Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Парнични поступак » Гж 4044-10 ЗПП изузеће судије
Гж 4044-10 ЗПП изузеће судије
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:ГЖ-4044/10
Дана:19.01.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од судијe: Биљане Николић, председника већа, Смиљане Ристић и Драгане Сретовић, чланова већа, у правној ствари тужиoца И. Е. из Р., кога заступа пуномоћник Б. С., дипл. правник, против тужених Р. С. коју заступа РЈП Oдељење у К. и Општина Т. коју заступа М. Б., Oпшински јавни правобранилац, a исту по пуномоћју заступа А. Х. дипл. правник и ЈП „Путеви Србије“, које заступа пуномоћник С. Р. дипл. правник, ради утврђивања права својине, решавајући по жалбама првотужене-Р. С. и друготужене Општине Т., на пресуду Основног суда у Новом Пазару-Судска јединица у Тутину II-18П.бр.347/10 од 05.10.2010. године, након одржане главне и јавне расправе пред другостепеним судом 19.01.2011. године, у присуству пун. тужиоца и заступника друготужене а у одсуству уредно позване првотужене донео је следећу
П Р Е С У Д У
I УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Новом Пазару-Судска јединица у Тутину II-18П.бр.347/10 од 05.10.2010. године у односу на тужене Р. С. и Општину Т..
II УТВРЂУЈЕ СЕ да тужилац И. Е. из Р., има право коришћења на непокретности означене као кп. Бр. 72/2 КО Р., која је уписана на име Р.С. као власника, чији је корисник Општина Т., у површини од 105м2, са мерама и границама: са северне стране до сеоског пута у дужини од 5,70м, са источне стране до кп.бр.73/1 у дужини од 16,54м, са јужне стране до путног земљишта у дужини од 7,05м и са западне стране до истоимене парцеле у дужини од 5,7ом и са западне стране до истоимене парцеле у дужини од 16,54м, парцеле у дужини од 16,66м, па се обавезују првотужена Р. С. и друготужена Општина Т. да ову парцелу предају у државину тужиоцу, да му признају право коришћења и да трпе да се тужилац са правом коришћења упише у Службу за катастар непокретности Т., по пријему писменог отправка пресуде.
ОДБИЈА се део тужбеног захтева тужиоца којим је тражио да се утврди да је власник к.п. 72/2 КО Р. у датим мерама и границама из ст. 1. изреке првостепене пресуде што су му првотужени и друготужени дужни признати као НЕОСНОВАН.
ОБАВЕЗУЈЕ СЕ првотужена и друготужена да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плати износ од 96.300,00 динара у року од 15 дана по пријему пресуде.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом у ставу I утврђено је да је тужилац И. Е. из Р. власник непокретности означена као Кп.бр.72/2 КО Р., уписана на име Р. С., корисник Општина Т., у површини од 105м2 са мерама и границама са северне стране сеоског пута у дужини од 5,70м, са источне стране до кп.бр.73/1 у дужини од 16,54м, са јужне стране до путног земљишта у дужини од 7,05м и са западне стране до истоимене парцеле у дужини од 16,66м, па се обавезују туженици да ову непокретност предају у својину и државину тужиоцу, да му признају право својине и трпе промену у катастру непокретности у року од 15 дана по пријему пресуде.
Ставом II исте пресуде обавезани су тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплате износ од 40.000,00 динара у року од 15 дана по пријему пресуде.
Против првостепене пресуде првотужена и друготужена су благовремено изјавиле жалбе, побијајући исту из свих законских разлога.
Испитујући побијану пресуду у смислу чл.372 ЗПП Апелациони суд је утврдио да су жалбе првотужене и друготужене делимично основане .
У првостепеном поступку утврђено је да је тужилац постао власник на кп.бр. 73-4/9 и кп.бр.74 4/9 КО Р. у површини од 9,58 ари по основу купопродајног уговора Ов.бр. 483/76 од 27.12.1976. године. Приликом изградње магистралног пута тужиоцу је одузето 2,23 ара, након чега је извршена делимична замена са делом кп.бр.72 КО Р. у површини 94м2 КО Р., која се налазила у државној својини, чији је корисник било Предузеће за путеве Н.П., док је за преостали део требало да се изврши нагодба у новцу. Тужилац је на својој парцели и на делу парцеле коју је добио у поступку замене изградио стамбени објекат, с тим да је у власничкој евиденцији замењени део кп.бр.72/2 КО Р. и даље уписан на име туженика.
Изласком на лице места и из налаза вештака геометра суд је уврдио да је тужилац након изградње стамбеног објекта исти оградио чврстом оградом и на тај начин је обухватио и спорну кп.бр.72/2 КО Р. у површини од 105 м2.
Приликом одлучивања у овој правној ствари првостепени суд је имао у виду чињеницу да је тужилац на делу предметне парцеле стекао право својине путем грађења те је на том делу изградио стамбени објекат 1976. године, па како спорни део парцеле држи дуже од 20 година и како је исту стекао на законит начин и био савестан у наведеном периоду, то је постао власник дела кп.бр. 72/2 КО Р. у површини од 105м2 са означеним мерама и границама, те је сходно томе одлучио као у изреци првостепене пресуде.
Другостепени суд налази да је првостепени суд донео пресуду уз битну повреду одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тач.12 и из тач.1 ЗПП, на коју суд пази по службеној дужности.
Битна повреда поступка из чл.361 ст.2 тач.1 ЗПП-а, на коју суд пази по службеној дужности, огледа се у томе што је судећи судија у овом предмету учествовао раније као заступник Општине Т., па с обзиром на ове околности исти је морао бити изузет од даљег поступања у овој правној ствари. Учињена је и битна повреда из чл.361 ст.2 тач.12 ЗПП, обзиром да је првовостепени суд изведене доказе и чињенице погрешно оценио због чега је првостепена пресуда била неразумљва, те су наведени пропусти довели до отварања расправе у овом предмету. На одржаној расправи пред другостепеним судом, прочитани су сви изведени докази, па је по оцени свих изведених доказа посебно и у њиховој међусобној вези, а у смислу чл.8 ЗПП утврђено следеће чињенично стање:
да је кп.бр.72 КО Р. укупне површине 528м2, уписана у листу непокретности бр.164 КО Р. као државна својина Р. С., чији је корисник Општина Т.. Овај упис је извршен у складу са Законом о путевима, када су локални и некатегорисани путеви и земљиште уз њих прешли на општине. Кп.бр.72 КО Р. приликом израде предметног катастра била је уписана на име Б. И. Х., која је пренета по основу решења бр. 03-465-5-11/73 од 28.08.1973. године са овог лица на Предузеће за путеве Н. П., да би касније сходно Закону о путевима прешла на Општину Т. Између тужиоца и правног предходника предузећа за путеве Н. П.је дошло до усменог уговора о размени 1976 год. .По овом уговору тужилац је уступио истом предузећу део своје парцеле а ово предузеће је њему уступило део к.п. 72 КО Р. у површини од 1 ара. Усмени уговор о размени је реализован у целости те је тужилац ушао у државину спорног дела кп.бр. 72 који је по размени добио и на овом делу кп.бр.72 као и на деловима кп.бр.73 . и кп.бр.74 КО Р. саградио породично- стамбени објект 1976 године. Предузеће за путеве Н. П.је било власник кп.бр.72 КО Р. у току 1976 год.те је могао да отуђи спорну непокретност.Тужилац је био савестан градитељ сходно чл.24. Закона о основама својинско правних односа јер је сматрао да гради на делу кп.бр. 72 КО Р. коју је добио по размени. При том, нико се у року од 3 године од завршетка градње није противио градњи те је тужилац по основу градње објекта постао власник на делу к.п. 72 КО Р. у време када је власник ове кат. парцеле било предузеће за путеве Н. П. Спорни део кп.бр 72 је добио подброј кп.бр. 72/2, приликом израде радне скице од стране вештака геометра.
Чињеница је да се сада у кат. операту к.п. 72 КО Р. води као државна својина Р. С. на којој је корисник Општина Т. Али, тужилац је право коришћења стекао од правног предходника тужених те је у овом делу основан тужбени захтев тужиоца. Међутим, неоснован је део тужбеног захтева тужиоца којим је тражио да се утврди да је власник дела к.п.72 КО Р .Наиме, доношењем Закона о средствима у својини Р. С. (Сл. гласник РС 53/95, 3/96,54795 и 32/97) извршена је трансформација друштвене својине у државну својину. Државна својина по том закону се састоји из 3 овлашћења а то су : право располагања, право коришћења и право управљања. Значи, к.п. 72 КО Р. је постала државна својина те тужилац не може тражити да се утврди да је власник ове к.п. а сходно наведеном закону.
Апелациони суд је о трошковима парничног поступка одлучио применом одредби чл.149 и чл.150 ЗПП, па је обавезао првотужену и друготужену да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка и то: за заступање тужиоца преко пуномоћника адвоката на 6 одржаних рочишта по 6.250,00 динара, за заступање тужиоца од стране адвоката на 6 одложених рочишта по 3.125,00 динара, за заступање тужиоца на расправу пред другостепеним судом износ од 6.250,00 дин.,за састав тужбе 5.000,00 динара, за састав жалбе 5.000,00, динара, а све на основу важеће АТ у време пресуђења, за таксу на тужбу и пресуду износ од по 11.900,00 динара, на основу Закона о судским таксама („Сл. гласник РС“ бр.28/94,53/9519/97 и 34/01), што чини укупно досуђени износ од 96.300,00 динара.
Из наведених разлога а сходно чл.376 ЗПП, одлучено је као у изреци пресуде у вези са чл.369 и чл.370 ЗПП.
Председник већа-судија
Биљана Николић, с.р.