Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 816.13 Накнада штете
Гж 816.13 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-816/13
Дана 12.03.2013. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Росе Терзић и Драгијане Дробњак, чланова већа, у правној ствари тужиље В. С. из Ј., коју заступа пуномоћник адвокат М. Ј. из Ј., против тужене НЛБ Б. АД Б., коју заступа пуномоћник адвокат М. Г. из Ћ., основ спора накнада нематеријалне штете, вредност спора 800.000,00 динара, одлучујући о жалби тужене на пресуду Основног суда у Јагодини 9П.бр.823/12 од 11.12.2012. године, у седници већа одржаној дана 12.03.2013. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ жалба тужене НЛБ Б. АД Б., као неоснована, па се ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Јагодини 9П.бр.823/12 од 11.12.2012. године.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке пресуде обавезана је тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 150.000,00 динара, због претрпљених физичких болова и износ од 150.000,00 динара на име претрпљеног страха, што износи 300.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 11.12.2012. године, као дана пресуђења па до исплате, све у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења, а вишак тужбеног захтева од досуђеног до тражених износа одбијен је као неоснован.
Ставом другим обавезана је тужена да тужиљи накнади нужне трошкове парничног поступка у износу од 134.512,50 динара у истом року.
Против првостепене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена из свих законских разлога прописаних чл. 373 ЗПП, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и одбије тужбени захтев тужиље, а тужиља обавеже да туженој накнади опредељене трошкове парничног поступка.
Испитујући првостепену пресуду и жалбу тужене сагласно овлашћењима из чл. 386 ЗПП закључујући да се пресуда оспорава у делу у коме је тужиља успела у спору, Апелациони суд је одлучио:
Жалба је неоснована.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде одредби парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности, а ни уз битну повреде цитиране законске одредбе тач. 12 на коју се неосновано жалбом указује. Изрека пресуде је јасна, непротивуречи сама себи, датим разлозима и изведеним доказима. Разлози првостепеног суда за усвајање тужбеног захтева су јасни, логични и довољни.
Првостепена пресуда није донета ни уз битну повреду одредбе чл. 374 ст. 1 а у вези чл. 398 ЗПП на коју се жалбом тужене указује јер се из списа закључује да је дошло до промене поступајућег судије па неодређивање временског оквира за нову главну расправу у ситуацији када су изведене све парничне радњe и расправљена сва спорна питања на које је указано решењем којим је укинута првостепена одлука није било од утицаја на доношење законите и правилне одлуке.
Према утврђењу првостепеног суда тужена је организовала промоцију у Ј. рекламирајући Б., а уједно и кошарку, јер је НЛБ Б. промотер НЛБ лиге. Промоција је пријављена надлежним општинским органима у Ј. Јавни скуп одржан је на отвореном простору у центру града на јавној површини. Тужена је ангажовала Агенцију „П.“ из Б. да организује и спроведе медијску кампању и промоцију банке у Ј. Ангажовање Агенције извршено је закључењем уговора од 29.06.2009. године. Спровођење промоције организовано је дељењем брошура и цвета „чуваркућа“ и наградним убацивањем лопте у кош који је постављен испред Робне куће.
Тужиља стара 81 годину кретала се са својом сестром и узела учешће на промоцији добијајући цвет „чуваркуће“. Није имала активног учешћа јер је боравила на месту одржавања промоције као случајни пролазник, а активни учесници и случајни пролазници нису били раздвојени физички. Лопта бачена према кошаркашком обручу од стране непознатог лица одбила се од обруча или табле, ударила у главу тужиљу због чега је тужиља изгубила равнотежу, пала и задобила тешку телесну повреду у виду прелома левог зглоба кука.
Вештачењем од стране вештака медицинске струке утврђена је врста повреде коју је тужиља претрпела, видови нематеријалне штете, њихов интензитет и дужина трајања.
Из тако утврђеног чињеничног стања првостепени суд извео је закључак да је тужена као организатор јавног скупа одговорна да тужиљи накнади штету коју је претрпела применом одредбе чл. 154 и 181 Закона о облигационим односима. Висина адекватне накнаде нематеријалне штете по видовима одређена је применом одредбе чл. 200 Закона о облигационим односима и закључено да у конкретном случају нема места примени одредбе чл. 192 Закона о облигационим односима, јер нема доприноса тужиље настанку штетe коју је претрпела.
Жалбеним наводима тужене оспорава се утврђено чињенично стање и указује се да је исто погрешно и непотпуно утврђено. Жалбени наводи нису основани јер је првостепени суд у поновном поступку извео све парничне радње и расправио сва спорна питања на која је указао другостепени суд у свом решењу утврђујући околности у којима је тужиља задобила тешку телесну повреду и понашање тужиље. Поштујући правила о терету доказивања изведени су сви предложени докази који су правилно оцењени, а активности које је тужиља имала у промоцији јесу од значаја за евентуални допринос тужиље настанку штете. Међутим, како је утврђено да је тужиља била случајни пролазник, да није имала активности осим што је узела цвеће, а што није био услов да упути лопту ка кошу, а ударац у главу задобила је од лопте коју је ка кошу упутило непознато лице у околностима да активни учесници и случајни пролазници нису били физички одвојени, правилна је оцена да на страни тужиље нема доприноса настанку штете.
Из наведених разлога правилно је примењено материјално право и тужена као организатор јавног скупа применом одредбе чл. 181 Закона о облигационим односима обавезанa да тужиљи накнади нематеријалну штету, а правилном применом одредбе чл. 200 истог закона уз поштовање критеријума одређена адекватна висина накнаде која не погодује тежњама које нису спојиве са њеном сврхом. Разлоге првостепеног суда прихвата и овај суд око одговорности Агенције „П.“ са којом је тужени закључио уговор као правилне и довољне, па уколико тужена као организатор јавног скупа сматра да на страни агенције са којом је закључила уговор и по коме се агенција није обавезала на накнаду штете коју евентуално претрпе трећа лица има одговорности за штету коју ће тужена накнадити тужиљи то право може остваривати у посебном поступку регресном тужбом, тако да су наводи жалбе и у овом делу неприхватљиви.
У поновном поступку првостепени суд одлучио је о истакнутом приговору подељене одговорности и правилно применио одредбу чл. 192 Закона о облигационим односима дајући разлоге за своју одлуку и тако поступио по налогу из решења другостепеног суда, с тим што је сувишно и неодмерено навођење да првостепени суд није у обавези да посебно одлучује о истакнутом приговору подељене одговорности. Првостепени суд мора да зна да у ситуацији када је оспорен основ тужбеног захтева и када је истакнут приговор подељене одговорности у одговору на тужбу и поднеску тужене од 28.01.2012. године дужан је да о приговору који је материјално-правне природе одлучи према потпуно утврђеном чињеничном стању и да своје разлоге, с тим што о њему не одлучује изреком одлуке, већ на начин како је то учинио у ожалбеној одлуци.
Нису основани ни наводи жалбе да се првостепена пресуда не може испитати ни у погледу тачног означења туженог и да је тужба поднета против НЛБ Б. Филијала Ј. из разлога што је тужиља на рочишту одржаном дана 19.04.2010. године тужбу уредила тако што је правилно означила тужену.
Како се наведеним а ни осталим жалбеним наводима тужене не доводи у сумњу правилност и законитост ожалбене одлуке у погледу потпуног и правилно утврђеног чињеничног стања и правилне примене материјалног права, Апелациони суд је сагласно одредби чл. 390 ЗПП првостепену пресуду потврдио.
Правилна је и одлука о трошковима поступка донета применом одредбе чл. 153 ст. 1 и чл. 154 ЗПП, применом Адвокатске и Таксене тарифе, а према успеху тужиље у спору о којој је овај суд одлучио применом одредбе чл. 401 тач. 2 ЗПП.
Председник већа – судија
Милорад М. Јанићијевић, с.р.