Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 499.12 Извршење уговора

Гж 499.12 Извршење уговора

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-499/12
Дана: 08.02.2012 . године
К р а г у ј е в а ц


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од судијe Смиљане Ристић као председника већа и судија Драгане Сретовић и Биљане Николић, као чланова већа, у правној ствари малолетног тужиоца П. П. из П., кога заступа законски заступник Р. П. из П., кога заступа пуномоћник Ж. А., адвокат из П., против туженог М. Р. из В. Б., на непознатој адреси, кога заступа привремени заступник Ч. М., адвокат из В. Б., ради извршења уговора, вредност 10.000,00 динара, решавајући по жалби туженог на пресуду Основног суда у Краљеву, Судска јединица у Врњачкој Бањи I 18 П број 211/10 од 14.10.2011. године, у седници већа од 08.02.2012. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог, а пресуда Основног суда у Краљеву, Судска јединица Врњачка Бања I 18 П број 211/10 од 14.10.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да прибави употребну дозволу за објекат који се налази на кп.бр.361/3 КО В. Б. за који постоји решење Одељења за имовинско-правне послове В. Б. о дозволи градње број 351-3/99 од 20.01.1999. године, а што ако тужени не учини у року од 15 дана по правноснажности пресуде овлашћује се тужилац да употребну дозволу сам прибави о трошку туженика. Обавезан је тужени да тужиоцу исплати трошкове парничног поступка у износу од 52.910,00 динара. 

Против наведене пресуде благовремено је изјавио жалбу тужени побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права са предлогом да другостепени суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени, испитао је првостепену пресуду у смислу чл. 372 ЗПП, па је нашао:

Жалба је неоснована. 

У поступку пред првостепеним судом није било битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности, као ни повреде поступка на које се жалбом указује, првостепени суд је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право.

Изведеним доказима је утврђено да су тужилац и тужени дана 16.10.2006. године закључили уговор о купопродаји непокретности и то стана који се налази у В. Б. у објекту на кп.бр.361/3 КО В. Б., који уговор је у целости извршен у погледу исплате купопродајне цене и предаје купљене непокретности у државини. Наведеним уговором странке су предвиделе да све доспеле а неплаћене обавезе које терет предметни стан плаћа продавац, овде тужени, између осталог и обавезе према Општини В. Б. ради добијања употребне дозволе. Тужени није испунио своју уговорну обавезу у погледу прибављања употребне дозволе, па када је законски заступник малолетног тужиоца покушао да укњижи своје право на купљеној непокретности добио је информацију да зграда није уцртана, да је објекат веће површине него што је предвиђено по грађевинској дозволи, услед чега треба спровести поступак легализације пред надлежним органима. Решењем Службе за катастар непокретности број 952-01-607 од 27.03.2007. године није дозвољено спровођење промена у катастарском операту КО В. Б. на основу уговора кога су странке закључиле. Решењем Одељења за имовинско-правне послове СО В. Б. број 351-3/2009 од 20.01.1999. године одобрена је туженом реконструкција, доградња и надградња објекта на кп.бр.361/3 КО В. Б., а ставом 3 истог решења утврђена је обавеза инвеститора да по завршетку радова на објекту затражи технички преглед и пријем изведених радова. Утврђено је и то да је тужени приликом закључења купопродајног уговора гарантовао да објекат у коме се налази предметни стан има грађевинску дозволу као и добијање употребне дозволе након изградње.

Код овако утврђеног чињеничног стања правилно налази првостепени суд да је тужени у обавези да прибави употребну дозволу за објекат који се налази на предметној парцели у коме се налази стан који је био предмет уговора о купопродаји јер се на ову радњу обавезао закљученим уговором о купопродаји сходно члану 17 ЗОО. Тужени је као инвеститор објекта имао обавезу да по завршетку радова на објекту затражи технички преглед и пријем изведених радова а наведене радње су услов за добијање употребне дозволе. Оваква обавеза туженог је предвиђена купопродајним уговором па је тужени обавезан на испуњење своје уговорне обавезе што је у складу са законским прописима односно Законом о планирању и изградњи. Не могу се прихватити као основни наводи жалбе тужбеног да на страни тужиоца не постоји правни интерес за подношење предметне тужбе имајући у виду да је тужилац купио стан који се налази у згради, да након завршених радова на згради односно стану није извршена легализација објекта услед чега тужилац не може да се укњижи, произилази из решења Службе за катастар непокретности а што је обавеза туженог по закљученом уговору о купопродаји. Наиме, чланом 3 Уговора о купопродаји кога су странке закључиле предвиђено је да све доспеле а неисплаћене обавезе које терете предметни стан од овере овог уговора код суда до добијања употребне дозволе плаћа продавац, а из исказа саслушане сведокиње преко чије агенције је купљен предметни стан, несумњиво произилази да се тужени обавезао на прибављање употребне дозволе за предметну зграду. С обзиром да се не може прихватити као основани жалбени наводи туженог да оваква обавеза туженог није предвиђена уговором који су странке закључиле. Постојање грађевинске и употребне дозволе не представља техничко већ правно питање о коме су странке постигле споразум, што је у складу са позитивним прописима, па је суд правилно усвојио тужбени захтев тужиоца као основан.

Из наведених разлога, а сходно чл. 375 ЗПП, одлучено је као у изреци пресуде. 

Председник већа-судија,
Смиљана Ристић, с.р.

 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу