Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 3866.12 Накнада штете
Гж 3866.12 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Гж. 3866/12
Дана 13.12.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ као другостепени у већу састављеном од судије Биљане Николић, председника већа, Смиљане Ристић и Драгане Сретовић, чланова већа, у правној ствари тужиље Д. М. из К., коју заступа пуномоћник М. М., адвокат из К., против туженог У. O. о. Р. С., Г. ф. из Б., кога заступа пуномоћник М. В., ради накнаде штете, одлучујући по жалби туженика на пресуду Основног суда у Краљеву 18П.бр.2333/11 од 09.07.2012. године, у седници већа одржаној дана 13.12.2012. године, донео је следећу
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженика, a пресуда Основног суда у Краљеву 18П.бр.2333/11 од 09.07.2012. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом под ставом један се делимично усваја тужбени захтев тужиље па се обавезује тужени да на име накнаде штете тужиљи плати то: на име претрпљеног физичког бола износ од 100.000,00 динара, на име претрпљеног страха износ од 100.000,00 динара, на име душевних болова због умањене животне активности износ од 150.000,00 динара, на име умањене зараде износ 45.962,00 динара и на име издавања лекарског уверења износ од 1.770,00 динара, све са законском затезном каматом од 09.07.2012. године па до коначне исплате. Под ставом два се за преостали део тужбеног захтева тужбени захтев тужиље одбија као неоснован. Под ставом три обавезује се тужени да плати тужиљи на име трошкова парничног поступка износ од 120.470,00 динара, у року од 15 дана.
Против ове одлуке тужени је благовремено изјавио жалбу из свих законских разлога.
Апелациони суд, као другостепени је испитао првостепену одлуку сходно чл. 372 ЗПП, па је нашао:
Жалба је неоснована.
У првостепеном поступку није било битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности и због којих би одлука била укинута.
Првостепеном пресудом је утврђено да је тужиља дана 26.09.2008. године задобила тешку телесну повреду у виду прелома унутрашњег глежња десне подколенице без померања фрагмената, а у саобраћајној незгоди која се догодила на пешачком прелазу у К., када је тужиљу ударио трактор непознате регистрације, којим је управљао непознати возач. Трактор који је ударио тужиљу имао је беле регистарске таблице, тако да се сматра моторним возилом у смислу одредаба прописа о безбедности саобраћаја и осигурања имовине и лица. При том се исти кретао градом што искључује околност да се ради о пољопривредној машини. Вештачењем од стране вештака ортопеда утврђено је да је тужиља критичном приликом трпела болове јаког интензитета један и по сат од момента повређивања, да је прва три дана од повређивања трпела болове средњег интензитета због тога што јој није стављена гипсана имобилизација, те је било присуство знатног отока повређене регије. Бол слабог интензитета је био присутан у току две до три недеље, не непрекидно јер се могао отклањати аналгетицима, а јављао се при спуштању ноге, при устајању или при седању, при обедовању и сл. Осим тога, код тужиље је дошло од умањења општеживотне активности 80% привремено четири недеље од повређивања у ком периоду је тужиља имала гипсану имобилизацију и није се могла ослањати на десну ногу већ се кретала у стабилном простору уз помоћ штака и са додатним напором. Кретање је било само за основне потребе, све остало време је морала да проводи лежећи или у полулежећем положају са ногом посебно стационираном. Након скидања гипса 14.10.2008. године у следећих 11 недеља код тужиље је било привремено умањена животна активност 50% у ком периоду је могла да се ослони на повређену ногу само 30% и да се спроводи физијатријско лечење, а кретање је било могуће само на кратким растојањима и у кратком временском интервалу. За ход по неравном је била потребна туђа помоћ, а посебно при одевању и одржавању тоалете. Након завршеног лечења код тужиље је трајно умањена животна активност 10%, а узроковано је ограниченом покретљивошћу десног скочног зглоба – покрет стопала према горе, умањена могућност шетње, трчања а нарочито чучња и других активности везаних за рекреацију, као и обављање послова у кући и окућници, те је потреба за одмором и растерећења ноге чешћа него што је уобичајено. Вештачењем од стране вештака неуропсихијатра утврђено је да тужиља није трпела примарни страх, да је трпела секундарни страх јаког интензитета у трајању од једног сата, потом је трпела секундарни страх средњег интензитета 4 седмице, а потом 4 месеца трпела је секундарни страх слабог интензитета, с тим што страх није оставио трајне нити трајније последице на душевно здравље тужиље. Вештачењем од стране вештака финансијске струке утврђено је да је тужиља за период од 26.10.2008. године до 31.01.2009. године као осигураник Републичког завода за здравствено осигурање исплаћена од истог у целости у висини најниже нето минималне зараде те су уплаћени и припадајући доприноси. Тужиљи је у истом периоду исплаћен износ од 72.441,00 динара, али према налазу лекарске комисије тужиља је била привремено спречена за рад у периоду од 26.08.2008. године до 01.02.2009. године, те вештак утврђује да тужиљи није исплаћена нето зарада и припадајући доприноси за период од 26.08.2008. године до 25.08.2008. године у износу од 45.962,00 динара. Осим тога, тужиља је имала и трошкове на име прибављања лекарског уверења у износу до 1.770,00 динара. Првостепени суд налази да је тужбени захтев тужиље у целости основан, да је тужени одговоран за насталу штету а сходно чл. 99 ст. 1 Закона о осигурању имовине и лица, којим је прописано да Г. Ф. чине средства која се образују доприносом организација за осигурање ради економске заштите путника и трећих оштећених лица, а ставом 2 да се средства Г. Ф. користе за накнаду штете због смрти, повреде тела или нарушавања здравља проузрокована употребом непознатог моторног возила или ваздухоплова. С обзиром да је тужиљу ударио трактор непознате регистарске ознаке које се сматра моторним возилом, којим је управљао непознати возач, да је возило било са белим таблицама, да је тужиља претрпела како нематеријалну тако и материјалну штету, то је првостепени суд утврдио да је тужени одговоран за исту па је обавезао туженог да накнади штету тужиљи у износима ближе наведеним у изреци првостепене одлуке став један. При том је првостепени суд утврдио да нема доприноса тужиље за настали штетни догађај сходно чл. 192 ЗОО. Имајући у виду дужину и интензитет физичких болова, дужину и интензитет страха и да је дошло до умањења животне активности тужиље, будући да неће моћи да обавља низ животних активности које је обављала пре повређивања то је досуђена нематеријална штета у износима наведеним у изреци првостепене одлуке став један а сходно чл. 200 ЗОО. Осим тога тужиљи је досуђена и материјална штета а коју је претрпела поводом истог саобраћајног удеса.
Другостепени суд налази да првостепени суд на потпуно и правилно утврђеном чињеничном стању правилно применио материјално право и за своје становиште дао разлоге које у свему прихвата и овај суд. Наиме, Закон о безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије прописује у чл. 135 тада важећег, да трактори који се користе искључиво у пољопривредне сврхе, запрежна возила, радне машине, мотокултиватори и бицикли са мотором подлежу поновној регистрацији само приликом промене сопственика односно носиоца права коришћења или промене пребивалишта сопственика. То значи да ова возила поседују трајну регистрацију за разлику од трактора који се користи за вршење јавног превоза или за друге радове ван пољопривреде а који се региструју под условима предвиђеним за регистрацију моторних возила, сходно чл. 136 истог Закона. Према чл. 132 ст. 1 истог Закона у саобраћају на путевима могу учествовати трактори, радне машине, мотокултиватори, бицикли са мотором, запрежна возила као и прикључна возила која вуку трактор и мотокултиватор сако ако су регистровани. По чл. 138 ст. 2 истог Закона регистарске таблице за тракторе који се користе у пољопривреди за мотокултиваторе и за њихова прикључна возила је зелене боје, док су све остале регистарске таблице беле боје.
Према чл. 83 Закона о осигурању имовине и лица, власник односно корисник моторног и прикључног возила је дужан да закључи уговор о осигурању од одговорности за штету коју употребом моторног возила причини трећим лицима. Према чл. 84 ст. 1 истог Закона под моторним прикључним возилом се сматрају возила за превоз лица, за превоз ствари, за вучу и радна возила која према прописима о регистрацији друмских возила морају имати саобраћајну дозволу која се продужава у роковима не дужим од 12 месеци. Регистрацији моторног возила претходи закључивање уговора о обавезном осигурању а овај уговор се закључује такође у роковима који не могу бити дужи од годину дана. Према чл. 84 ст. 3 истог Закона за штету од употребе возила на моторни погон која не подлежу регистрацији у смислу ст. 1 овог члана (нерегистровани трактор, мотокултиватори, радне машине, мопеди и др.) не постоји обавеза организације за осигурање да накнади штету. Произилази да организација за осигурање нема обавезу да накнади штету коју причине возила која не подлежу обавезној годишњој регистрацији. У конкретном случају, штету је тужиљи причинило возило трактор који је имао беле регистарске таблице, а што произилази из изведених доказа које је првостепени суд ценио посебно и у њиховој међусобној вези, те значи да је трактор испуњавао услове из чл. 138 ст. 2 Закона о безбедности саобраћаја на путевима јер се исти такав користио да вршење јавног превоза или за друге радове ван пољопривреде. Произилази да је тужени одговоран за насталу штету сходно чл. 99 ст. 2 тач. 2 Закона о осигурању имовине и лица, будући да је штету проузроковало непознато моторно возило а које је искључиво криво за насталу саобраћајну незгоду и да нема доприноса тужиље сходно чл. 192 ЗОО. С обзиром да је одговорност туженог условљена постојањем односно непостојањем обавезе регистрације трактора које је учествовало у саобраћајној незгоди, те имајући у виду да је трактор који је проузроковао саобраћајну незгоду имао беле регистарске таблице, односно да је било регистровано то је тужени сходно наведеној законској одредби у обавези да накнади штету тужиљи. Из истих разлога су без утицаја жалбени наводи туженика да није у обавези да накнади штету тужиљи будући да на возилу трактору постојала трајна регистрација. Осим тога, неосновани су жалбени наводи да су средства Г. Ф. намењена само за накнаду нематеријалне штете проузроковане од стране НН возила а не и материјалне штете будући да то не произилази из чл. 99 Закона о осигурању имовине и лица.
С обзиром да се ни и осталим жалбеним наводима не доводи у сумњу правилност испитане одлуке то је сходно чл. 375 ЗПП одлучено као у изреци.
Приликом одлучивања у предметној правној ствари другостепени суд је применио одредбе ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09), а сходно чл. 506 ЗПП („Службени гласник РС“ број 52/11).
Председник већа- судија,
Биљана Николић, с.р.