Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 861.12 Утврђивање неистиности исправе
Гж 861.12 Утврђивање неистиности исправе
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Гж-861/12
Дана 28.02.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Драгијане Дробњак и Росе Терзић, чланова већа, у парници тужиоца К. Е. из С., против тужене К. рођ. М. З., коју заступа Х. И., адвокат из С., ради утврђивања неистинитости исправе, вредност спора 12.500,00 динара, решавајући по жалби тужиоца на пресуду Основног суда у Новом Пазару, Судска јединица у Сјеници I-16 П-409/11 од 21.10.2011. године, у седници већа одржаној дана 28.02.2012. године донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца Е. К. из С., па се пресуда Основног суда у Новом Пазару, Судска јединица у Сјеници I-16 П-409/11 од 21.10.2011. године ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Оспореном пресудом у ставу један одбија се као неоснован тужбени захтев тужиоца К. Е. према туженој К. рођ. М. З. којим је тражио да се утврди да је неистинита садржина потврде Р. С., Општине Р. број 200-6/2000 од 07.03.2000. године којом се потврђује да је С. З. слободног брачног стања и да нема законских сметњи за закључење брака, као и да се утврди да је неистинита садржина извода из матичне књиге рођених Општине Р. број 200-91/00 од 31.05.2000. године у делу у коме се констатује да је С. З. склопила брак 09.02.1972. године са С. А. и да је брак престао нестанком мужа. Ставом другим обавезује се тужилац да туженој накнади трошкове поступка у износу од 22.500,00 динара у року од 8 дана од пријема пресуде.
У законски одређеном року, жалбу на наведену пресуду уложио је тужилац и исту оспорава због битних повреда одредаба ЗПП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, с предлогом да се оспорена пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.
Испитујући оспорену пресуду и навода жалбе у смислу одредбе чл. 372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд је нашао:
Жалба тужиоца није основана.
Правилно је поступио првостепени суд када је одлучио као у изреци пресуде. За своју одлуку дао је јасне и разумљиве разлоге које у целости прихвата и Апелациони суд.
У поступку нису учињене битне повреде одредаба ЗПП из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 на које суд пази по службеној дужности, па ни оним на које се у жалби указује. Пресуда има разлога о одлучним чињеницама, чињенично стање је потпуно и правилно утврђено на основу доказа које су станке предложиле и правилно је примењено материјално право.
На основу изведених доказа које је првостепени суд ценио у смислу чл. 8 ЗПП утврђено је да је тужена К. рођ. М. З. 09.02.1972. године склопила брак са С. А. у С. Према потврди Р. С., Општине Р. број 200-6/2000 од 07.03.2000. године произилази да је С. (М.) З. слободног брачног стања и да нема законских сметњи за закључење брака. Такође у изводу из матичне књиге рођених број 200-91/00 од 31.05.2000. године је констатовано да је С. З. склопила брак 09.02.1972. године са С. А. и да је брак престао нестанком мужа. Тужена је склопила нови брак 23.08.2000. године у Р., Општина С. са К. Н., оцем тужиоца у овом спору. Из уверења Општина Р., Месне канцеларије С. од 29.10.2003. године произилази да С. А. није у матичној књизи уписан као умрло лице нити је проглашен умрлим. Према уверењу Полицијске станице Р. од 29.10.2003. године произилази да се С. А. не води као нестало лице, нити је евидентирана пријава о његовом нестанку.
Поступајући по налогу Апелационог суда у Крагујевцу из решења Гж.бр.506/11 од 14.03.2011. године првостепени суд је извршио увид у списе П.бр.2592/10 и акт Основног суда у Вишеграду Р.бр.128/03 од 30.01.2007. године из којих је утврђено да је решењем Основног суда у Вишеграду Р.бр.128/03 од 27.07.2005. године утврђено да је нестали С. А. умро 21.05.1985. године и да је ово решење постало правноснажно дана 19.10.2006. године. Код овако утврђеног чињеничног стања и утврђене чињенице да је С. А. умро 21.05.1985. године, правилно првостепени суд одбија тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је неистините садржине потврда Републике Српске, Општине Р. број 200-6/2000 од 07.03.2000. године из које произилази да је тужена слободног брачног стања и да нема законских сметњи за закључење брака, као и да је неистините садржине извод из матичне књиге рођених Општине Р. број 200-91/00 од 31.05.2000. године у делу у коме се констатује да је С. З. склопила брак 09.02.1972. године са С. А. и да је брак престао нестанком мужа.
Стоји навод жалбе тужиоца да је у изводу из књиге рођених констатовано да је брак престао нестанком мужа, а решењем Основног суда у Вишеграду Р.бр.128/03 од 27.07.2005. године је утврђено да је нестали С. А. умро 21.05.1985. године. Из образложења овог решења се јасно утврђује да је чињеница смрти утврђена на основу чл. 61 Закона о ванпарничном поступку по којој се умрлим лицем проглашава лице о чијем животу за последњих 5 година није било никаквих вести а за које је вероватно да више није живо. Обзиром да је са сигурношћу утврђено да је С. А. несумњиво био жив дана 20.05.1980. године то је исти проглашен за умрло лице наредног дана по истеку 5 година односно од 21.05.1985. године, са којим даном је и престао брак између тужене и несталог С. А. С тога Апелациони суд налази да су сви наводи жалбе тужиоца неосновани јер се у жалби углавном анализирају већ изведени докази, тужилац даје свој закључак у вези са тим доказима а који не може довести до другачије одлуке суда, имајући у виду утврђену чињеницу да је по решењу Основног суда у Вишеграду Р.бр.128/03 С. А. умро 21.05.1985. године, а да је тужена закључила нови брак са оцем тужиоца 23.08.2000. године. Из овога јасно произилази да тужиља није била у браку на дан склапања другог брака са оцем тужиоца 23.08.2000. године јер јој је претходни брак престао моментом смрти С. А., па се с тога неосновано истиче да су оспорене исправе неистините садржине. Са свих горе наведених разлога жалба тужиоца је одбијена као неоснована и првостепена пресуда потврђена у ставу првом изреке.
Потврђена је и одлука о трошковима спора, а исти су од стране првостепеног суда одмерени у складу са чл. 149 и 150 ЗПП, образложени су и специфицирани.
На основу изложеног а сагласно чл. 373 ст. 1 тач. 2 и 375, а у вези чл. 605 ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11), Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић, с.р.