Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Ауторско право » Гж 3845.10
Гж 3845.10
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-3845/10
Дана 31.01.2011.године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА!
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника већа, Снежане Ковачевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиоца Града Ч., чији је заступник Градско јавно правобранилаштво у Ч., против туженог М. Ј. из М., чији је пуномоћник Д. Д., адвокат из Б., ради поништаја потврде, вредност спора 550.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Чачку 4П.бр.36/10 од 13.09.2010.године, у седници већа одржаној 31.01.2011.године, донео је
П Р Е С У Д У
1. ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца Града Ч. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Чачку 4П.бр.36/10 од 13.09.2010.године.
2. ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев туженог да му тужилац на име састава одговора на жалбу надокнади износ од 15.000,00 динара.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке побијане пресуде одбијен је тужбени захтев тужиоца Града Ч. којим је тражио да се поништи потврда број … од 28.11.2008.године којом је као аутор дела под насловом „Купусијада“, са врстом дела – пројекат, идејна концепција привредно туристичке и културне манифестације у М., назначен подносилац пријаве тужени М. Ј. из М., а које је депоновано и унето у евиденцију депонованих ауторских дела и предмета сродних права у Заводу за интелектуалну својину 05.11.2008.године под редним бројем …, као неоснован.
Изреком у ставу другом обавезан је тужилац да туженом надокнади трошкове парничног поступка у износу од 72.750,00 динара.
Против ове пресуде тужилац је благовремено, преко својег заступника, изјавио жалбу побијајући је из свих законских разлога предвиђених одредбом чл.360 ст.1 ЗПП.
Тужени је преко пуномоћника доставио одговор на жалбу са предлогом да се жалба одбије као неоснована и да му тужилац надокнади трошкове жалбеног поступка.
Испитујући оспорену пресуду на основу чл.372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио да је жалба неоснована.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде поступка из чл.361 ст.2 тач.1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити уз оне наведене у жалби.
Беспредметни су жалбени наводи којима се указује да је првостепени суд довео у сумњу своју стварну надлежност и указивање на одредбу чл.15 ст.1 ЗПП, којим је прописано да суд одмах по пријему тужбе оцењује да ли је стварно и месно надлежан за поступање и на одредбу чл.17 ст.1 ЗПП која предвиђа да суд на стварну надлежност пази по службеној дужности током целог поступка, имајући у виду да се првостепени суд није ни позивао на наведене процесне одредбе нити их је применио, с обзиром да је прихватио своју стварну и месну надлежност одлучивши о конкретном тужбеном захтеву тужиоца.
На основу разлога из побијане пресуде и стања у списима предмета произилази да је тужилац тражио да се поништи потврда Завода за интелектуалну својину бр. … од 28.11.2008.године о уношењу у евиденцију и депоновању ауторских дела и предмета сродних права, у коју је унето да је подносилац пријаве - тужени М. Ј. из М. аутор дела „Купусијада“ – врсте дела: пројекат, идејна концепција привредно туристичке и културне манифестације у М., а које дело је депоновано и унео у евиденцију депонованих ауторских дела и предмета сродних права у Заводу за интелектуалну својину 05.11.2008.године под редним бројем …, јер је тужилац организатор и носилац манифестације од значаја за Општину Ч. под називом „Купусијада“ у М.
Тужилац сматра, а што се понавља и у жалби да у наведеној потврди нису истинити подаци о туженом као аутору дела.
Оспорава да је тужени идејни творац односно духовни отац предметне манифестације која је увршћена у редовни програм манифестација од значаја за Општину Ч., њеном одлуком објављеном у „Службеном листу“ бр.7/02. По пријави, на основу које је издата потврда, чији се поништај тражи тужени је дао неистинит податак да је он аутор наведене манифестације, којој је дао свој допринос, али никако не може бити дело једног човека односно туженог.
Правилно је оценио првостепени суд, супротно претходно изнетим жалбеним наводима да је поступак пријављивања и уношења евиденције у спорну потврду Завода за интелектуалну својину , спроведен на правно ваљан и законит начин, да је потврда издата од надлежног органа, а све у складу са одредбом чл.175 Закона о ауторским и сродним правима („Службени лист СЦГ“ бр.61/04) и у складу са процедуром прописаном одредбама чл.11, 12 и 13 Уредбе о евиденцији ауторских дела и предмета сродних права („Службени лист СЦГ“ бр.24/05) и да се са тог разлога нису стекли законски услови за поништај цитиране потврде.
Према одредби чл.230 ст.3 у вези ст.1 ЗПП дозвољено је доказивање да су у јавној исправи коју је у прописаном облику издао надлежни државни орган у границама својих овлашћења или исправи коју је у таквом облику издало предузеће или друга организација у вршењу јавних овлашћења која су јој поверена законом, неистинито утврђене чињенице или да је исправа неправилно састављена.
Одредбом чл.188 ст.1 ЗПП такође је прописано да тужилац, тужбом за утврђење, између осталог може тражити да се утврди истинитост односно неистинитост неке исправе.
Према садржини тужбеног захтева произилази да тужилац фактички тражи да се утврди да је у потврду о којој је реч нетачно унет податак да је тужени, као подносилац пријаве, аутор дела „Купусијада“ привредно туристичке и културне манифестације која се сваке године одржава у М. и да је због тога наведена потврда неистинита исправа због чега се и тражи њен поништај.
У поступку пред првостепеним судом тужилац није оспоравао чињеницу да је Завод за интелектуалну својину Републике Србије по процедури прописаној поменутим Законом и Уредбом издао наведену потврду, а што не чини ни у жалби, већ једино оспорава да је тужени идејни творац – једини аутор дела пријављеног под насловом „Купусијада“, као привредно туристичке и културне манифестације у М.
С обзиром да тужилац не претендује да је субјект ауторског права (моралног и имовинског) у смислу чл.8 и 9 ст.1 Закона о ауторским и сродним правима јер аутор може да буде само физичко лице које је створило ауторско дело које је и носилац ауторског права и да на тужиоца ни тужени ни било ко други, није пренео право економског искоришћавања спорног дела у смислу чл.19 наведеног Закона и да тужени према тужиоцу за сада није истакао било какав имовинскоправни захтев у вези ауторског дела о коме је реч, правилно је утврдио првостепени суд, супротно жалбеним наводима да странке нису ниукаквом материјалноправном односу.
Тужилац није активно легитимисан да захтева, нити за то има правни интерес, да се утврди да је неко треће физичко лице или више њих аутор односно да су коаутори ауторског дела о коме је реч, а не тужени. Такво овлашћење једино може да има физичко лице које себе сматра ствараоцем ауторског дела уместо туженог, који се сматра аутором док се не докаже другачије а у смислу чл.9 ст.1 и 2 наведеног Закона.
Имајући у виду садржину тужбеног захтева којим се не тражи да је тужилац аутор оспореног дела или носилац ауторског права у смислу његовог економског искоришћавања, беспредметни су и без утицаја на правилност побијане пресуде, жалбени наводи да активна легитимација тужиоца за вођење парнице произилази из чињенице да издваја значајна средства за „Купусијаду“ као манифестацију која негује традицију народа тог поднебља и да је иста настала из народа и да један човек, па ни тужени, ма колико био укључен у организацију и реализацију те манифестације, не може себе прогласити аутором.
Са напред наведених разлога, а како је правилно утврдио и првостепени суд јасно произилази да тужени, поводом конкретног тужбеног захтева, није пасивно легитимисан јер није ни у каквом материјалноправном односу са тужиоцем поводом потврде коју је издао Завод за интелектуалну својину под бројем … дана 28.11.2008.године, по пријави туженог као аутора наведеног дела од 05.11.2008.године.
Беспредметни су и жалбени наводи којима се указује да је Д. С., новинар некадашњег „Света“ имао идеју за организацију наведене манифестације у М. и шта је тим поводом објављено у „Ч. гласу“ од 17.09.2010.године, јер тужилац и не тражи да се утврди да је неко друго физичко лице, уместо туженог, аутор ауторског дела о коме је реч, нити је добио овлашћење да то тражи.
Разлоге првостепеног суда дате у побијаној пресуди, како у односу на утврђено чињенично стање тако и за примену материјалног права у свему прихвата и другостепени тако да се ниједним жалбеним наводом правилност и законитост побијане пресуде не доводи у питање, а због чега је на основу чл.375 ЗПП одлучио као у изреци под 1.
Правилна је и одлука о трошковима с обзиром да су туженом, који је у целости успео у парници, сходно одредби чл.149 ст.1 и 150 ЗПП досуђени само нужни парнични трошкови у укупном износу од 72.750,00 динара, а чија висина се жалбом и неоспорава.
Захтев туженог за надокнаду трошкова жалбеног поступка у виду издатка за састав одговора на жалбу у износу од 15.000,00 динара, Апелациони суд је оценио неоснованим, јер се не ради о трошку који је био потребан за вођење конкретне парнице а због чега је сходно одредби чл.161 ст.1 у вези са чл.150 ЗПП одлучио као у изреци под 2.
Председник већа-судија,
Обрен Јездић,с.р.