Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 4011.12 Утврђење
Гж 4011.12 Утврђење
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-4011/12
Дана 15.01.2013. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Росе Терзић и Драгијане Дробњак, чланова већа, у правној ствари тужиоца Д. Ј. из К., кога заступа пуномоћник адвокат Т. М. из К., против туженог Града К., кога заступа законски заступник Градски јавни правобранилац у К., основ спора утврђење, вредност спора 90.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог на пресуду Основног суда у Крагујевцу број 3П-4796/10 од 27.08.2012. године, у седници већа одржаној дана 15.01.2013. године, донео је
П Р Е С У Д У
УСВАЈА СЕ жалба туженог Града К., па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу број 3П-4796/10 од 27.08.2012. године, тако да гласи:
ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужиоца Д. Ј. према туженом Граду К. којим је тужилац тражио да се утврди да је ништаво и без правног дејства поравнање закључено пред Општинским судом у Крагујевцу дана 09.03.1971. године у предмету Р.бр.1226/70, између правног претходника тужиоца, покојног Г. А., бившег из К. као противника предлагача и правног претходника туженог – Општине К. као предлагача што је тужени дужан признати, као неоснован.
ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 72.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде, са законском затезном каматом од 27.08.2012. године као дана пресуђења па до исплате.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке пресуде усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено према туженом Граду К. да је ништаво и без правног дејства поравнање закључено пред Општинским судом у Крагујевцу дана 09. 03. 1971. године у предмету Р.бр. 1226/70 између правног претходника тужиоца – покојног Г. А., бив. из К. као противника предлагача и правног претходника туженог – општине К. као предлагача што је тужени дужан признати.
Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 157.198,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде са законском затезном каматом почев од 27. 08. 2012. године као дана пресуђења, под претњом принудне наплате.
Против првостепене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени из свих законских разлога прописаних чл. 360 ЗПП са предлогом да суд поступи у смислу жалбених навода.
Испитујући првостепену пресуду и жалбу туженог сагласно овлашћењима из чл. 372 ЗПП Апелациони суд је одлучио:
Жалба туженог је основана.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде одредби парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности и због којих би морала бити укинута, а ни уз битну повреду цитиране законске одредбе тач. 12 на коју се жалбом туженог указује.
Према стању у списима предмета првостепени суд је утврдио да је правни претходник тужиоца пок. А. Г. деда тужиоца по мајци А. Љ. Покојни Г. преминуо је 1975. године а покојна Љ. 2005. године. Решењем Секретаријата за управно правне послове Скупштине општине К. 05-474/1205 од 04. 12. 1969. године општини К. дато је на коришћење национализовано грађевинско неизрађено земљиште наведено у решењу. Након извршене парцелације а у циљу спровођења ДУП-а дана 07. 04. 1970. године донето је решење на седници Општинског већа којим је на коришћење општини К. дато национализовано грађевинско неизграђено земљиште наведено у решењу а према извршеној парцелацији, ради уређивања и давања на трајно коришћење грађанима за изградњу породичних стамбених зграда према урбанистичком плану. Ранији сопственик сада пок. А. Г. обавезан је на предају земљишта по извршности решења новом кориснику. Пред Општинским органом управе заказана је усмена расправа ради споразумног одређивања правичне накнаде за изузето земљиште. Решење о изузимању национализованог грађевинског, неизграђеног земљишта 01-06/117-6 од 07.04.1970. године достављено је надлежном општинском органу, па како није дошло до закључења споразума о одређивању правичне накнаде за изузето земљиште списи предмета достављени су Општинском суду Крагујевац ради одређивања накнаде. На рочишту одржаном дана 09.03.1971. године у предмету Р.1226/70 закључено је поравнање између сада пок. А. Г. кога је заступао пуномоћник и правног претходника тужене тако што су се споразумели око износа накнаде земљиште, воћна стабла, засаде и ограду и предложили да суд прихвати поравнање и утврди правичну накнаду у износу од 49.040,00 динара на име изузетог земљишта и износ од 49.382,00 динара на име вредности воћних стабала и засада, износ од 5.500,00 динара на име вредности ограде, што укупно чини правичну накнаду у износу од 103.972,00 динара, са обавезом противника предлагача, правног претходника овде туженог да накнаду исплати у року од 15 дана са 12% камате у случају доцње са исплатом. Решењем суд је прихватио поравнање у целости и по примерак поравнања уручен је странкама. На предлог тужиоца дана 10.07.2008. године исправљено је решење Р.бр.1226/70 у погледу тачног навођења броја парцеле 6886/3 а исто је постало правноснажно дана 21.08.2008. године.
Увидом у списе ЈП „Предузећа за изградњу Града К.“ као правног следбеника Фонда за уређење грађевинског земљишта К. а који се односе на плаћања накнада у току 1971. године и то оригиналну документацију првостепени суд је утврдио да је под редним бројем 57 уписан чек број 497373 на износ од 53.972,00 динара на име корисника А. Г. дана 24.05.1971. године и да на месту за потпис корисника стоји потпис А. Г., лк.бр. 74705 и да под редним бројем 83 уписан је чек бр. 392 на износ од 50.000,00 динара на име корисника А. Г. са датумом 02.07.1971. године и на месту потписа стоји потпис Г. А. лк.бр. 74705. Решењем Општинског суда у Крагујевцу О.вбр.34/76 расправљена је заоставштина покојног Г. умрлог …………... године и за наследника оглашена ћерка А. Љ. Решењем Општинског суда у Крагујевцу О.бр.128106/07 обустављен је поступак расправљања заоставштине иза смрти покојне Љ. умрле …………. године јер је Уговором о доживотном издржавању овереним код судије Општинског суда у Крагујевцу Р.бр.841/00, а закљученим са сином Ј. Д. овде тужиоцем своју имовину пренела на тужиоца, тачније у моменту смрти због постојања уговора није било имовине која би била предмет расправљања у оставинском поступку.
Даље је утврђено да је закључком секретаријата за изградњу и имовинскоправне послове Града К. 05-465-11/97 од 02.10.1997. године одбачен захтев сада покојне Љ. за покретање поступка за одређивање накнаде за градско грађевинско земљиште по решењу 01-06/117-6 од 07.04.1970. године, одбачен је захтев за враћање у државину и за исплату накнаде за изузето градско грађевинско земљиште одређеног поравнањем Р.бр.1226/70 од 09.03.1971. године. Министарство финансије Републике Србије решењем 07 бр. 463-02-0319/97 од 11.05.1998. године поништило је закључак секретаријата и предмет вратило на поновни поступак првостепеном органу. Тужба тужиоца којом побија решење Министарства финансија Републике Србије од 11.05.1998. године пресудом У.бр.3133/98 од 03.11.1999. године одбијена је.
Вештачењем од стране вештака за област графоскопије и трасеологије магистра Љ. Л. који је извршио вештачење три оригинална неспорна потписа покојног А. Г. првостепени суд утврдио је да је на месту потпис корисника вероватно потпис правног претходника тужиоца сада покојног А. Г. Првостепени суд вештачење није прихватио као довољан поуздан доказ да је правни претходник тужиоца примио и подигао накнаду због степена вероватноће у погледу потписа правног претходника тужиоца са образложењем да тужена страна није подкрепила ниједним доказом своје тврдње да је правни претходник тужиоца примио накнаду а који би степен појачао и учинио више вероватним јер није преузимала иницијативу да ту чињеницу и докаже.
Из тако утврђеног чињеничног стања првостепени суд извео је закључак да је поравнање закључено пред Општинским судом у Крагујевцу дана 09.03.1971. године у предмету Р.бр.1226/70 између правног претходника тужиоца и правног претходника туженог ништаво и без правног дејства. У доношењу одлуке првостепени суд позвао на одредбу чл. 361 ЗПП, одредбу чл. 322 ст. 4 ЗПП а у вези чл. 49 Закона о експропријацији важећег у време закључења поравнања („Службени лист СФРЈ“ бр. 11/68).
По налажењу Апелационог суда закључак првостепеног суда је погрешан и жалбом се основано указује на погрешну примену материјалног права.
У конкретној правној ситуацији правном претходнику тужиоца сада покојном Г. национализоване су непокретности правноснажним решењем надлежног општинског органа. Пред органом управе није постигнут споразум о висини накнаде за непокретности које су предмет национализације па су списи од стране органа управе достављени Општинском суду у Крагујевцу да у ванпарничном поступку одреди висину накнаде. Накнада је одређена закључењем поравнања Р.бр.1226/70 дана 09.03.1971. године на износ од 103.972,00 динара. Према оригиналној документацији о извршеним исплатама у форми свеске која је првостепеном суду пружена на увид накнада је исплаћена по редном броју 57 и 87 на име А. Г. дана 24.05.1971. године у износу од 53.972,00 динара и дана 02.07.1971. године у износу од 50.000,00 динара. Потписи о пријему накнаде су вероватно потписи покојног Г. према налазу и мишљењу вештака.
Судско поравнање је уговор којим странке уређују своје грађанско-правне односе којима могу слободно располагати закључено у писменој форми пред надлежним судом и допуштено од суда које има својства правноснажне пресуде, а ако се њиме утврђује обавеза или чинидба тада и својство извршног наслова. То је строго формални акт који спада у категорију свечаних уговора а то су уговори који не захтевају просто оверавање већ активно учешће суда пред којим се закључује уговор као споразум потписан од стране странака, закључен пред судом и оцењен као допуштен од стране суда.
Код таквог стања ствари а имајући у виду правну природу судског поравнања које није судска одлука већ уговор странака закључен пред судом закључење првостепеног суда да је судско поравнање Р.бр.1226/70 од 09.03.1971. године ништаво и да не производи правно дејство јер је при закључењу поравнања учињена битна повреде одредбе парничног поступка обзиром да је суд био непрописно састављен јер је одредбом чл. 49 Закона о експропријацији („Службени лист СФРЈ“ бр. 11/68) прописано да о накнади за експроприсану непокретност суд расправља и одлучује у већу које се састоји од једног судије као председника већа и двојице судија поротника, па како је поравнање закључено пред судијом појединцем пресуда се укида, није правилно.
Првостепени суд не прави разлику између правне природе пресуде која се жалбом може нападати и која се укида ако је у доношењу учињена апсолутно битна повреда поступка јер је донео суд непрописно састављен и правне природе судског поравнања које је уговор странака против кога није дозвољена жалба, а које се може побијати тужбом из разлога из којих се може побијати ваљаност сваког уговора. Конкретно разлози првостепеног суда да није испуњена форма за закључење поравнања и да је суд био непрописно састављен када је дозволио располагање странкама противно одредби чл. 3 ст. 1 ЗПП јер је располагање које су странке учиниле противно принудним прописима, јавном поретку и правилима морала је погрешно.
Одредбом чл. 47, 48 и 49 Закона о експропријацији („Службени лист СФРЈ“ бр. 11/68) прописано је на који начин се одређује накнада за експроприсану непокретност пред органом управе и пред судом. Одредбом чл. 49 наведеног закона прописано је да о накнади за експроприсану непокретност Општински суд расправља и одлучује у већу које се састоји од једног судије као председника већа и двојице судија поротника. У конкретном случају Општински суд у Крагујевцу није расправљао нити одлучивао о накнади за експроприсану непокретност јер није донео одлуку-решење којом би одредио накнаду и на које би незадовољна странка имала право на жалбу и које би морало донети веће, већ је судија на првом рочишту прихватио споразум странака о накнади у смислу одредбе чл. 1089 Закона о облигационим односима прихватајући поравнање странака и непоступајући супротно одредби чл. 49 наведеног закона која не искључује закључење поравнања, нити чл. 3 ст. 1 ЗПП јер располагање странака није противно принудним прописима, напротив њиме се решава правни однос странака, уклања неизвесност и одређују права и обавезе и рокови извршења сагласношћу странка, па чињеница да је поравнање закључено пред судијом а не пред већем не чини поравнање ништавим јер је председник већа овлашћен да на записник прими споразум странака-поравнање којим се решава спорни однос.
Занемарио је првостепени суд одредбу чл. 288 ЗПП којом је прописано да на припремном рочишту председник већа има у погледу управљања поступком сва овлашћења која имају председник већа и веће на главној расправи. Одредбом чл. 279 ЗПП прописано је да председник већа може у току припремања главне расправе донети пресуду на основу признања и пресуду због изостанка и примити на записник поравнање странака. Из наведеног јасно произилази да парница може добити своје мериторно окончање судским поравнањем на припремном рочишту, у времену између припремног рочишта и главне расправе и на главној расправи и да је председник већа овлашћен да прими поравнање странака на записник, како је то у конкретној ситуацији и учињено и разрешен спорни однос странака и уклоњена неизвесност прихватањем споразума који представља сагласну вољу странака која није противна принудним прописима.
По налажењу овог суда закључено судско поравнање П-1226/70 од 9.03.1971. године није ништаво и производи правно дејство, а исто је и испуњено. Правни претходник тужиоца предао је непокретности правном претходнику туженог на основу правноснажног и извршног решења надлежног општинског органа, а правни претходник туженог исплатио је накнаду чија је висина утврђена поравнањем што произилази из оригиналне документације о исплатама коју је суду пружио на увид и чињенице да за свога живота није покретао поступак ни за утврђивање ништавости поравнања нити његово извршење.
Из наведених разлога, а применом одредбе чл. 380 тач. 4 ЗПП а у вези чл. 506 ст. 1 ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11), Апелациони суд је одлучио као у изреци тако што је првостепену пресуду преиначио и на потпуно утврђено чињенично стање од значаја за доношење одлуке о постављеном тужбеном захтеву правилно применио материјално право.
Одлуку о парничним трошковима овај суд засновао је применом одредбе чл. 149 и 150 а у вези чл. 161 ЗПП а према вредности спора, успеху у спору, траженим и опредељеним трошковима у износу од 72.000,00 динара и то на име састава одговора на жалбу 6.000,00 динара, на име трошкова заступања на 7 одржаних рочишта по 7.500,00 динара и на 3 неодржана рочишта у износу од по 4.500,00 динара, са законском затезном каматом од дана пресуђења и према важећој АТ у време пресуђења.
Председник већа – судија
Милорад М. Јанићијевић,с.р.