Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Наследно право » Гж 3742.10
Гж 3742.10
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
КРАГУЈЕВЦУ
Гж.бр. 3742/10
Датум: 22. 02. 2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Зорана Хаџића, председника већа, Драгице Петровић и Сузане Видановић, чланова већа, у правној ствари тужиље Ј. С. из К., коју заступа адвокат П. М. из К., против тужених Д. С. и С. С., обе из К., које заступа адвокат С. К. из К., ради повреде наследног дела и по противтужби тужене Д. С. против тужиље Ј. С. и тужене С. С., ради својине, вредност спора 280.000,00 динара, поступајући по жалбама тужиље и тужених на пресуду Општинског суда у Краљеву, П. бр. 919/07, од 02. 09. 2009. године, у нејавној седници већа одржаној дана 22. 02. 2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Краљеву, П. бр. 919/07, од 02. 09. 2009. године у ставу другом изреке у делу који се односи на утврђење да је повређен нужни наследни део тужиље Ј. С. за износ од 303.208,31 динара и ставу трећем изреке у погледу обавезе исплате истог износа, а жалба тужених у овом делу ОДБИЈА КАО НЕОСНОВАНА.
Иста пресуда ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ у ставу другом изреке у делу који се односи на законску затезну камату, тако што се ОДБИЈА тужбени захтев тужиље за урачунавање у нужни део тужиље законске затезне камате на износ од 303.208,31 динар за период од 14. 09. 2006. до исплате и у ставу трећем изреке који се односи на исплату законске затезне камате на исти износ, за период од 14.09.2006. до 02. 09. 2009. године КАО НЕОСНОВАН.
ПОТВРЂУЈЕ СЕ одлука о трошковима поступка, садржана у ставу петом изреке исте пресуде, а жалбе странака ОДБИЈАЈУ КАО НЕОСНОВАНЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке побијане пресуде усвојен је противтужбени захтев тужене Д. С. из К. и утврђено према тужиљи Ј. С. и туженој С. С., обе из К. да је тужена Д. С., власник идеалне половине стана који се налази у К., површине 57 м2 и једне половине путничког возила марке ''Застава Југо корал 45'', регистарски број КВ………., број шасије VX1145A00-00776987, број мотора 100GL064-0334523.
Другим ставом изреке утврђено је према туженима Д. С. и С. С. да је својеручним завештањем завештаоца сада пок. М. С., бив. из К. проглашеним пред Општинским судом у Краљеву дана 23. 03. 2007. године у предмету О. бр. 297/06 повређен нужни наследни део тужиље Ј. С. из К. за износ од 303.208,31 динар са каматом по Закону о висини стопе захтезне камате која се има рачунати од смрти пок. М. 14. 09. 2006. године до исплате, а што су тужене дужне признати у року од 15 дана од пријема пресуде.
Трећим ставом изреке обавезане су тужене да тужиљи солидарно исплате износ од 303.208,31 динара са законском затезном каматом на овај износ од 14. 09. 2006. године до исплате, у року од 15 дана од пријема пресуде.
Четвртим ставом изреке од већег тужбеног захтева тужиље се одбија и то да се утврди да је својеручним завештањем пок. М. С., које је проглашено код Општинског суда у Краљеву, у предмету О. бр. 297/06 од 22. 03. 2007. године повређен нужни наследни део тужиље за износ од преосталих 56.597,64 динара, те да се обавежу тужене да и овај износ тужиљи исплате са законском затезном каматом од 14. 09. 2006. до исплате.
Петим ставом изреке одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
На напред наведену пресуду, у законском року, жалбу је уложила тужиља у погледу одлуке о трошковима поступка, садржане у тачки пет изреке.
И тужене су, у законском року, уложиле жалбу у односу на став други и трећи изреке првостепене пресуде, побијајући је из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи првостепену пресуду у смислу жалбених навода или исту укине, као и врати првостепеном суду на поновно суђење, као и одлуку о трошковима поступка.
Испитујући правилност првостепене пресуде у смислу чл. 372 ЗПП-а Апелациони суд налази да је жалба тужених, у побијаном делу, делимично основана, а да су жалбе обеју странака на одлуку о трошковима поступка, неосноване.
Побијана пресуда није захваћена ниједном од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 ст. 2 тач. 1,2,5,7,9 ЗПП-а, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, нити уз повреду из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, на коју се указује жалбом тужених, али је иста у погледу одлуке о камати донета на основу погрешне примене материјалног права, због чега је у овом делу и морала бити преиначена.
Из утврђеног чињеничног стања произилази да је пок. М. С., отац тужиље и тужене С., а супруг тужене Д. био власник стана површине 57 м2 у К., по основу уговора о откупу стана, као и путничког аутомобила ''Застава Југо корал 45'', а да је био и сувласник на кп. бр. 1406/2 и 1417/5 КО К., са уделом од једне идеалне половине. Даље је утврђено да је предметни стан као и путничко возило стечен заједничким средствима у браку пок. М. С. и тужене Д., док је остала непокретна имовина била његово власништво и пре заснивања брачне заједнице са туженом Д.
Изведеним доказима утврђено је и да се пок. М. разболео у 2005. години, да су трошкови његовог лечења били велики, које је поднела тужена Д., а такође и да је иста сносила трошкове његове сахране, као и трошкове превоза, закупа гробног места и израде споменика, који су делимично исплаћени од стране Фонда пензијског и инвалидског осигурања, Филијале у К.
Пок. М. С. је својеручним тестаментом од 01. 09. 2004. године располагао својом имовином тако што је предметни стан и путнички аутомобил оставио својој ћерки туженој С. С., а сагласио се да његов део, дакле 1/2 катастарских парцела у К. расподели законским наследницима у складу са одредбама Закона о наслеђивању. Обзиром да је у оставинском поступку тужиља Ј. С. оспорила правно дејство завештања, са разлога што је окрњен њен нужни наследни део то је и упућена на вођење ове парнице.
Вештачењем преко вештака грађевинске струке првостепени суд је утврдио да је тржишна вредност предметног стана на дан израде налаза 27. 05. 2009. године износила 4.307.777,20 динара, док је тржишна вредност стана на дан смрти пок. М. С., 14. 09. 2006. године, износила 4.055.265,00 динара. Преко налаза вештака пољопривредне струке утврђена је тржишна вредност кп. бр. 1417/5 и кп. бр. 1406/2 КО К., и то једне половине предметних парцела, која је по ценама на дан вештачења 28. 05. 2009. године износила 186.540,00 динара, док је по ценама на дан 14. 09. 2006. године као дан смрти оставиоца износила 166.192,00 динара. Вредност возила ''Застава Југо корал 45'' по ценама на дан смрти оставиоца 14. 09. 2006. године износила је 36.266,00 динара, а по ценама на дан вештачења 30. 05. 2009. године износила је 28.168,00 динара, што је утврђено преко вештака машинске струке.
На основу неспорних чињеница и признањем њеног тужбеног захтева утврђено је да туженој Д. С., по основу стицања у заједници, припада удео од једне идеалне половине предметног стана и аутомобила, то је првостепени суд одлучио као у изреци у ставу првом, на који део пресуде странке и нису уложиле жалбу.
Вредност укупне заоставштине пок. М. С. добијена је када је од износа од 2.211.957,10 динара, односно његове активе одбијен износ његових трошкова од 60.321,60 динара, у износу од 2.151.635,90 динара, који припада са по 1/3 његовим наследницима којих је три из првог наследног реда, што значи да би нужни део за тужиљу износио 1/6 од укупне имовине, како је то правилно закључио првостепени суд, применом чл. 40 ст. 2 Закона о наслеђивању, те да вредност нужног дела који тужиљи припада износи 358.605,31 динар. Како спорним завештањем пок. М. није располагао целокупном имовином, већ тужиљи по основу наслеђа имовине, која није била обухваћена завештањем, припада 1/3 те имовине у вредности од 55.397,00 динара, утврђено је да је повређен њен нужни наследни део у вредности од 303.208,31 динар, који је првостепени суд утврдио наведеном математичком операцијом.
Код овако правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио применом наведених законских одредаба да је тужиљи завештањем повређено право на нужни наследни део у висини утврђеног новчаног износа по ценама на дан смрти оставиоца, како је одлучио у ставу другом изреке, урачунавајући у овај износ и камату по Закону о висини стопе затезне камате од 14. 09. 2006. године као дана смрти пок. М. С., а ставом трећим обавезао тужене на исплату овог износа тужиљи са зак. затезном каматом од дана смрти оставиоца.
Апелациони суд налази да утврђивање повреде нужног наследног дела тужиље представља предходно питање за доношење одлуке о обавезивању тужених на његову исплату, која се утврђује управо правилном применом наведене методологије првостепеног суда, која треба да буде изражена путем разломка, а које не мора да буде формулисано у форми тужбеног захтева.
Сасвим је одвојено питање његове реализације кроз одлуку о стварно правном или облигационо правном захтеву, какав је и тужиљин захтев, које подразумева обавезивање на исплату номиналног износа повређеног нужног дела, који треба да буде утврђен по ценама у време пресуђења, од када припада и законске затезна камата.
Како је тужиља истакла захтев за утврђење да је за износ од 303.208,31 динар повређен њен нужни део, који је номинално (а не кроз разломак) утврђен кроз вредност засновану на правилном обрачуну првостепеног суда, Апелациони суд налази, обзиром да се ради о утврђујућој одлуци декларативног типа, да се оваквом формулацијом изреке не доводи у питање правилност одлуке о делу захтева којим се тражи исплата противвредности повређеног нужног дела, због чега је и одлучено као у изреци у ставу првом, применом чл. 375 ЗПП-а.
Неосновано се жалбом тужених напада утврђено чињенично стање у погледу висине погребних трошкова и трошкова за подизање споменика, које је тужена Д. С. имала, јер је првостепени суд правилном оценом њеног исказа утврдио да се ради о споменику који је урађен за две особе као и оквир око гробног места, што је и сама тужена у свом исказу навела, када је саслушавана као странка, због чега првостепени суд у вези ових издатака није могао туженој Д. П. признати целокупне трошкове, већ само половину истих, јер је закључио да су споменик и опсег око гробног места рађени и за њу. Такође не стоје ни наводи из жалбе тужене који се односе на урачунавање трошкова лечења које је неспорно тужена Д. имала за живота пок. М. С., јер Законом о наслеђивању није предвиђено да се приликом урачунавања нужног дела и ови трошкови третирају као пасива оставиоца.
Управо са овог разлога, Апелациони суд налази да је погрешно утврђење првостепеног суда да се у висину вредности повређеног нужног наследног дела има урачунати и камата од дана смрти пок. М. С., управо из разлога што је овај датум, у наведеној методологији, само коришћен да би се извршио обрачун укупне вредности заоставштине након одбитака свих трошкова дугова оставиоца, који је било потребно представити у разломку, због чега се у ову вредност и не може урачунавати законска затезна камата.
Тачно је да се утврђивање вредности заоставштине на основу које се израчунава нужни део, применом чл. 48 Закона о наслеђивању обрачунава према вредности имовине коју је оставилац имао у тренутку његове смрти, како указује одредба чл. 48 Закона о наслеђивању, али се у конкретном случају ради о исплати новчане противвредности нужног дела, односно смањења завештајног располагања, која представља облигационо правни захтев из чл. 58 Закона о наслеђивању, који има карактер накнаде, па је првостепени суд погрешио сматрајући да на овај износ камата припада од дана смрти оставиоца, што се основано истиче жалбом тужених.
У конкретом случају било је потребно висину накнаде утврдити према садашњим ценама, односно ценама у време пресуђења и аналогном применом чл. 189 ст. 2 ЗОО камату признати тужиљи од дана пресуђења (вештачења).
Како и тужилачка страна није на овај начин прецизирала свој тужбени захтев, иако је првостепени суд утврђивао вештачењем вредност наслеђене имовине и по ценама на дан вештачења, а преиначење одлуке првостепеног суда на овакав начин, довело би до прекорачења тужбеног захтева и било би на штету жалилаца и противно одредби чл. 381 ЗПП-а, то је одлучено као у изреци преиначењем само у погледу законске затезне камате од дана пресуђења до исплате, применом чл. 380 тач. 4 ЗПП-а.
Ово нарочито из разлога што би досуђење законске затезне камате на наведени износ, којим је утврђена висина нужног дела, од дана смрти оставиоца довело до неоснованог обогаћења тужиље, а било би противно и разлозима правичности.
Правилна је и одлука о трошковима поступка, јер је донета применом чл. 149 и 150 и 152 ЗПП-а, јер је првостепени суд правилно проценио да су странке имале приближно подједнак успех у спору, а да су имале и приближно једнаке трошкове поступка,због чега је одлучено као у изреци применом чл. 387 тач. 2 ЗПП-а.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Зоран Хаџић,с.р.