Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 527-11 Накнада нематеријалне штете
Гж 527-11 Накнада нематеријалне штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:ГЖ. 527/11
Дана 16.05.2011.године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Драгијане Дробњак и Росе Терзић, чланова већа, у правној ствари тужиоца Р. Г. из К., чији је пуномоћник М. Б. адв. из К., против тужене Р. С., М. У. П. Р. С. – ПУ у К., коју заступа Р. Ј. П., Одељење у К., ради накнаде нематеријалне штете, вредност спора 700.000,00 динара, решавајући по жалбама тужиоца и тужене на пресуду Вишег суда у Крагујевцу 4П.бр. 89/10 од 23.11. 2010.године, у седници већа одржанoj дана 16.05.2011.године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ жалба тужиоца као неоснована па се ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Крагујевцу 4П.бр.89/10 од 23.11.2010.године, у ставу 2 изреке.
ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ иста пресуда у ставу 1 и 3 изреке тако што се обавезује тужена Р. С., М. У. П., ПУ у К., да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа, части и слободе исплати износ од 80.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 23.11.2010.године, па до исплате и 21.000,00 динара на име трошкова поступка све у року од 15 дана по пријему пресуде под претњом извршења, а преко износа досуђеног овом одлуком на име накнаде нематеријалне штете до износа досуђеног одлуком првостепенога суда за још 120.000, 00 динара, са припадајућом законском затезном каматом почев од 23.11.2010.године, па до исплате, тужбени захтев тужиоца СЕ ОДБИЈА као неоснован.
О б р а з л о ж е њ е
Ожалбеном пресудом у ставу 1 делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца па се обавезује тужена да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа, части, слободе и права личности због неоснованог лишења слободе, исплати износ од 200.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 23.11.2010.године, па до исплате.
У ставу 2 одбијен је више постављен тужбени захтев за још 500.000,00 динара са припадајућом законском затезном каматом.
У ставу 3 обавезана је тужена да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка у износ од 41.701,00 динара.
Против наведене пресуде тужилац је у одбијајућем делу изјавио жалбу са предлогом да се побијана пресуда преиначи у правцу жалбених навода, а тужена у усвајајућем делу са предлогом да се побијајућа пресуда преиначи у правцу жалбених навода.
Тужилац је доставио одговор на жалбу тужене са предлогом да се жалба тужене одбије као неоснована.
Разматрајући ожалбену пресуду у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао:
Жалба тужиоца је неоснована а жалба тужене делимично основана.
По налажењу Апелационог суда побијана пресуда није заснована на битним повредама парничног поступка на које суд пази по службеној дужности из чл. 361 ст.2 тач. 1,2,5,7 и 9 ЗПП, као ни на онима на које се у жалбама странака указује.
Наиме, изрека одлуке не противречи образложењу, утврђеном чињеничном стању и примени материјалног права и датим разлозима.
По налажењу овога суда првостепени суд је на потпун начин утврдио чињенично стање које се разлозима жалбе тужене не доводи у сумњу нити нуде докази који би га изменили. Наиме, изведеним доказима несумњиво је утврђено, да је овде тужилац дана 30.01.2006.године лишен слободе и после саслушавања приведен истражном судији Окружног суда у Крагујевцу, да је потом по захтеву ОЈТ из К. покренута истрага у предмету Кио. 18/06 због кривичног дела из чл. 359 ст.3 у вези ст. 1 и 4 КЗ, да је по саслушању од стране истражног судије Окружног суда у Крагујевцу тужилац пуштен кући. Иза тога правоснажном одлуком истога суда обустављена је истрага у односу на овде тужиоца, те је утврђено да је иза лишења слободе и привођења истражном судији то било обнародовано истога дана у средствима информисања као и преко РТС, као и наредних дана у штампи, те да је због тога овде тужилац трпео душевне патње. Такође је утврђено да је претходно тужилац већ био позиван и давао изјаву у МУП-у, те да критичном приликом није позван позивом већ лишен слободе и као такав приведен истражном судији Окружног суда после давања исказа у МУП-у.
С тога не стоји навод тужене, да се у конкретном случају не ради о лишењу слободе, односно да је то у оквиру овлашћења надлежног органа, јер стоји чињеница, да несумњиво јесте то у оквиру овлашћења надлежног органа, али да и у таквој ситуацији, када је правоснажно утврђено да проведени преткривични поступак у односу на овде тужиоца није имао основа, нити довољно сумње за наставак поступка, а исти био лишен слободе, пре него што је саслушан од стране истражног суда Окружног суда, да је потом дошло до обуставе истраге, то и овај суд налази да лишење слободе и привођење тужиоца није било оправдано, тим пре што из списа истражног предмета које је првостепени суд ценио, произилази, да захтев за лишење слободе није потекао од истражног судије, нити Окружни јавни тужилац судија у захтеву за провођење истраге ставио предлог за одређивање притвора, нити је за то истражни судија нашао основа приликом саслушања тужиоца као окривљенога овде тужилац би имао права према одредбама ЗОО на накнаду штете, с обзиром на све остале околности.
Наиме, имајући у виду да истога дана као и наредних дана преко средстава јавних информисања је јавност информисана о лишењу слободе тужиоца, те поднетом захтеву провођења истраге и провођењу истраге под оптужбом да је исти злоупотребио положај односно омогућио на штету буџета Р. С., трећем правном лицу остваривање имовинске користи на противправан начин, те иза тога и поводом хапшења, тужилац трпео душевне патње што је све утврђено и налазом лекара вештака, то правилно закључује првостепени суд, у таквој ситуацији овде тужилац има право на накнаду неимовинске штете.
Није основан навод жалбе тужене, да само у ситуацији вођења кривичног поступка ако је био одређен притвор, из основа ослобађајуће пресуде, само окривљени има право на накнаду нематеријалне штете, јер и поступање државних органа у предкривичним поступцима ако се они заврше тако што се одустаје од даљег кривичног гоњења а том приликом је осумњичени био лишен слободе и као такав задржаван, то ствара основ, по налажењу овога суда за накнаду неимовинске штете, јер није само неуспешни кривични поступак одређеном лицу основ за накнаду штете у колико је било лишења слободе и одређивања притвора, већ и када се то деси у тзв. предкривичном поступку. С тога се сви разлози жалбе у овом делу тужене појављују као неосновани па је исте ваљало одбити.
Наиме, у конкретном случају постоје основи и по чл.560 ЗКП за досуду накнаде неимовинске штете. Тако у ставу 2. истога је наведено да накнада штете припада и лицу које је по чл.227 ЗКП лишено слободе без законског основа, ако против њега није одређен притвор, нити му је време за које је лишено слободе урачунато у изречену казну за кривично дело или прекршај. Чланом 227 ЗКП је дато право службеним лицима, органу унутрашњих послова да могу неко лице лишити слободе ако постоји неки од разлога предвиђених у чл.142 ЗКП. У чл. 142 ЗКП став 1. наведено је шест основа за лишење слободе односно одређивање притвора између осталог и онај на кога се позвао орган МУП-а, а то је онај из става 1. тачка 2., што се види у допису истражном судији бр. Ку-100/06 од 30.01.2006. године. Следствено томе, како је неких месец дана раније овде тужилац позивом органа МУП-а позван у својству осумњиченог за исто дело које му је кривичном пријавом стављено на терет, тужилац се одазвао на тај позив и дао свој исказ, а из списа се кривичном пријавом не утврђује да је тужилац у наредном периоду и покушао да уклони, уништи и сакрије трагове и утиче на сведоке, то имајући у виду да истражни судија у таквој ситуацији није одредио притвор нити је Окружни тужилац ставио такав захтев критичном приликом за одређивање притвора, а потом у релативно кратком периоду истрага је обустављена због одустанка од гоњења, то се лишење слободе учињено од стране органа МУП-а показује неутемељено у чл.142, а у вези чл. 227 ЗКП, односно неоправдано. Зато и по мишљењу овога суда стоје основи по чл.560 ЗКП, не само у његовом ставу 2. него и у ставу 1. тачка 3. Зато има одговорности тужене по чл. 172 ЗОО.
Изведеним доказима, је утврђено, да је до лишења дошло у ситуацији, када је одмах иза свадбе тужилац ухапшен у својој кући у присуству својих гостију што и по оцени овога суда имало и морало имати утицаја, на одређивања висине накнаде.
Међутим, овај суд налази, да је у том делу навод жалбе тужене делимично основан, те да је, првостепени суд погрешно применио материјално право чл. 200 ЗОО превисоко опредељујући досуђен износ као у изреци пресуде у ставу 1, те овај суд полазећи од утврђеног чињеничног стања како га је нашао првостепени суд и одредбе чл. 200 ЗОО интенције исте, налази да досуђени износ овом одлуком јесте правична материјална сатисфакција туженоме у конкретној ситуацији те да би се досуђивање већег износа погодило тежњама супротним чл. 200 ЗОО.
При овоме, овај суд налази, да се овде не ради само о лишењу слободе од неколико часова, како то у жалби наводи тужена, већ и домашаја таквога лишења слободе, имајући у виду неуспешност проведеног предкривичног поступка, што је самим тим створило и основ за накнаду неимовинске штете, али и досуђивање већег износа. То стога што се мора имати у виду начин и моменат лишења слободе тужиоца, одмах обнародовање лишења слободе тако и оптужбе, што све надлежни државни органи имају право, али има право и осумњичени, овде тужилац, на накнаду неимовинске штете због повреда угледа части и слободе, у ситуацији, када се и предкривични поступак заврши неуспешно односно као што је овде случај обуставом истраге. При томе је и овај суд имао у виду чињеницу да је сутрадан по саслушању, тужиоцу саопштено да је суспендован са раднога места што је све морало имати последице по тужиоца у виду душевних патњи, што иначе правилно констатује првостепени суд.
Са изложеног је одлучено као у ставу 2 изреке ове пресуде, при чему је одбијен део тужбеног захтева који је усвојио првостепени суд за износ од још 120.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења првостепеног суда па до исплате.
Такође како овај суд налази да је првостепени суд правилно досудио трошкове поступка тужиоцу за износ који је досуђен у његовој одлуци, то је овај суд полазећи од такво утврђених трошкова поступка, имајући у виду постигнут успех у парници иза одлуке овога суда донео одлуку о трошковима поступка сходно чл. 149 и 150 ЗПП, постигнути успех у парници обеју страна.
Са изложеног а на основу чл. 375, 380 и 387 тач. 3 ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић, с.р.