Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 441.11 Накнада штете
Гж 441.11 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Гж.бр.441/11
Дана 15.03.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Божидара Вујичића као председника већа, Мирјане Поповић и Радмиле Радуловић као чланова већа, у правној ствари тужиоца М. М. из У. , кога заступа Д. М. Ј., адвокат из Б. Б., против тужених ЈП С.С. Б., кога заступа пуномоћник Г. Н. – Л. и Компаније Д.О. а.д.о. Б. из Б., ради накнаде штете, вредност спора 1.042.880,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца против пресуде Основног суда у Ужицу II 3П 913/10 од 11.11.2010. године, у седници већа одржаној дана 15.03.2011. године донео је
П Р Е СУ Д У
ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Ужицу II 3П 913/10 од 11.11.2010. године, а жалба тужиоца М. М. из У. се одбија КАО НЕОСНОВАНА.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом у ставу 1 изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца да се тужени обавежу да тужиоцу солидарно на име накнаде штете исплате износе из става 1 изреке пресуде са припадајућом каматом, као неоснован.
У ставу 2 изреке тужилац је обавезан да туженом ЈП С.С Б. на име трошкова спора плати 34.597,00 динара.
Против ове пресуде тужилац је телеграмом који је послат 01.02.2011. године, благовремнео изјавио жалбу, а образложење жалбе је доставио 03.02.2011.године по протеку рока од 15 дана од дана пријема првостепене пресуде, а пресуду побија због непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Првотужени је дао одговор на жалбу.
Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП па је нашао да је жалба туженог неоснована.
Тужилац је првостепену пресуду примио преко свог пуномоћника 17.01.2011. године, а рок за жалбу био је 15 дана од дана пријема пресуде, тако да је задњи рок за
изјављивање жалбе био уторак 01.02.2011.године. У телеграму који је послат 01.02.2011. године, значи задњег дана за изјављивање жалбе, се наводи само да изјављује жалбу на првостепену пресуду, а да образложење жалбе следи у законском року од 3 дана. Тужилац је 03.02.2011. године доставио образложење жалбе да пресуду побија због непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Одредбом чл. 107 став 3 ЗПП је прописано да ако је поднесак упућен телеграфским путем, сматраће се да је дат у року само ако уредан поднесак накнадно буде предат суду или упућен суду препорученом пошиљком, у року од 3 дана, од дана предаје телеграма пошти. Тужилац је у року од 3 дана доставио образложење жалбе. Међутим, ово образложење је предато по протеку рока од 15 дана, од дана пријема пресуде, тако да је жалба изјављена телеграмом благовремена, док је образложење жалбе стигло по протеку рока од 15 дана од дана пријема пресуде, па приликом одлучивања овај суд није имао у виду наводе из образложења, јер је образложење неблаговремено, а првостепену пресуду је испитивао само у погледу битних повреда одредаба ЗПП из чл. 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП и на правилну примену материјалног права.
Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности и због којих би првостепена пресуда морала бити укинута.
Правилно је првостепни суд оценом изведених доказа утврдио да је тужилац повређен на скијању дана 22.03.2009. године око 13 часова на ски-стази Т. на З., власништво и поседништво првотуженог приликом рекреативног скијања, којом приликом је претрпео тешку телесну повреду, тако што га је други скијаш сведок М. Р.риликом скијања ударио од позади у тело, у леђа, да се забио у тужиоца, да је тужилац од његовог удара пао на стазу главом и осетио јак бол у пределу десног рамена, а од ударца у леђа је изгубио дисање. Одмах је позвана Горска служба спашавања, која је нудила помоћ тужиоцу да му имобилише раме, али је он то одбио и сам се са скијама у пратњи ћерке одскијао до амбуланте, где му је указана помоћ.
Суд је утврдио да се тужилац као скијаш правилно понашао на стази, да није предузео изненадно скретање на стази и да по свим правилима онај ко се скија иза скијаша дужан је да води рачуна о скијашу испред себе. Из налаза вештака др. Р. Р., доцента на катедри теорије и методике скијања Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Б., утврђено је да се скијаш, који је налетео на тужиоца није придржавао правила, али с обзиром на околности у којима се обавља скијање, исто доприноси стварању услова за појаву ризика са негативним исходом и да судари чине део ризика на скијању и спадају у уобичајне ризике, а скијање иначе спада у категорију активности са повећаним ризиком.
С обзиром на овако утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно закључио да је повређивање тужиоца резултат уобичајних опасности и ризика скијања, а уобичајена опасност и ризик скијања, сходно члану 6 Закона о јавним скијалиштима не обухвата одговорност туженог за накнаду штете проузроковане на скијалишту и да нису испуњени услови за накнаду штете по основу објективне одговорности у смислу чл. 173 ЗОО, јер околности под којима је тужени повређен не могу се подвести под неуобичајену или очекивану опасност при скијању. Такође нема кривице првотуженог за насталу штету у смислу чл. 158 ЗОО, јер само од другог скијаша од чијег ударца је тужилац повређен, зависи са којом пажњом ће се кретати и да ли ће поштовати правила скијања, на шта тужени није могао да утиче, па не стоји одговорност ни првотуженог, ни друготуженог, код кога је првотужени осигурао делатност за штету коју је тужилац претрпео.
Првостепени суд је правилно применио материјално право одредбе чл. 3 тачка 11 Закона о јавним скијалиштима којима је прописано да уобичајена опасност и ризик скијања је опасност, односно ризик, који просечан скијаш при потребној пажњи мора или може предвидети да ће постојати на месту стазе коју користи, под условом да је поштовао правила утврђена овим законом и прописе донете на основу овог закона, а одредбом члан 6 истог закона је прописано да се на одговорност за штету проузроковану на скијалишту примењују општа правила од одговорности за штету, а право на накнаду штете проузроковане на скијалишту не обухватају оне штете које су резултат уобичајне опасности и ризика скијања.
Како је првостепени суд правилно применио напред цитиране одредбе Закона о јавним скијалиштима и Закона о облигационим односима, то је Апелациони суд на основу чл. 375 ЗПП одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа - судија
Божидар Вујичић, с.р.