ли се евентуално ради о усменом завештању које је конкретном приликом записано, су неосновани. Наиме, чл. 83 Закона о наслеђивању је прописано да завештање мора бити сачињено у облику и под условима предвиђеним законом. Чланом 3 ст.1 је прописано да у парничном поступку суд одлучује у границама захтева који су стављени у поступку. Поред тога одредбама чл.110 ЗОН су прописани услови за пуноважност усменог завештања, а чл. 111 ЗОН дужности сведока усменог завештања. Међутим, како је поступак по противтужби раздвојен и како се противтужбом тражи да се утврди да је конкретном приликом оставилац располагао својом имовином усменим завештањем, Апелациони суд налази да ће туженој у посебном поступку бити омогућено да истакне све чињенице и пружи доказе за исте, сходно чл. 223 ЗПП. Дакле, првостепени суд је поступао у границама тужбеног захтева сходно чл. 3 ст.1 ЗПП, а околности на које се тужена у жалби позива су предмет оцене суда у другом парничном поступку који је покренула тужена.
Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је иста донета сходно чл 149 и 150 ЗПП, по важећој АТ, а жалбом се не указује на конкретне неправилности.
Како се осталим наводима жалбе не доводи у сумњу правилност и законитост побијане одлуке, то је Апелациони суд одлучио као у изреци пресуде, сходно чл. 375 ЗПП.
Другостепени суд је применио одредбе ЗПП („Службени гласник Републике Србије“, број 125/04 и 111/09), који се имају применити сходно чл. 506 ЗПП („Службени гласник Републике Србије“, број 72/11).
Председник већа-судија
Биљана Николић, с.р.