Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 582-11 Накнада штете
Гж 582-11 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
ГЖ бр.582/11
Дана 31.03.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Божидара Вујичића, као председника већа, Радмиле Радуловић и Мирјане Поповић као чланова већа, у парници тужиоца Д. С. из К., кога заступа адв. К. Р. из К., против туженика Т. И. из З., кога заступа адв. Ж. Л. из К., ради накнаде штете, вредност спора 2.420.827,00 динара, решавајући по жалби туженика на пресуду Основног суда у Крагујевцу 6П-1760/10 од 10.12.2010. године, у седници већа одржаној дана 31.03.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу 6П-1760/10 од 10.12.2010. године, а жалба туженика Т. И. из З., СЕ ОДБИЈА као неоснована.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом је усвојен тужбени захтев тужиоца па је туженик обавезан да му исплати и то у ставу 1 изреке на име накнаде штете износ од 2.420.827,00 динара са законском затезном каматом, почев од 12.02.2008. године па до дана исплате, а у ставу 2 изреке на име парничних трошкова износ од 220.500,00 динара.
Туженик жалбом побија првостепену пресуду у целости са свих законских разлога.
Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл.372. ЗПП-а и нашао:
Жалба туженика није основана.
Побијана пресуда не садржи битне повреде из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које овај суд пази по службеној дужности и ради којих би морала бити укинута, као ни повреду из тачке 12 овог члана на коју се позива туженик у жалби, јер садржи јасне разлоге о битним чињеницама који нису противречни са доказима у списима.
Неосновани су жалбени наводи туженика да му није омогућено да буде саслушан као парнична странка како би се изјаснио о спорним и битним чињеницама и то на расправи која је претходила доношењу пресуде. Извођење доказа саслушањем парничних странака је било одређено за рочиште 06.08.2010. године када је тужилац саслушан у том својству, а он без оправданог разлога није приступио, па је на тај начин сам себе у томе онемогућио. На задњем рочишту 10.12.2010. године његов пуномоћник је одустао од предлога да се он саслуша у том својству, па није ни било основа то рочиште које је претходило доношењу побијане пресуде одлагати.
Правилно је првостепени суд на основу неспорних навода странака и оцене изведених доказа утврдио да је туженик као продавац закључио са тужиоцем и његовом супругом као купцима уговор о купопродаји непокретности који је оверен код Општинског суда у Крагујевцу под Ов.бр.10912/07 од 05.09.2007. године. Предмет те купопродаје је стан на кп.бр.5185/2 КО К.3, а која се састоји од 4 собе, предсобља, оставе, купатила, ВЦ и подрума, површине 99,65 м2. Чланом 2 је уговорено да се продаје у виђеном стању и без икаквих терета. Тужилац је туженику исплатио у целости уговорену купопродајну цену након што је утврдио да стан има наведену квадратуру, а туженик му је предао у државину. Међутим након тога провером код Службе за катастар непокретности, а у поступку укњижбе тужилац је сазнао да се у Катастру он води у мањој површини, односно 45м2, па је са тужеником закључио анекс уговора о купопродаји под Ов.бр.14309/07 од 07.11.2007. године који су оверили код истог суда, а да би се укњижио. Истовремено је сазнао да ОТП банка има хипотеку на овом стану ради обезбеђења кредита туженика, а у износу од око 2.500.000,00 динара, који је требао да исплати до 26.01.2008. године. Из тих разлога тужилац се више пута обраћао туженику ради измирења свог кредита и брисања хипотеке што је туженик обећавао, а што није учинио. Тужилац је од директора ОТП банке код кога се интересовао упознат да ће се стан продати због неплаћеног дуга туженика. Из тих разлога је био приморан да исплати тужениково дуговање овој банци у укупном износу од 2.420.827,00 динара, на дан 12.02.2008. године, како му стан не би био продат. О тој исплати је одмах обавестио туженика и поднео кривичну пријаву против њега за превару, а коју је био принуђен да повуче, јер му је једино под тим условом обећао исплату.
Напред утврђено чињенично стање несумњиво произилази из доказа у списима предмета на које се првостепени суд позива, па с обзиром да га туженик у жалби напада због неизвођења доказа његовим саслушањем као парничне странке, то га и не доводи у сумњу, јер таквим предлогом само жели да одуговлачи ову парницу, а у циљу избегавања испуњења своје обавезе према тужиоцу.
Правилно је првостепени суд, а на основу утврђеног чињеничног стања, оценио да је захтев тужиоца за исплату износа од 2.420.827,00 динара, колико је износио дуг туженика који је исплатио ОТП банци основан, не само зато што му је тужени причинио штету, већ из разлога што је тужилац био принуђен да без његовог налога, за његов рачун и ради заштите његових интереса исплати његов дуг, чија исплата није трпела одлагање због штете која је предстојала продајом стана. Тужилац је практично у конкретној ситуацији поступао у складу члана 220 ЗОО, па му у смислу члана 223 став 1 ЗОО припада тражена накнада. Основ се у овом случају може наћи и у чл. 218 ЗОО, а што све значи и да жалбене тврдње да се овде не ради о накнади штете не утичу на коначну правилност првостепене пресуде.
Како је правилна и одлука о трошковима спора чију висину туженик у жалби посебно не оспорава, то је Апелациони суд на основу члана 375 ЗПП-а, одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа-судија Божидар Вујичић