Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Стварно право » Гж 450.11 Право сукоришћења земљишта

Гж 450.11 Право сукоришћења земљишта

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У
КРАГУЈЕВЦУ
Гж.бр. 450/11
Датум: 25. 03. 2011. године
K р а г у ј е в а ц

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Зорана Хаџића, председника већа, Драгице Петровић и Сузане Видановић, чланова већа, у правној ствари тужилаца М. Т. и М. Б., обе из П., које заступа пуномоћник М. А., адвокат из П., против туженог ЈП  ''Ж. С.'' Б., кога заступа Д. П., дипл. правник, запослена код туженог, ради права сукоришћења земљишта, вредност спора 8.000,00 динара, поступајући по жалби туженог на пресуду Основног суда у Пожеги, 9П. бр. 3624/10, од 24. 01. 2011. године, у нејавној седници већа одржаној дана 25. 03. 2011. године,  донео је

 П Р Е С У Д У

ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Пожеги 9 П. бр. 3624/10, од 24. 01. 2011. године, а жалба туженог ОДБИЈА КАО НЕОСНОВАНА.

О б р а з л о ж е њ е

Ставом првим изреке побијане пресуде утврђено је да тужиље М. Т. из П. и М. Б. из П., као власници стамбеног објекта, према туженом ЈП ''Ж. С.'' Б. имају право коришћења кп. бр. 183 КО П., која има статус изграђеног градског грађевинског земљишта у државној својини и то земљишта под зградом објектом као и земљишта које служи за редовну употребу објекта, са аликвотним уделом од 391/874, што је тужени дужан признати и трпети да се тужилац у катастарском операту РГЗ – Служба за катастар непокретности П., упише као сукорисник наведене парцеле у року од 15 дана  од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Другим ставом изреке обавезан је тужени да тужиоцима надокнади солидарно трошкове парничног поступка у износу од 68.780,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде под претњом извршења.

На наведену пресуду у законском року жалбу је уложио тужени због погрешне примене материјалног права, са предлогом да другостепени суд, поступајући у смислу жалбених навода, наведену пресуду преиначи одбијањем тужбеног захтева тужиља или да исту укине и врати првостепеном суду на поновни поступак.

Испитујући правилност првостепене пресуде у смислу члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд налази да жалба туженог није основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1,2,5,7, 9  ЗПП-а, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, а иста није донета ни уз погрешну примену материјалног права, да би била преиначена или укинута.

Из утврђеног чињеничног стања произилази да су тужиоци власници објекта односно сувласници стамбене зграде у П., изграђене на кп. Бр. 183 КО П., укупне површине 62,50 м2, од чега тужиља М. Т. стамбеној површини од 36 м2, што представља једнособан стан са источне стране, а тужиља М. Б. носилац права својине на стамбеној површини од 26,50 м2, што представља једнособан стан са јужне стране, а које су чињенице утврђене из правноснажне пресуде Општинског суда у Пожеги, П. бр. 279/07, од 11. 02. 2008. године. Даље је утврђено да кп. Бр. 183 КО П. представља изграђено градско грађевинско земљиште, чија је укупна површина 0.08,74 ха, која представља једну урбанистичку целину која је оформљена у складу са прописима општинске управе, где је предвиђен наведени објекат који се на њој налази и његов положај. Као неспорно је утврђено да су тужиоци извршили откуп стамбеног објекта, али нису извршили и откуп земљишта које се налази под зградом и које је неопходно за  редовну употребу објекта, а који се налази на северном делу наведене парцеле. Преко вештака геометра В. О. и вештака грађевинске струке, дипл. инг. П. Р., првостепени суд је утврдио мере и границе неопходног земљишта за коришћење наведеног објекта, ближе описане у овом налазу, које има укупну површину 391м2. Вештак је дао налаз и мишљење,  имајући у виду и земљиште на истој катастарској парцели, које је неопходно за коришћење објекта трећег лица Ж. К., који је прихваћен од стране првостепеног суда у целости, јер тужилачка страна није имала примедбе вештачењу, а тужена страна је само паушално износила примедбе без навођења одговарајућих разлога.

Код овако правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је, применом одредаба чл. 19 тада важећег  Закона о грађевинском земљишту („Сл. гл. РС'', 44/95 и 16/97), који је важио у време када су тужиље стекле право својине на предметном објекту, откупом од туженог, преносом права на објекту на изграђеном градском грађевинском земљишту, пренета су и права на земљишту под објектом и земљишту које служи за редовну употребу објекта, а у смислу одредаба чл. 35 Закона о одређивању градског грађевинског земљишта у градовима и насељима градског карактера, сопственик зграде на изграђеном градском грађевинском земљишту има право да користи земљиште под зградом и земљиште које је потребно за њену редовну употребу у границама грађевинске парцеле утврђене урбанистичким планом.

Како се површина  парцеле која је потребна за редовну  употребу објекта,  налази управо у границама грађевинске парцеле, а имајући у виду наведене законске одредбе,  првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиља, као основан, одлучујући као у изреци првостепене пресуде.

Са оваквим ставом и закључком првостепеног суда у потпуности је сагласан и Апелациони суд који прихвата све дате разлоге првостепеног суда.

Неосновано се жалбом туженог указује да је првостепени суд погрешно применио материјално право, тачније да није ценио чињеницу да су тужиље постале власнице стана откупом по Закону о стамбеним односима, односно да оне нису откупиле и право коришћења предметног земљишта. Овакви наводи из жалбе туженог су без основа, јер је првостепени суд ову чињеницу ценио, али је исто тако ценио и чињеницу да је пресудом Општинског суда у Пожеги, П. бр. 279/07 утврђено да су тужиље сувласнице стамбене зграде, у коме се станови налазе, па им земљиште припада као власницима објекта, што тужиље у конкретном случају јесу, по ком основу и могу полагати право коришћења на предметној парцели.

Жалбени наводи којима се указује да препарцелација урбанистичке парцеле не спада у судску надлежност, већ у надлежност органа општинске управе, иако су тачни, нису од утицаја за одлучивање у овој правној ствари, јер у конкретном случају, нема никакве препарцелације, већ само утврђивање права коришћења  грађевинског земљишта са аликвотним уделом, које се простире у границама постојеће грађевинске парцеле утврђене урбанистичким планом.

Ни осталим жалбеним наводима,  којима се углавном понављају разлози истицани у првостепеном поступку, не доводи се у питање ни правилност утврђеног чињеничног стања, а ни примене материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима поступка, јер је донета применом чл. 149 и 150 ЗПП-а и Адвокатске и Таксене тарифе, а наводима жалбе се и не указује у чему се огледа њена неправилност.

                                                                    ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА

                                                                                    Зоран Хаџић,с.р.

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу