Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Медијско право » Гж 4126.10 накнада штете због повреде угледа и части
Гж 4126.10 накнада штете због повреде угледа и части
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: ГЖ-4126/10
Дана 5.01.2011.године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника већа, Снежане Ковачевић и Милорада Јанићијевића, чланова већа, у парници тужиоца Б. Н. из Р., чији је пуномоћник Г. П. из Р., против туженог A.Н. ДОО у Б., чији је пуномоћник Д. С., адвокат из Б., ради накнаде штете, вредност спора 150.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Краљеву 1П4.88/10 од 08.11.2010.године, у седници већа одржаној 5.01.2011.године, донео је
П Р Е С У Д У
ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Краљеву 1П4.88/10 од 08.11.2010. године, тако да гласи:
1.ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужиоца Н. Б. из Р. којим је тражио да се обавеже тужени А. Н. ДОО у Б., да тужиоцу на име накнаде штете за душевне болове због повреде части и угледа плати износ од 150.000,00 динара, са законском затезном каматом од дана пресуђења 08.11.2010.године па до исплате, у року од 8 дана од пријема пресуде.
2.ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац да туженом на име трошкова парничног поступка плати износ од 51.250,00 динара у року од 15 дана по пријему писменог отправка пресуде.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке побијане пресуде обавезан је тужени А.Н. ДОО у Б. да тужиоцу Н. Б. из Р. на име накнаде штете за душевне болове због повреде части и угледа плати износ од 150.000,00 динара, са законском затезном каматом од дана пресуђења 08.11.2010.године па до исплате.
Изреком у ставу другом обавезан је тужени да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка у износу од 64.850,00 динара.
Против ове пресуде тужени је благовремено, преко свог пуномоћника, изјавио жалбу побијајући је из свих законских разлога предвиђених одредбом чл.360 ст. 1 ЗПП.
Тужилац је, преко пуномоћника, доставио одговор на жалбу у коме је предложио да се жалба туженог одбије као неоснована.
Испитујући оспорену пресуду, на основу чл. 372 ЗПП Апелациони суд је утврдио да је жалба основана.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде поступка из чл. 361 ст. 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП које другостепени суд испитује по службеној дужности.
Неосновани су наводи жалбе да побијана пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама и да су дати разлози нејасни и противречни, на који начин се посредно указује на битну повреду из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, јер пвостепена пресуда наведене недостатке не садржи.
У спроведеном поступку, на основу оцене изведених доказа првостепени суд је утврдио да је у дневном листу А. од 10.03.2009. године, а чији је оснивач тужени објављен текст под насловом „Шверцерима чували леђа“ у коме је интерпретирано саопштење МУП-а РС, Бироа за сарадњу са медијима број 88/09 од 09.03.2009.године. У оквиру овог чланка објављене су фотографије већег броја лица, међу којима се налази и фотографија тужиоца испод које је уписано презиме тужиоца Н. У чланку је између осталог наведено да је у једном од најмасовнијих хапшења у том делу С. разбијена једна од највећих мрежа кријумчара која је у спрези са корумпираним полицајцима из Р., К. и Н. П. обављала шверц преко границе са К., да се незванично сазнаје да је пре свих група полицајаца из Р. шверцерима омогућила огромну зараду.
На почетку текста наведено је: „К. полиција јуче је ухапсила 35 особа од којих је чак 18 припадника полиције из Р., К. и Н. П., због сумње да су примали и давали мито, омогућавали шверц нафте, алкохола и друге акцизне робе, злоупотребили службени положај, поседовали наркотике“.
Увидом у саопштење МУП-а РС, Бироа за сарадњу са медијима од 09.03.2009.године првостепени суд је утврдио да је у вишемесечној синхронизованој акцији припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије-Полицијске управе у К., данас ухапшено 35 особа од којих је 18 полицијских службеника, са подручја Н. П., Р. и К., због основане сумње да су извршили више кривичних дела кријумчарења, давања и примања мита и кривичних дела из Закона о оружју и муницији. У истом саопштењу наведена су имена лица која су лишена слободе, међу којима је, под редним бројем 26 наведено и име тужиоца Н. Б. из Р., запосленог у МУП К., Полицијској испостави Р..
У истом саопштењу даље се наводи: „осумњичени су се у дужем временском периоду бавили кријумчарењем различитих производа домаћег и страног порекла: шверцом нафте и нафтиних деривата, робе животињског порекла, алкохолних и безалкохолних пића и других акцизних производа. Алтернативним путним правцима су прелазили административну линију у копненој зони безбедности према Општини Р., ради избегавања мера царинског надзора и регулисања пореских и других обавеза. За робу коју су превозили преко контролног-безбедносног пункта Р. у Р. сачињавали су фиктивну документацију, умањивали количину робе и њену вредност. Приликом преласка наступали су организовано користећи радио станице и специјалнa односно адаптирана возила намењена за вожњу алтернативним путним правцима. Код ових лица пронађена је већа количина оружја и муниције (пушке, пиштољи, бомбе, ….). Кријумчари су полицијским службеницима давали поклоне у унапред уговореним новчаним износима. Ова акција изведена је у координацији са надлежним Окружним тужилаштвом у Краљеву и Специјалним тужилаштвом у Београду. У току је рад на утврђивању свих чињеница везаних за овај случај“.
На основу интегралне садржине спорног новинског чланка произилази да је у истом интерпретирана садржина наведеног саопштења МУП-а, Бироа за сарадњу са медијима уз незнатна одступања, да би се текст прилагодио читаоцима а како то произилази и из исказа сведока С. Ј. који је у том периоду радио као хонорарни дописник А. новина из К.
Првостепени суд је такође утврдио да су новинарима, уз саопштење МУП-а достављене и фотографије осумњичених, па и тужиоца.
Код таквог чињеничног стања, утврђеног побијаном пресудом, неправилан је закључак првостепеног суда да не постоји основ за искључење одговорности туженог, као правног лица које је оснивач јавног гласила, сагласно одредби чл. 82 Закона о јавном информисању („Службени гласник РС“ број 43/03 са каснијим изменама).
У наведеном члану прописано је да новинар, одговорни уредник и правно лице које је оснивач јавног гласила не одговарају за штету ако је неистинита или непотпуна информација верно пренета из јавне скупштинске расправе или из јавне расправе у скупштинском телу или из судског поступка или из документа надлежног државног органа.
С обзиром да цитирано саопштење МУП-а Бироа за сарадњу са медијима представља документ надлежног државног органа – Министарства унутрашњих послова и да је у спорном новинском чланку у основи верно пренето ово саопштење, уз извесна одступања да би се текст прилагодио читаоцима у циљу бољег информисања и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдани интерес да зна, а како је то прописано одредбом чл. 4 ст. 1 истог Закона, не може се прихватити закључак првостепеног суда да тужилац има право на накнаду нематеријалне штете због повреде части и угледа објављивањем нетачне и непотпуне информације изнете у спорном тексту, а на основу чл. 79 наведеног Закона у вези са чл. 200 ст. 1 ЗОО, у износу од 150.000,00 динара а који му је и досуђен. Наслов спорног текста „Шверцерима чували леђа“ и „Пандурска мафија“ и речи у самом тексту као што су „корумпирани полицајци“ и „шверцери“ не упућују на општи закључак, како је то оценио првостепени суд да се све наведене дисквалификације односе и на тужиоца и да је на такав начин тужилац унапред оглашен кривим и да је прејудицирана његова кривица за извршено кривично дело јер кривични поступак против њега још није правоснажно окончан и да је на такав начин повређена и претпоставка невиности тужиоца супротно одредби чл. 37 Закона о јавном информисању.
По оцени Апелационог суда спорни текст уопштено се односи на 35 особа које су ухапшене због сумње да су извршиле одређена кривична дела, међу којима се налази и 18 припадника полиције из Р., К. и Н. П., чија су имена у спорном тексту пренета из саопштења МУП-а од 09.03.2009.године уз које су приложене и фотографије осумњичених полицајаца и шверцера.
Име тужиоца објављено је у поднаслову текста „Ухапшени полицајци“, који није омаловажавајући, увредљив ни малициозан.
На основу интегралне садржине спорног новинског текста тужилац ни на једном месту није поименично споменут као лице које је припадник „пандурске мафије“, „да је шверцерима чувао леђа“ и да је „корумпирани полицајац“. Тема спорног текста није био тужилац нити његова личност већ негативне појаве у друштву, које су интерпретиране и у саопштењу МУП-а Бироа за сарадњу са медијима о којима јавност има оправданог интереса да зна између осталог и преко саопштења у јавним гласилима а сагласно одредби чл. 4 ст. 1 наведеног Закона.
Чињеница да се име тужиоца коме је иначе изречена мера престанка радног односа и покренут кривични поступак који још није окончан, а поводом догађаја интерпретираних у наведеном саопштењу, нашло у оквиру наведеног чланка, заједно са његовом фотографијом, у мноштву имена других лица и њихових фотографија, поводом интерпретације документа надлежног државног органа, није истовремено и доказ, супротно закључку првостепеног суда да је тужилац објављивањем спорног текста унапред означен као корумпирани полицајац и да је прејудицирана његова кривица као извршиоца кривичног дела и да му је на такав начин повређена част и углед и да је омаловажена његова личност, да је трпео понижења као и његова породица и да му са тог разлога следује досуђена новчана сатисфакција.
На основу претходно изнетих чињеница и околности произилази да су основани жалбени наводи туженог да је побијана пресуда донета уз погрешну примену материјалног права и да постоји законски основ за примену одредбе чл. 82 Закона о јавном информисању јер је спорни текст писан на основу саопштења МУП-а РС, надлежног државног органа, који је уз текст новинарима доставио и фотографије осумњичених лица и да за евентуално проузроковану штету тужиоцу, објављивањем неистините или непотпуне информације, која потиче од државног органа, једино може да одговара држава, а не и тужени као оснивач јавног гласила.
С обзиром да је првостепени суд на основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања извео погрешан чињенични закључак да не постоји основ за искључење одговорности туженог у смислу одредбе чл. 82 Закона о јавном информисању, а због чега је погрешно применио и материјално право на које је позвао, Апелациони суд је на основу чл. 380 тач. 3 и 4 ЗПП побијану пресуду преиначио и одлучио као у изреци под 1.
Имајући у виду да је првостепена пресуда преиначена тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца другостепени суд је сагласно одредби чл. 161 ст. 2 у вези са чл. 149 ст. 1 и 150 ЗПП одлучио о трошковима целокупног поступка, тако што је туженом, који је у целости успео у конкретној парници на име нужних парничних трошкова досудио износ од 51.250,00 динара.
Тужени је за заступање од стране пуномоћника адвоката, сагласно тарифном броју 7 Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“ број 53/10) за 6 одржаних рочишта имао издатак од по 6.250,00 динара, за састав одговора на тужбу 5.000,00 динара, за састав поднеска – жалбе од 06.09.2010.године 5.000,00 динара, колико по трошковнику потражује и 10.000,00 динара на име састава жалбе од 06.12.2010.године, а што у збиру представља досуђени износ, а због чега је одлучено као у изреци под 2.
Председник већа-судија
Обрен Јездић,с.р.