Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 476.11 Накнада штете
Гж 476.11 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:ГЖ.476/11
Дана 10.03.2011. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судије Милорада М. Јанићијевића, као председника већа, Драгијане Дробњак и Росе Терзић као чланова већа, у правној ствари тужилаца Ж. П., Н. П. и А. П., свих из К., чији је пуномоћник Д. М., адв, из К., против туженог Удружења осигуравајућих организација Г.ф. Б. ради накнаде штете, вредност предмета спора 2.000.000,00 динара, решавајући о жалби туженог Удружења осигуравајућих организација Г.ф. Б. на пресуду Основног суда у Крагујевцу бр. 9П- 2193/10 од 03.09.2010.године, у седници већа одржаној дана 10.03.2011.године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УСВАЈА СЕ жалба туженог Удружења осигуравајућих организација Г.ф. Б., па се пресуда Основног суда у Крагујевцу бр. 9П-2193/10 од 03.09.2010.године УКИДА и предмет враћа Основном суду у Крагујевцу на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Оспореном пресудом у ставу 1. одбија се предлог туженог за прекид поступка у овој правној ствари. У ставу 2. делимично се усваја тужбени захтев тужиоца П. Ж. из К. па се обавезује тужени Удружење осигуравајућих организација Г. ф. Б. да тужиоцу П. Ж. из К., на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова исплати износ од 500.000,00 динара у року од 15 дана по пријему писаног отправка пресуде под претњом принудног извршења. Ставом 3. делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца П. Н., па је обавезан тужени да по истом основу исплати износ од 400.000,00 динара а ставом 4. је усвојен тужбени захтев тужиоца П. А. и обавезан тужени да по истом основу исплати износ од 400.000,00 динара све у року од 15 дана по пријему писаног отправка пресуде под претњом принудног извршења. У ставу 5.
се одбија као неоснован тужбени захтев тужилаца за накнаду нематеријалне штете због претрпљених душевних болова у преосталом износу и то: тужиоца П. Ж. за износ од 500.000,00 динара, тужиоца П. Н. за износ од 100.000,00 динара и тужиоца П. А. из К. за износ од 100.000,00 динара. Ставом 6. обавезује се тужени да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 140.560,00 динара, а ставом 7. се одбија захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка у преосталом износу од 119.737,00 динара.
У законски одређеном року, жалбу на наведену пресуду уложио је тужени и исту оспорава из свих разлога из чл. 360 ЗПП, с предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати суду на поновно суђење или пак преиначи тако што ће се одбити тужбени захтев тужилаца као преурањен.
Испитујући оспорену пресуду у смислу одредбе чл. 372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд је нашао :
Жалба туженог је основана.
Основано се у жалби туженог указује на погрешну примену материјалног права, а због које је дошло и до непотпуно утврђеног чињеничног стања и до битних повреда одредаба ЗПП из чл. 361 ст.2 тач.12, а то је да пресуда нема разлога о одлучним чињеницама. Због тога је жалба усвојена и првостепена пресуда укинута.
На основу изведених доказа које је првостепени суд ценио у смислу чл. 8 ЗПП, а пре свега на основу уверења МУП-а К. бр. 12-221-6/4 од 13.01.2006.године, првостепени суд утврђује да је дана 31.12.2005.године дошло до саобраћајне незгоде у Б. у којој су учествовали путничко моторно возило марке „Мерцедес“ регистарске ознаке КГ….., власника М. Н. из Д., које је било осигурано код ЗОИЛ АД С. са полисом осигурања број ……. за период важења од 13.01.2005. до 13.01.2006.године. Возач М. Н. се кретао локалним путем у месту Д. поступивши противно одредби чл.45 Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, услед неприлагођене брзине кретања возила условима и стању пута, оборио пешака П. Х. из К. у којој је она задобила тешке телесне повреде и у Клиничком центру К., након указане лекарске помоћи је подлегла повредама. Тужилац П. Ж. је супруг пок. Х., а тужиоци Н. и А. су деца пок. Х.
У првостепеном поступку је утврђено да је АД С. осигурање у стечају али да још увек није правноснажно окончан стечајни поступак.
Одлучујући о тужбеном захтеву тужилаца првостепени суд се позива на одредбу чл.99. ст.2 тач. 3 Закона о осигурању имовине и лица у коме је прописано да средства из Г. ф. служе за накнаду штете у случају када је над организацијом за осигурање покренут стечајни поступак. Првостепени суд је закључио да чињеница да над осигуравајућом организацијом није окончан поступак стечаја није основ за прекид поступка у овој правној ствари нити је разлог да овде тужени не буде пасивно легитимисан, те нису основани наводи туженог да је тужбени захтев преурањен. Закључак је првостепеног суда да правноснажно окончање стечајног поступка над С. о. није од утицаја за правилно одлучивање у овој правној ствари, па усваја тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете и одлучује као у изреци пресуде сагласно чл. 200 Закона о облигационим односима.
Међутим, овакав закључак првостепеног суда се не може за сада прихватити па се основано у жалби туженог указује да првостепени суд није имао у виду одредбу чл. 106 Закона о осигурању имовине и лице у коме се наводи до које висине може ићи обавеза Г. ф., односно када доспева његова обавеза. Услов за остваривање права на накнаду штете од Г. ф. није пријава потраживања у стечајном поступку, али се из средстава овог туженог може намирити само онај део штете који би остао ненадокнађен да је поверилац пријавио своје потраживање. Из законске одредбе чл. 106 произилази да је за утврђивање обавезе Г. ф. неопходно утврдити да је штета настала употребом возила за коју је уговор о обавезном осигурању био закључен код осигуравајућег друштва над којим је отворен стечајни поступак, да се утврди колика је укупна стечајна маса и који је проценат намирења из стечајне масе, како би се утврђена висина обавезе умањила за проценат намирења из стечајне масе. У складу са овим, обавеза Г. ф. доспева по правноснажном окончању стечајног поступка. Овакав став заузет је и на седници Грађанског одељења Врховног суда Србије, где се наводи да захтев оштећеног лица за накнаду штете из средстава Г. ф. доспева према Удружењу осигуравача Србије даном закључења стечајног поступка над осигуравајућом организацијом са којом је штетник имао закључен уговор о обавезном осигурању моторног возила. У конкретном случају возило којим је проузрокована штета, било је осигурано код АДО С. о. из Б., над којим је у току стечајни поступак, а између странака није спорно да исти још није закључен. Обзиром да је обавеза Г. ф. да оштећеним лицима надокнади само сразмерно неисплаћени део штете који би остао ненадокнађен после окончања стечајног поступка, то се не може прихватити закључак првостепеног суда да је довољно да је само покренут стечајни поступак над осигуравајућом организацијом код које је било осигурано возило од одговорности за штете причињене трећим лицима.
Са свих ових разлога жалба туженог је усвојена и првостепена пресуда укинута, па ће у поновном поступку првостепени суд сагласно члановима 99 до 106 Закона о осигурању имовине и лица утврдити да ли је потраживање тужилаца према туженом Г. ф. доспело, да ли је утврђен проценат намирења поверилаца, па ће тек после утврђеног процента намирења поверилаца бити у ситуацији да донесе правилну и закониту одлуку и обавеже туженика на исплату само неисплаћеног дела штете. При том ће водити рачуна и о висини нематеријалне штете сагласно одредби чл. 200 Закона о облигационим односима.
Првостепеном суду се указује на противуречност и нелогичност, пресуде обзиром да је у штамбиљу суда наведен датум 01.09.2010.године, а у уводу пресуде се наводи да је пресуда донета 03.09.2010.године, а што одговара и закљученој расправи, па је нелогично и несхватљиво да се у штамбиљу наведе датум пре закључења главне расправе и доношења пресуде.
Обзиром да је укинута одлука поводом главне ствари укинута је и одлука о трошковима спора јер од исхода поступка поводом главне ствари зависи и одлука о трошковима.
На основу изложеног а сагласно чл. 373 ст.1 тач.3 и 376 ст.1 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци решења.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић,с.р.