Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 621.20 Одговорност организатора приредби
Гж 621.20 Одговорност организатора приредби
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Гж-621/20
08.10.2020. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Ане Спасић, председника већа, Светлане Илић и Амеле Бабовић Васић, чланова већа, у правној ствари тужилаца „АА“, „ББ“, „ВВ“ и мал. „ГГ“, чији је законски заступник отац „АА“, сви из …, а чији је заједнички пуномоћник Андријана Ђинђић, адвокат из …, против туженог Ауто Мото Савеза Србије, са седиштем у …, чији је пуномоћник Александар Будалић, адвокат из …, ради накнаде материјалне и нематеријалне штете, вредност предмета спора 3.000.000,00 динара, одлучујући о жалби тужилаца изјављеној против пресуде Основног суда у Крушевцу 1П-1484/19 од 26.11.2019. године, у седници већа одржаној дана 08.10.2020. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужилаца „АА“, „ББ“, „ВВ“ и мал. „ГГ“ и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Крушевцу 1П-1484/19 од 26.11.2019. године у ставу I изреке, алинеја прва, у погледу накнаде штете за трошкове сахране, црнине, подушја и алинеја трећа у погледу накнаде за изгубљено издржавање.
II ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Крушевцу 1П-1484/19 од 26.11.2019. године, у преосталом делу става I изреке, у погледу накнаде нематеријалне штете због душевних болова услед смрти блиског лица и ставу II изреке, тако да гласи:
1. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени Ауто Мото Савез Србије да тужиоцима „АА“, „ББ“, „ВВ“ и мал. „ГГ“, свима из …, исплати на име нематеријалне штете и то:
- тужиоцима „АА““ББ“, „ВВ“ и мал. „ГГ“ на име душевне патње за изгубљеним сином, односно братом и то тужиоцима „АА“ и „ББ“ по 320.000,00 динара, а тужиљама „ВВ“ и мал. „ГГ“ по 140.000,00 динара, са законском затезном почев од 26.11.2019. године, као дана пресуђења, па до коначне исплате.
2. ОДБИЈА СЕ као неоснован тужбени захтев тужилаца „АА“, „ББ“, „ВВ“ и мал. „ГГ“, свиx из …, којим су тражили да се обавеже тужени Ауто Мото Савез Србије да им исплати на име нематеријалне штете и то:
- тужиоцима „АА“, „ББ“, „ВВ“ и мал. „ГГ“ на име душевне патње за изгубљеним сином, односно братом и то тужиоцима „АА“ и „ББ“ по још 480.000,00 динара, а тужиљама „ВВ“ и мал. „ГГ“ по још 210.000,00 динара, са законском затезном почев од 26.11.2019. године, као дана пресуђења, па до коначне исплате,
3. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени Ауто Мото Савез Србије да тужиоцима „АА“, „ББ“, „ВВ“ и мал. „ГГ“ на име трошкова парничног поступка солидарно исплати износ од 688.916,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом извршења.
О б р а з л о ж е њ е
Оспореном пресудом у ставу I изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се тужени Ауто Мото Савез Србије, …, обавеже да им исплати на име материјалне и нематеријалне штете, и то :
- тужиоцу „АА“ на име трошкова сахране, црнине, подушја (опремање покојника 30.000,00 динара, набавка црнине 15.000,00 динара, подушја 4х40.000,00 динара, подизање надгробног споменика 150.000,00 динара), односно укупно 355.000,00 динара, са законском затезном каматом од дана утужења, па до коначне исплате;
- тужиоцима „АА“, „ББ“, „ВВ“ и мал. „ГГ“, на име душевне патње за изгубљеним сином, односно братом и то тужиоцима „АА“ и „ББ“ по 800.000,00 динара, а тужиљама „ВВ“ и мал. „ГГ“ по 350.000,00 динара, односно укупно 2.300.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења, па до коначне исплате;
- свим тужиоцима заједно на име изгубљеног издржавања износ од укупно 20.000,00 динара месечно, са законском затезном каматом рачунајући од 31.09.2008. године па до дана пресуђења, а убудуће у истом месечном износу све док за то постоје законски разлози.
Ставом II изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.
Против наведене пресуде жалбу су благовремено преко пуномоћника изјавили тужиоци, побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду и жалбу тужилаца сходно чл. 386 ЗПП, у границама разлога наведених у жалби, Апелациони суд је утврдио да је жалба тужилаца делимично основана.
Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1 - 3, 5,7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд, као другостепени, пази по службеној дужности. Супротно жалбеним наводима изрека пресуде није противречна сама себи и разлозима пресуде, а пресуда садржи јасне и непротивречне разлоге о одлучним чињеницама, због чега се неосновано изјављеном жалбом првостепена пресуда побија због битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 12 ЗПП. Чињенично стање у поступку је правилно утврђено, али на исто није правилно примењено материјално право у погледу одлуке о накнади нематеријалне штете.
Према утврђеном чињеничном стању првостепеног суда произилази да су дана 31.08.2008. године у …, на аутодруму „Берановац“ одржаване ауто-трке на кружним стазама за Шампионат Србије у организацији туженог Ауто Мото Савеза Србије са суорганизатором Ауто-мото друштвом …. Пре него што је почела трка, кренула је колона у круг за загревање свих возила која су учествовала у трци. Kолону возила је предводио директор трке „ДД“, а на крају колоне био је „ЂЂ“, председник спортске комисије. Након што је утврђено да на стазама није било сметњи, да су услови за безбедно одржавање трке испуњени, трка је почела. Том приликом у својству гледаоца ауто трке присуствовао је „ЕЕ“, са сведоком „ЖЖ“ и исти су трку посматрали код кривине велико „К-8“.У току трке дошло је до контакта између два аутомобила која су учествовала у трци, након чега је возач аутомобила број 14 изгубио контролу над возилом и излетео са стазе када је скренуо у публику и даље је аутомобилом ударио у „ЕЕ“, а затим у сведока „ЖЖ“. „ЕЕ“ је од задобијених повреда преминуо.
На основу увида у списе предмета Основног суда у Краљеву К-156/14 произилази да је против окривљених „ДД“ из … и „ЂЂ“ из … вођен кривични поступак због кривичног дела против опште сигурности из члана 278. став 3. у вези члана 178. став 4. а у вези става 3. у вези става 1. КЗ али да су исти ослобођени оптужбе правноснажном пресудом Основног суда у Краљеву 11К.156/14 од 15.04.2015. године која је потврђена пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 – 842/15 од 24.11.2015. године.
Из налаза и мишљења вештака саобраћајно-техничке струке Милорада Типсаревића од 21.07.2009.године, (из списа предмета К.бр.630/08), произилази да због специфичне природе такмичења постоји висок степен могуће опасности за такмичаре, спортске функционере, полицијске припаднике, а поготово за публику која посматра, да су се повређени гледаоци, у моменту налета такмичарског возила које је приликом контакта са другим аутомобилом излетело са стазе и налетело на публику, налазили на површни на којој није дозвољено присуство гледалаца, да је до повређивања „ЕЕ“ дошло његовим пропустом на спортској приредби, јер се критичном приликом нашао на површини где је присуство гледаоцима у време одржавања трке било забрањено и да је такав пропуст у узрочно-последичној вези са настанком ове саобраћајне незгоде. Вештак је мишљења да је постављеном позор траком оштећени био обавештен о граници до које је присуство гледаоцима било дозвољено, па самим тим је био дужан да поступа према безбедносним мерама организатора које су предвиђене Елаборатом безбедности трке на стази „Берановац“. Анализирањем догађаја вештак је утврдио да не би дошло до повређивања да се пок. „ЕЕ“ критичном приликом налазио на простору где је присуство гледаоцима било дозвољено. Тужиоци „АА“ и „ББ“ су родитељи пок. „ЕЕ“, а „ВВ“ и мал. „ГГ“ рођене сестре.
Из тако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је извео чињенично правни закључак да је тужбени захтев тужилаца неоснован, те сходно одредбама чл. 174 и 177 ЗОО и чл. 45, 47 и 50 Закона о спорту, одлучио као у изреци пресуде.
Апелациони суд је потврдио првостепену пресуду када је у питању накнада материјалне штете на име трошкова сахране, црнине, подушја и накнада за изгубљено издржавање, налазећи да је првостепени суд у овом делу правилно утврдио да је тужбени захтев тужилаца неоснован.
Наиме, одредбом чл. 228 ЗПП, прописано је да је странка дужна да изнесе чињенице и предложи доказе на којима заснива свој захтев или којима оспорава наводе и доказе противника, у складу са овим законом, док је чл. 231 ст. 1 ЗПП прописано да ако суд на основу изведених доказа (члан 8 ) не може са сигурношћу да утврди неку чињеницу, о постојању чињенице примениће правила о терету доказивања, а ставом 2 да странка која тврди да има неко право, сноси терет доказивања чињенице која је битна за настанак или остваривање права, ако законом није другачије прописано, а тужиоци сходно цитираним одредбама нису пружили доказе на околност висине трошкова сахране, црнине подушја у износу од 355.000,00 динара, како су то тражили тужбеним захтевом, због чега нема места примени ни одредаба чл. 154, 155 и 181 ЗОО.
Тужиоци сходно напред цитираним одредбама нису пружили ни доказе на околност да их је сада пок. „ЕЕ“ издржавао, односно да су тужиоци неспособни за рад или да немају средстава за издржавање, док из уверења Националне службе за запошљавање, Филијала …, произилази да је тужилац „АА“ незапослено лице, а тужиља „ББ“ у сталном радном односу и да прима зараду у износу од 22.407,93 динара, што је просечна месечна зарада за последња три месеца, а потврда је издата 28.01.2015. године.
Ово тим пре што је одредбом чл. 156 ст. 1 Породичног закона прописано да родитељ који је неспособан за рад, а нема довољно средстава за издржавање, има право на издржавање од пунолетног детета или другог крвног сродника у првој нисходној линији, односно од малолетног детета које стиче зараду или има приходе од имовине, сразмерно његовим могућностима, док је одредбом чл. 157 истог закона прописано да малолетни брат односно сестра имају право на издржавање од пунолетног брата или сестре, односно од малолетног брата или сестре који стиче зараду или има приходе од имовине, ако родитељи нису живи или ако немају довољно средстава за издржавање. Тумачењем наведених одредаба произилази да тужиља „ВВ“ као сестра пок. „ЕЕ“ по закону нема право на издржавање, док у односу на друге тужиоце нису испуњени услови прописани цитираним одредбама, јер нису пружили доказе на околност да их је сада пок. „ЕЕ“ издржавао.
Сходно наведеном као неосновани су оцењени жалбени наводи тужилаца да им за ове видове материјалне штете припада накнада, без ближег образложења у чему се огледа неправилност ових делова побијане пресуде којима је одбијен тужбени захтев тужилаца за накнаду материјалне штете и накнаде за изгубљено издржавање.
Из изнетих разлога применом чл. 390 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци под I.
Међутим, по налажењу Апелационог суда, основано се жалбом тужилаца истиче да је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право и извео погрешан правни закључак да тужбени захтев тужилаца у потпуности неоснован, везано за накнаду нематеријалне штете.
Наиме, одредбом чл. 174 ЗОО прописано је да за штету од опасне ствари одговара њен ималац, а за штету од опасне делатности одговара лице које се њоме бави, а одредбом чл. 177 ст. 2 ЗОО прописано је да се ималац ослобађа одговорности и ако докаже да је штета настала искључивом радњом оштећеника или трећег лица, коју он није могао предвидети и чије последице није могао избећи или отклонити, док је одредбом чл. 181 ЗОО прописано да организатор окупљања већег броја људи у затвореном или на отвореном простору одговара за штету насталу смрћу или телесном повредом коју неко претрпи услед изванредних околности које у таквим приликама могу настати, као што је гибање масе, општи неред и слично, а одредбом чл. 192 ст. 1 истога закона да оштећеник који је допринео да штета настане или да буде већа него што би иначе била, има право само на сразмерно смањену накнаду, док је ставом 2 прописано да када је немогуће утврдити који део штете потиче од оштећеникове радње, суд ће досудити накнаду водећи рачуна о околностима случаја. Одредбом чл. 45 Закона о спорту прописано је да се организовањем спортских приредби могу бавити спортске организације, савези и друга правна и физичка лица под условима утврђеним законом и спортским правилима, док је чл. 46 ст. 1 истог закона прописано да је организатор дужан да осигура несметано и безбедно одржавање спортске приредбе, а ставом 2 истог члана да је организатор дужан да предузме мере које омогућавају предупређење ризика настанка штете за учеснике, гледаоце и трећа лица (упозорења, истицање забрана, давање обавештења и упустава и сл. ) као и мере којима се на повећане ризике утиче ( безбедност спортског објекта, исправност и адекватност инсталиране и друге опреме, обезбеђење хитне медицинске помоћи, одвијање манифестације у складу са пропозицијама и др). Чланом 47 Закона о спорту прописано је да спортско такмичење може да се организује уколико организатор има обезбеђене услове предвиђене спортским правилима у погледу објекта, односно простора, опреме, стручних и других радника, спортиста и спортска организација могу да учествују на спортском такмичењу ако испуњавају услове утврђене овим законом и спортским правилима, док је чл. 50 истог закона прописано да су спортисти, спортске организације и други учесници спортске приредбе дужни да сарађују са организатором и не смеју својим поступцима изазивати или доприносити насиљу или недоличном понашању гледалаца.
Из налаза и мишљења вештака саобраћајне струке датог у кривичном поступку у предмету К-156/14, у који је парнични суд извршио увид и прочитао као доказ ( и прихватио у целости), произилази да анализом материјалних елемената из списа, фотографија фотодокументације и прегледаног ЦД-а на коме се налазе снимци дела четврте трке шестог круга на аутодрому „Берановац“ снимљени из возила такмичара, повређени гледаоци су се налазили у моменту налета такмичарског возила бр. 14 на површини на којој није дозвољено присуство гледалаца, да након обиласка такмичарске стазе пре почетка четврте трке од стране спортских функционера и одговорних лица за безбедност упркос присуству гледалаца у зони забране испред кривине К-8 са десне стране у смеру одвијања трке и чињеници да је позор трака која означава безбедан простор за гледаоце покидана и налазила се на земљишту, донешена је одлука да се трка може одвијати безбедно и директор трке је дозволио почетак трке без обзира што су се гледаоци налазили у зони у којој није дозвољено присуство гледалаца по Елаборату, да је требало да одговорна лица за безбедност одвијања трке пре почетка четврте трке од редара и припадника МУП-а траже предузимање енергичнијих мера у складу са својим овлашћењима, а у циљу удаљавања гледалаца из зоне забране, а посебно из зоне строге забране, присуства гледалаца на простору између К-7 и К-8 са десне стране у смеру одвијања трке у циљу елиминисања високог степена могуће опасности за гледаоце који посматрају такмичење, да по потреби трку одложе до удаљавања гледалаца из зоне забране па након тога дозволе одвијање трке. Такође из исказа сведока „ЖЖ“ произилази да је са својим сином и пок. „ЕЕ“ отишао на аутотрке у …, да је пре последње трке пок. „ЕЕ“ изјавио да жели да пређе на неко друго место где се боље види, да су прошли кроз шуму и дошли до неке осме кривине у близини једног црвеног југа, да је након излетања једног тркачког аутомобила са стазе и улетања у публику „ЕЕ“ преминуо од задобијених повреда, а он том приликом претрпео тешке телесне повреде, да је непосредно пре критичног догађаја у близини места инцидента запазио присуство два полицајца, који су били у близини свог службеног возила, које се налазило на 50-ак метара у правцу кривине, али и два редара, од којих је један био у непосредној близини а други близу њих, при чему их нико није упозоравао да се помере, да се налазио на око један метар иза задњег краја заустављеног возила-југо црвене боје, да је позор трака била покидана, да је по доласку на трке заједно са својим сином и пок. „ЕЕ“ стајао у зони где је присуство публике дозвољено, али да су после квара на југу црвене боје сви они отишли до места где се возило зауставило и остали поред истог као и да се трака у том тренутку покидала и пала, па су вероватно непажњом исту прегазили и ушли на травнати део где присуство публике није дозвољено.
Полазећи од цитираних одредаба, те утврђеног чињеничног стања, Апелациони суд налази да је у конкретном случају објективна одговорност туженог заснована на одредби чл. 174 ЗОО, с обзиром да аутотрке представљају опасну делатност и на одредби чл. 181 ЗОО, јер је тужени као организатор окупљања већег броја људи, аутотрка на аутодрому „Барановац“ одговоран за штету коју су тужиоци претрпели, пошто је смрт сада пок. „ЕЕ“ наступила услед вандредних околности излетања тркачког аутомобила са стазе и налета на сада пок. „ЕЕ“, односно смрт је наступила услед околности које су настале током трке.
Наиме, Елаборатом за безбедност стазе „Берановац“ било је предвиђено да је у обезбеђењу стазе и поред редарске службе било обавезно и присуство припадника МУП-а са свим овлашћењима, односно ангажовање минимум 60 редара, а за трку је према изјави директора трке било ангажовано 70 редара и додељено 72 пиштаљке за то да редари упозоре гледаоце за време трајања трке и били су обучени у маркиране прслуке, да су као мере безбености на стази између кривина К-7 и К-8, односно на месту где се десио критични догађај, били обезбеђени редари и припадници полиције, минимум 6 редара. Прегледом приложеног ЦД такмичара на коме се налази снимак дела четврте трке шестог круга од изласка из кривине К-7 по правцу према кривини К-8 када је наступила дестабилизација и излетање такмичарског возила бр. 14 са стазе, видљиво је присуство гледалаца почев од краја моста па према кривини К-8 у зони у којој није дозвољено присуство, па чак и у зони строге забране присуства, гледаоци, односно публика су били на травнатој површини са десне стране стазе у смеру одвијања трке и били су удаљени неколико метара од стазе. Наведено произилази и из налаза и мишљења вештака саобраћајне струке, што све првостепени суд правилно утврђује али изводи погрешан закључак да је до саобраћајне незгоде дошло искључивим пропустом сада пок. „ЕЕ“.
Пропуст организатора трке, а самим тим и његова објективна одговорност, се огледа у томе што припадници редарске службе и полиције нису у току трке, (а не само пре почетка) упозорили и удаљили гледаоце, па и сада пок. „ЕЕ“ са места где је строго забрањено присуство гледалаца, а они су ту били у функцији безбедности гледалаца, а и постављени су дуж стазе баш због тога да надгледају и контролишу да ли се гледаоци налазе на местима где је то њима забрањено. То је била њихова конкретна улога, јер су били ту због гледалаца, при чему се могло очекивати да се гледаоци могу наћи на местима где то није дозвољено, што значи да тужени као организатор трке није у потпуности осигурао несметано и безбедно одржавање исте, нити је у потпуности предузео све мере које омогућавају предупређење ризика настанка штете за учеснике, гледаоце и трећа лица, као и мере којима се на повећани ризик утиче, сходно чл. 46 Закона о спорту.
Имајући у виду наведено, Апелациони суд налази да чињеница да се сада пок. „ЕЕ“ налазио на месту где је то публици било строго забрањено, не може у потпуности ослободити објективне одговорности туженог као организатора трке, већ се може говорити о подељеној одговорности, сходно чл. 192 ЗОО, па Апелациони суд налази да је оштећени допринео настанку штете са 60% а организатор трке, овде тужени са 40%.
Приликом одмеравања накнаде нематеријалне штете тужиоцима, Апелациони суд је пошао од одредбе чл. 200 ст. 1 ЗОО којом је прописано да за претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица као и за страх, суд ће, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству, док је ст. 2 прописано да ће приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом, те и одредбе чл. 201 ст. 1 истог закона којом је прописано да у случају смрти неког лица, суд може досудити члановима његове уже породице (брачни друг, деца и родитељи) правичну новчану накнаду за њихове душевне болове и ст. 2 којим је прописано да се таква накнада може досудити и браћи и сестрама ако је између њих и умрлог постојала трајнија заједница живота.
Сходно наведеним одредбама и одредби чл. 232 ЗПП, Апелациони суд налази да је правична накнада тужиоцима „АА“ и „ББ“, због смрти сина са којим су живели у породичном домаћинству, услед чега су трпели душевне болове, износ од по 800.000,00 динара, а тужиоцима „ВВ“ и мал. „ГГ“ због смрти брата са којим су остварили заједницу живота, који су такође трпели душевне болове, износ од по 350.000,00 динара, па је тужиоцима имајући у виду допринос сада пок. „ЕЕ“ настанку штете од 60%, досудио и то тужиоцима „АА“ и „ББ“ износ од по 320.000,00 динара, а тужиоцима „ВВ“ и мал. „ГГ“ износ од по 140.000,00 динара, а који износи не погодују тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом, док је за разлику до укупно тражених износа тужбени захтев тужилаца из тих разлога, одбијен као неоснован.
Имајући у виду да је тужбени захтев тужилаца делимично усвојен, а да су тужиоци определили трошкове поступка , то је Апелациони суд сходно чл. 153, 154 и 165 ст.2 ЗПП, у вези са Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката важећом у време обрачуна и Законом о судским таксама, имајући у виду висину усвојеног дела тужбеног захтева, обавезао туженог да тужиоцима на име трошкова парничног поступка, а који се односе на име заступања од стране пуномоћника-адвоката на 9 одржаних рочишта по 12.750,00 динара ( увећано за 50% за сваку другу и наредну странку) укупно по 31.875,00 динара, на име приступа пуномоћника на 7 неодржаних рочишта по 7.125,00 динара ( увећано за 50% за сваку другу и наредну странку) укупно по 17.813,00 динара, на име састава тужбе и једног образложеног поднеска од стране пуномоћника по 11.250,00 динара, ( увећано за 50% за сваку другу и наредну странку) укупно по 28.125,00 динара, на име састава две жалбе по 22.500,00 динара( увећано за 50% за сваку другу и наредну странку) укупно по 56.250,00 динара и на име таксе на тужбу, пресуду и другостепену одлуку по 36.200,00 динара, плати износ од 688.916,00 динара.
Из изнетих разлога, како је из чињеница које је утврдио извео неправилан закључак и на правилно утврђено чињенично стање првостепени суд погрешно применио неведене одредбе материјалног права, на основу одредбе чл. 394 тач. 3 и 4 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
Председник већа-судија
Ана Спасић,с.р.