Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 4089.12 Накнада штете
Гж 4089.12 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ 4089/12
Дана: 12. фебруара 2013. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника већа, Снежане Ковачевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиоца С. з. „Н.“, са седиштем у К., чији је пуномоћник Д. Р., адвокат из К., против туженог ЈП „П. и. Г. К.“ са седиштем у К., чији је заступник дипломирани правник С. Ж. из К., ради накнаде штете, вредност спора 12.100.500,00 динара, одлучујући о жалби туженог, изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу П.бр. 16/12 од 07. септембра 2012. године, у седници већа одржаној дана 12. фебруара 2013. године, донео је
П Р Е С У Д У
ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Крагујевцу П.бр. 16/12 од 07. септембра 2012. године, тако да гласи:
1. ОДБИЈА СЕ као неоснован тужбени захтев тужиоца С. з. „Н.“ да се обавеже тужени ЈП „П. и. Г. К.“ да тужиоцу на име накнаде штете исплати износ од 7.716.000,00 динара, са законском затезном каматом на овај износ почев од 03.04.2012. године, као дана уређења тужбеног захтева, па до коначне исплате.
2. Свака страна сноси своје трошкове поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком под I побијане пресуде усвојен је тужбени захтев тужиоца С. з. „Н.“ са седиштем у К., па је обавезан тужени ЈП „П. и. Г. К.“ да тужиоцу на име накнаде штете исплати износ од 7.716.000,00 динара са законском затезном каматом на овај износ, почев од 03.04.2012. године, као дана уређења тужбеног захтева па до коначне исплате.
Изреком под II исте пресуде обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 678.875,00 динара.
Против ове пресуде жалбу је изјавио тужени побијајући је због: битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући оспорену пресуду у смислу чл. 386 ЗПП, Апелациони суд је утврдио
Жалба је основана.
Првостепена пресуда није донета уз битнe повредe поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1-3, 5, 7, 9 ЗПП, које Апелациони суд, испитује по службеној дужности, као ни уз битну повреду поступка из чл. 374 ст.2 тач. 12 ЗПП, јер првостепена пресуда нема недостатака због којих се не може испитати.
У току првостепеног поступка утврђено је да je на основу решења Скупштине Града К. број 5-463-295/79 од 26.06.1979. године додељено тужиоцу на коришћење више парцела, које обухватају и шест парцела у насељу А. СО К. површине 0.63,79 хектара. Правном претходнику туженог је наложено да закључи уговор о уређењу међусобних односа са тужиоцем. Тим уговором који је закључен 18.12.1979. године између Фонда за уређивање грађевинског земљишта Општине К. и овде тужиоца С. з. „Н.“ су регулисана међусобна права и обавеза за изградњу стамбених зграда на наведеном земљишту, Фонд је обавезан да корисника уведе у посед земљишта одмах по потписивању уговора, а тужилац, односно корисник земљишта је обавезан да Фонду плати накнаду за уступљено земљиште према одлуци СО К. за 1979. годину, која износи 2.400,00 динара по ару, што за површину од 0.58,85 ха износи 141.440,00 динара. Истим уговором тужилац је обавезан да плати Фонду и трошкове за уређење грађевинског земљишта.
Решењем СО К. број 05-463-200/94 од 01.03.1995. године је предвиђено да се врши измена додељених парцела тужиоца из става један решења од 06.06.1979. године, јер је Геодетска управа извршила цепање парцела које су првобитно биле додељене, па су формиране засебне парцеле све у К.О. К., а укупна површина додељених парцела износи 0.30,37ха. У листама непокретности мн.број 1723 К.О. К. – 4 насеље „С.“ и ЛН 3192 К.О. К. – 4 насеље „С.“ је утврђено да се предметне парцеле воде као градско грађевинско земљиште у својини Р. С.
Из извештаја тужиоца од 21.04.2008. године, произилази да је тужилац платио накнаду за уређење земљишта по уговору од 18.12.1979. године. На основу уверења Службе за катастар непокретности К. од 08.12.2009. године произилази да је кп.бр. 8918 укупне површине 2.32,29 ха уписана као право својине Р. С., а право коришћења тужиоца са уделом од 1403/23229, а упис је извршен у поступку обнове државног премера и израде катастра непокретности, а на основу преузетих стања из земљишне књиге, те су кп.бр. 6662/3 у површини од 0.08,97 ха и кп.бр. 6662/38 у површини од 0.05.46 ха уписане у зк.ул. 9488 К.О. К. ушле у састав новоформиране парцеле кп.бр. 8918.
Протоколом о регулисању међусобних права и обавеза који је закључен између туженог и тужиоца 05.06.2011. године, је предвиђено да су потписници протокола сагласни да СЗ „Н.“ као тужилац уреди тужбу на начин, што ће од укупне површине парцеле коју потражује повући тужбу у делу који се односи на право на сукориснички део од 1403/23 и 229 на кп.бр. 8918 К.О. К., насеље „С.“ на коме је СЗ „Н.“ односно тужилац уписан као сукорисник, а да се због истакнутог приговора застарелости потраживања од стране туженог предузећа у преосталом делу настави поступак у тој парници. На основу напред наведеног Протокола произилази постојање пасивне легитимације на страни туженог.
Првостепени суд је извео погрешан чињенично-правни закључак, када је оценио да тужилац не може сносити штетне последице због евентуалног пропуста државних органа, те је погрешно оценио приговор застарелости поднет у односу на захтев садржан у ставу I изреке побијане пресуде. Ово са разлога што је процесна грађа у овој правној ствари усмерена на доказивање постојања узрочно последичне везе настале између радње штетника и евентуалне штете. Првостепени суд је одлучио као у изреци по основу захтева за накнаду штете и на основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања али је неосновано одбио приговор туженог о застарелости у односу на предметно потраживање тужиоца и при томе погрешно применио материјално право.
Наиме, првостепени суд супротно чл. 376. ЗПП, није применио одредбу коју је требало да примени, односно није у конкретном случају применио одредбу члана 376. став 3. ЗОО која прописује да потраживање накнаде штете настале поводом уговорне обавезе застарева за време одређено за застарелост те обавезе.
У конкретном случају ставом трећим решења Скупштине града К. од 01.03.1995. године број 05-463-200/94 је предвиђено да решење исте управе од 26.06.1979. године у делу који се не односи на површине и бројеве парцела остаје неизмењено. Са тим у вези, диспозитив решења исте Управе од 26.06.1979. године које остаје неизмењено односи се и на обавезу странака да закључе нови уговор о уређењу међусобних односа. Ово тим пре, што је новим решењем од 01.03.1995. године, предходно решење измењено у битним елементима а који се односе на површине парцела које се дају тужиоцу на коришћење. Са тим у вези рок за почетак тока застарелости због накнаде штете настале услед незакључења уговора почео је тећи даном правноснажности решења Скупштине града К. од 01.03.1995. године број 05-463-200/94, а застарелост по основу накнаде штете у конкретном случају је наступила 01.03.2000. године, девет година пре подношења тужбе која је поднета 05.03.2009. године.
Како се одлука у овој правној ствари односи на процесну грађу и потраживање по основу накнаде штете, то тужилац није изгубио право да евентуалном тужбом чији би основ био исплата накнаде по основу фактичке експропријације исто право оствари према крајњим корисницима експропријације којима је дато земљиште које је правноснажним решењем број 05-463-200/94 01.03.1995. године, уколико су за то испуњени услови предвиђени одговарајућим одредбама Закона о експропријацији.
Преиначена је и одлука о трошковима, јер се тужени који је успео у парници изјаснио на рочишту од 07.09.2012. године, да не поставља захтев у вези накнаде трошкова, тако да је одлука о трошковима донета на основу чл. 163 ст. 1 ЗПП.
Из изнетих разлога, Апелациони суд је одлучио као у изреци на основу чл. 394 ст. 4 ЗПП.
Председник већа-судија,
Обрен Јездић, ср